Petnica: Doček uz mikroskop

Petnica-AstrocitDa ljudska znatiželja i interesovanje za otkrićem nema granice, pokazala je i grupa saradnika Istraživačke stanice Petnica, koja je Novu 2013. Godinu dočekala uz novodobijeni konfokalni mikroskop.

Kod konvencionalne mikroskopije širokog polja, ceo preparat se „kupa“ u izvoru svetla, a slika se vidi okom ili snima kamerom. Pravljenje slika konfokalnim mikroskopom je dosta drugačije – osvetljavanje se postiže skeniranjem preparata fokusiranim zrakom svetla, najčešće poreklom od lasera.

„Konfokalna mikroskopija nam pruža mogućnost da generišemo mnogo „čistije“ slike, bez pozadinske informacije izvan fokusa onog što nas interesuje kao i da optički seciramo deblje preparate, i generišemo 3D fotografije koje nam onda daju daleko bolji uvid u strukturu.“ – kaže Ana Parabucki, student doktorant na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

U novogodišnjoj noći tim sastavljen od Ane Parabucki, Jane Ognjenović sa Hemijskog fakulteta, i Tomice Mišljenovića, iz IS Petnica, je između ostalog snimio i ćelije astrocita.

Šta su ove ćelije koje vidite ekskluzivno na fotografiji objašnjava Tomica Mišljenović, rukovodioca Programa biologije u Petnici: „Astrociti, ili zvezdaste ćelije (crveno), imaju mnoge funkcije u centralnom nervnom sistemu – one formiraju krvno-moždanu barijeru (zahvaljujući čemu se, na primer, naš mozak ne razboli svaki put kad se mi razbolimo), hrane neurone, održavaju ravnotežu jona u vanćelijskom prostoru, učestvuju u procesu oporavka i formiraju ožiljak nakog povrede mozga ili kičmene moždine.“

Zanimljivo za ove ćelije je da su kad je A. Ajnštajn umro, svi hteli da vide šta je mozak genija činilo drugačijim. Četiri decenije se gledalo u neuronske ćelije, i ništa neobično nije pronađeno. Do 90-ih godina prošlog veka, kada je primećeno da u Albertovom mozgu ima više astrocita nego u mozgu prosečnog čoveka.

„U procesu rekonstrukcije i opremanja Istraživačke stanice Petnica, najmodernija naučna oprema u ovu oazu mladih talentovanih ljudi koji vole nauku, stiže kako bi oni mogli da budu u korak sa svetom. Tako je ovaj mikroskop nedavno dospeo i ovde. Koliko je značajna oprema ljudima koji rade u Petnici, govori i podatak da su novogodišnji praznici za biologe i hemičare u Petnici bili radni.“ – kaže Nikola Božić, jedan od rukovodilaca ove prestižne naučno-obrazovne institucije u Evropi.

Vest da su mladi ljudi praznike proveli zadovoljavajući svoje interesovanje za otkrivanjem nepoznatog svakako budi optimizam da će u ovoj godini stvari početi da se pomeraju na bolje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Termometar na suncu

(Kineski) termometar vs meteorolozi: ko laže?

Vreli letnji dani svake godine ožive jedan od "omiljenih" hobija na ovim prostorima - dokazivanje da izveštaji o temperaturi nisu tačni! Društvene mreže i stranice pojedinih medija prepone su fotografijama ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zadravlje? Izaberite sami!

Tekst je prvi put objavljen jula 2007. godine u tri nastavka, pošto je tema značajnija svake godine objavljujem ga ponovo, uz manje tehničke izmene Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po ...
Pluton - snimak New Horizons misije

Plutonov Horizont

Autor: Darko Donevski Sapiens Klub "Priroda je nedokučiva zbog kretanja", napisao je svojevremeno velikan svetskog slikarstva i osnivač suprematizma, Kazimir Maljevič. A šta je moderna nauka nego detaljna analiza kretanja. Da li ...
ATLAS sudari na 13TeV

LHC eksperimenti ponovo rade na novoj rekordnoj energiji

Ženeva, 3. jun 2015. Danas je CERN-ov Veliki hadronski sudarač (LHC) počeo da isporučuje fizičke podatke po prvi put u poslednjih 27 meseci. Posle skoro dvogodišnjeg isključenja i pripreme za ...
Sudari protona na 13TeV u ATLAS detektoru  (Foto: ATLAS)

​​ ​Prvi snimci sudara protona na 13 ТеV

Tokom protekle noći, protoni u Velikom hadronskom sudaraču (LHC) su po prvi put sudarani pri rekordnoj energiji od 13TeV. Ovi test sudari se koriste kako bi se podesili sistemi zaštite ...
_82131866__dsc0070

Snopovi protona ponovo u LHC-u

Ženeva, 05.04.2015. Nakon dve godine intenzivnih radova na održavanju i unapređivanju, Veliki hadronski sudarač (LHC), najmoćniji akcelerator na svetu, ponovo radi. Danas u 10 satii 41 minut, protonski snop ponovo ...