earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 47 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
Mezzanine_190

Ljudi koji menjaju svet - Henri Ford

„Da sam pitao ljude šta bi hteli, oni bi rekli da žele brže konje“ Henri Ford Svet menjaju ljudi koji su u stanju da misle drugačije i koji podstiču druge da misle ...
DSC_6961a

Održan CERN Masterclass u Nišu

U petak, 17. marta, na Departmanu za fiziku PMF-a u Nišu održan je, drugi po redu, CERN Masterclass. Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca, ovo je bio poslednji u nizu ...
DNK

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem?

Svakodnevno putem medija dobijamo nove informacije o bakterijama, malim živim stvorenjima koja naseljavaju Zemlju već hiljadama godina. Ali čime su zaslužili toliku medijsku pažnju u poslednje vreme? Trenutno ulazimo u ...
CERN Masterclass u Nišu 2016. godine

CERN Masterclass 2017. u Nišu

Svakog proleća, pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group), u periodu od oko mesec dana, naučni instituti i univerziteti širom sveta pozivaju učenike i njihove nastavnike ...
antibiotics-against-bacteria

Antibiotici vs bakterije

Antibiotici su jedinjenja koja ubijaju ili sprečavaju rast bakterija stoga im naziv potiče od grčkih reči „anti“, što znači protiv i „bios“, što znači život, odnosno „protiv života“, ali samo ...

Petnica: Doček uz mikroskop

Petnica-AstrocitDa ljudska znatiželja i interesovanje za otkrićem nema granice, pokazala je i grupa saradnika Istraživačke stanice Petnica, koja je Novu 2013. Godinu dočekala uz novodobijeni konfokalni mikroskop.

Kod konvencionalne mikroskopije širokog polja, ceo preparat se „kupa“ u izvoru svetla, a slika se vidi okom ili snima kamerom. Pravljenje slika konfokalnim mikroskopom je dosta drugačije – osvetljavanje se postiže skeniranjem preparata fokusiranim zrakom svetla, najčešće poreklom od lasera.

„Konfokalna mikroskopija nam pruža mogućnost da generišemo mnogo „čistije“ slike, bez pozadinske informacije izvan fokusa onog što nas interesuje kao i da optički seciramo deblje preparate, i generišemo 3D fotografije koje nam onda daju daleko bolji uvid u strukturu.“ – kaže Ana Parabucki, student doktorant na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

U novogodišnjoj noći tim sastavljen od Ane Parabucki, Jane Ognjenović sa Hemijskog fakulteta, i Tomice Mišljenovića, iz IS Petnica, je između ostalog snimio i ćelije astrocita.

Šta su ove ćelije koje vidite ekskluzivno na fotografiji objašnjava Tomica Mišljenović, rukovodioca Programa biologije u Petnici: „Astrociti, ili zvezdaste ćelije (crveno), imaju mnoge funkcije u centralnom nervnom sistemu – one formiraju krvno-moždanu barijeru (zahvaljujući čemu se, na primer, naš mozak ne razboli svaki put kad se mi razbolimo), hrane neurone, održavaju ravnotežu jona u vanćelijskom prostoru, učestvuju u procesu oporavka i formiraju ožiljak nakog povrede mozga ili kičmene moždine.“

Zanimljivo za ove ćelije je da su kad je A. Ajnštajn umro, svi hteli da vide šta je mozak genija činilo drugačijim. Četiri decenije se gledalo u neuronske ćelije, i ništa neobično nije pronađeno. Do 90-ih godina prošlog veka, kada je primećeno da u Albertovom mozgu ima više astrocita nego u mozgu prosečnog čoveka.

„U procesu rekonstrukcije i opremanja Istraživačke stanice Petnica, najmodernija naučna oprema u ovu oazu mladih talentovanih ljudi koji vole nauku, stiže kako bi oni mogli da budu u korak sa svetom. Tako je ovaj mikroskop nedavno dospeo i ovde. Koliko je značajna oprema ljudima koji rade u Petnici, govori i podatak da su novogodišnji praznici za biologe i hemičare u Petnici bili radni.“ – kaže Nikola Božić, jedan od rukovodilaca ove prestižne naučno-obrazovne institucije u Evropi.

Vest da su mladi ljudi praznike proveli zadovoljavajući svoje interesovanje za otkrivanjem nepoznatog svakako budi optimizam da će u ovoj godini stvari početi da se pomeraju na bolje.