Da li je uopšte neko mogao da padne s Marsa?

Svako od nas je makar jednom u svom životu pitao nekog: „Je l si ti pao s Marsa?“ ili je konstatovao „da je neko pao s Marsa.“ Pitanje je da li se uopšte može pasti s Marsa… Jer da bi neko pao s Marsa mora prvo da bude tamo… A da bi neko mogao da bude tamo, onda bi uslovi života morali biti adekvatni sada… ili da su bili nekada… Da li je moguće da je neko nekada pao s Marsa?

U proteklih nekoliko decenija razne svemirske letelice koji su slate u svemir radi ispitivanja Marsa tzv. crvene planete, prikupile su dovoljan i ubedljiv broj dokaza da ova planeta nije oduvek bila suva, hladna, a samim tim i pusta, kao što je to slučaj danas. S toga, postoji sumnja da je na Marsu nekada bilo života…

Osnova za postojanje života su voda i ugljenik. Voda je jedinjenje neophodno za život, a ugljenik je osnova organske materije. Međutim, kako sada stvari stoje, na Marsu je usled velikog zračenja praktično onemogućeno postojanje organskih molekula, tako da čak i ako ih je nekada bilo, vrlo je teško pronaći mesto gde se njihovi ostaci mogu naći, a naročito jer i prilikom nastanka stena dolazi do uništavanja ugljenika…

Curiosity i njegovih 17 kamera

Imajući sve ovo u vidu, početak i izazov istraživanja Marsa trebalo bi da bude pronalazak sredine koja bi mogla biti pogodna za život i u kojoj bi mogao da se sačuva ugljenik. Fosilizovani ostaci jednoćelijskih mikroorganizama pronađenih 1958. godine na Zemlji u unutrašnjosti jedne vrste silikatne stene koja podseća na staklo, pružili su do sada najstarije dokaze o postojanju života na Zemlji od pre 3,5 milijardi godina. Ova činjenica je navela na sumnju da možda takva stena postoji i na Marsu.

Avgusta ove godine na Mars je sleteo rover Curiosity (Radoznalost). Naučnici su odlučili da mesto na kome će rover Curiosity izvršiti svoja istraživanja bude planina Sharp, i to unutrašnjost kratera Gejl, jer se pretpostavlja da je ova planina možda ostatak starog jezerskog korita, i da je voda, ako je postojala, oticala na dno jezerskog basena i da samim tim ovo mesto predstavlja područje na Marsu gde je nekada možda postojao život. S toga, naučnici se nadaju da će najstariji slojevi planine Sharp možda pokazati da je život na Marsu nastao pre života na Zemlji, kada je ova planeta bila vlažna i topla.

Mesta na kojima je Curiosity uzeo prve uzorke tla za analizu

Nakon što je izvršeno prvo uzorkovanje tla, pri kome je rover Curiosity koristio svoje instrumente nazvane Sample Analysis at Mars (SAM) za ispitivanje zemljišta iz regiona koji se zove Rocknest, i analize tih uzoraka, NASA je pre nekoliko dana objavila da prvi uzorci sa Marsa, koje je uzorkovao rover Curiosity, predstavljaju interesantnu mešavinu organskih jedinjenja. Ovu izjavu su mediji protumačili kao da je na Marsu otkriven život! Vest se „brzinom svetlosti proširila planetom“, ali se na kraju ispostavilo da nije baš sve tako i da je još uvek rano za takve vesti, tako da su pompezni naslovi ostali samo jedna od mnogih spekulacija u medijima. Istina je da je potrebno izvršiti još dosta ispitivanja da bi se otkrilo da li su jedinjenja autohtona. Grocinger i ostali naučnici, izjavili su da analiza tla nije uspela da pruži dovoljno dokaza za postojanje supstanci ključnih za stvaranje života na Marsu.

Istina je da je prva analiza uzoraka pokazala je da se radi o izuzetno kompleksnim uzorcima sastavljenim od vode, sumpora, hlora i organskih jedinjenja. Međutim, na samom početku ispitivanja nije moguće otkriti poreklo ugljenika, odnosno gde je taj ugljenik nastao. Postoji mogućnost da predstavlja deo kontaminacije površine planete pomoću rovera Curiosity, pa čak i da je dospeo za vreme kiše meteorita koja je pogodila Mars u nekom trenutku.

Naučnici koji rade na projektu se nadaju da će potvrditi da je ugljenik iz jedinjenja koje je rover uzorkovao nastao na Marsu, i ako jeste, da je biološkog porekla, što onda ukazuje na prirodne procese u zemljištu ili atmosferi.

Površina Marsa – snimci koje je poslao Spirit (gore), Viking (dole levo) i Curiosity (dole desno)

Na sastanku Američke geofizičke unije u San Francisku, Džon Grotzinger, naučnik sa projekta, rekao je da je u pitanju samo jednostavna detekcija organskih jedinjenja, ali da se za sada ne može reći da li su autohtonog porekla sa Marsa. Takođe, istakao je i da je srednje ime rovera Curiostiy „Patience“ odnosno Strpljenje, i da to svi moraju imati na umu, odnosno da treba puno vremena i strpljivog rada kako bi se došlo do tačnih i pouzdanih podataka.

Ugljenik bi mogao da bude samo trag nečega što je rover Curiosity doneo na Mars sa Zemlje, a postoji mogućnost i da su otkrivena organska jedinjenja možda generisana hemijskim reakcijama prilikom postupka zagrevanja uzorka u laboratoriji.
Utvrđeno je da je uzorak tla sa Marsa izuzetno suva materija, teksture „finije od šećera, ali malo grublje od teksture brašna“ i da je minerološki sastav sličan onom koji je prethodno utvrđen pomoću rovera Spirit i Opportunity, pa se s toga može zaključiti da je većina ove planete pokrivena sličnom materijom.

Analizom uzoraka utvrđeno je još i da je najzastupljeniji gas bila vodena para, koja ne potiče od tečne vode, već iz molekula vode čvrsto vezanih za pesak i čestice prašine. Otkriveno je i prisustvo ugljen-dioksida, koji najverovatnije potiče od karbonata magnezijuma ili gvožđa iz zemljišta.

Pored vodene pare i ugljen-dioksida nađeni su i kiseonik, sumpor i hlor. Postoji mogućnost da hlor i kiseonik potiču od perhlorata koji je dospeo tu prilikom sletanja NASA Phoenix lendera 2008. godine. Međutim, supstance su možda nastale i u atomsferi Marsa prilikom vulkanske aktivnosti.

Nema sumnje da je Curiosity već sada omogućio naučnicima da Mars upoznaju bolje nego ikada do sada, a prava otkrića se očekuju tek kada stigne do slojeva planine Sharp koja u sebi krije istoriju Marsa.

Na kraju ću samo citirati izjavu naučnika Grocingera: „S obzirom na kompleksnost same analize, najverovatnije neće postojati jedan trenutak u kom ćemo na osnovu samo jednog rezultata svi viknuti Aleluja!“.

(Fotografije: NASA/JPL-Caltech)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ATLAS sudari na 13TeV

LHC eksperimenti ponovo rade na novoj rekordnoj energiji

Ženeva, 3. jun 2015. Danas je CERN-ov Veliki hadronski sudarač (LHC) počeo da isporučuje fizičke podatke po prvi put u poslednjih 27 meseci. Posle skoro dvogodišnjeg isključenja i pripreme za ...

Sudari protona na 13TeV u ATLAS detektoru  (Foto: ATLAS)

​​ ​Prvi snimci sudara protona na 13 ТеV

Tokom protekle noći, protoni u Velikom hadronskom sudaraču (LHC) su po prvi put sudarani pri rekordnoj energiji od 13TeV. Ovi test sudari se koriste kako bi se podesili sistemi zaštite ...

_82131866__dsc0070

Snopovi protona ponovo u LHC-u

Ženeva, 05.04.2015. Nakon dve godine intenzivnih radova na održavanju i unapređivanju, Veliki hadronski sudarač (LHC), najmoćniji akcelerator na svetu, ponovo radi. Danas u 10 satii 41 minut, protonski snop ponovo ...

Teleskop sa filterom za direktno posmatranje Sunca

Više od 100000 ljudi posmatralo pomračenje Sunca sa PMF-a u Nišu

Delimično pomračenje Sunca koje je 20. marta moglo da se posmatra iz naših krajeva privuklo je veliku pažnju javnosti. Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu ...

Pomracenje - live najava

Pomračenje Sunca - direktan prenos iz Niša

Direktan prenos delimičnog pomračenja Sunca sa krova Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Sutra, 20. marta, od 9:40h. Izvinjavamo se zbog problema sa tonom tokom večerašnjeg prenosa predavanja. Nadamo se da će tehnika ...

Totalno pomračenje Sunca

Totalno pomračenje Sunca - 20. mart 2015. godine

Još nekoliko dana deli nas od prolećne ravnodnevice i početka proleća, ali ove godine početak proleće biće praćen sa nekoliko zanimljivih astronomskih pojava. Ovogodišnja prolećna ravnodnevnica nastupiće u petak, 20. marta. Istog dana imaćemo ...