sunscreen2

Sunčanje ili ne – odlučite sami!

Svaka priprema za more, jezero ili bazen (ili samo sunčanje kod kuće) pored pripreme kupaćeg kostima, peškira i ostalih sitnica, obuhvata i odabir adekvatnog preparata za zaštitu prilikom sunčanja. Pri ...

Slika dana: Supermesec [12.07.2014]

(super)Mesec 2014 - prvi put [12.07.2014]

Supermesec Credit: From Quark to Quasars Večeras je pun Mesec, ali ne običan već supermesec! U astronomskom smislu pojam "supermesec" nema neko posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo ...

DMN_3491

Inovativni sistem eko rasvete na PMF-u u Nišu

Niš, 19. jun 2014. – Studentski tim „Eko-rasveta“ predstavio je inovativni sistem ekološke rasvete na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Sa idejom da se prednosti novih tehnologija primene u svrhu ekološke ...

coffe_by_natasha555-d3eugg0

Od šoljice kafe do olujnog oblaka i nazad

Jako nevreme i katastrofalne poplave koje su sredinom maja pogodile našu zemlju izazvale su ogromnu materijalnu štetu, ali iz ogromne vode "isplivale" su i različite priče i pretpostavke o mogućem veštačkom uticaju na ...

Slika dana: Rodjendan [01.06.2014]

Svet nauke slavi sedmi rođendan [01.06.2014]

"Svet nauke" - 7 godina rada Fotografija: Microspace in Canada Pre tačno sedam godina, 1. juna 2007. godine počeo je da radi blog "O životu, univerzumu i svemu ostalom", koji je kasnije ...

HAARP20l

Šta je HAARP sistem i da li je povezan sa promenom vremenskih prilika?

High Frequency Active Auroral Reseach Program (Visokofrekventni program za aktivno istraživanje aurore) set je antena koje emituju visoko frekventno (HF) radio zračenje. Ove antene koje se nalaze kraj Gakona na ...

Home > Hemija > Да ли су људи само визуелна бића?

Да ли су људи само визуелна бића?

January 12th, 2013

slika2Значај човековог чула мириса је у прошлости дуго био потцењиван. Људи су, као и други примати, сматрани првенствено „оптичким бићима“, са високо развијеном визуелном моћи и релативно неразвијеним чулом мириса. Ова претпоставка последњих година подлеже бројним критикама и ревизијама. Неколико студија показује да феромони, супстанце које излучује један организам, а које чак и у врло малим количинама утичу на физиолошку реакцију и промену понашања код друге јединке исте врсте, играју значајну улогу у социјалном понашању сисара, укључујући и човека. Реч феромон потиче од грчких речи  φέρω (феро) – носити и  ὁρμή (хормон) – стимулисати.

Приказ Јакобсоновог органа и нервних ћелија олфакторног система.

Приказ Јакобсоновог органа и нервних ћелија олфакторног система.

Утврђено је неколико специфичних функција феромона: привлачење припадника супротног пола, повезаност између мајки и новорођенчади, синхронизација мeнструалног циклуса и др. Људи детектују феромоне кроз орган у корену носа, вомероназални орган, тзв. Јакобсонов орган који је повезан са хипоталамусом. Ови сигнализирајући молекули се налазе у телесним течностима, као што су зној, урин, специјализоване егзокрине и апокрине жлезде. Функција апокриних знојних жлезди, које су смештене у пазуху, гениталијама и дојкама, почиње у пубертету. Зној из ових жлезди се сматра секундарном полном одликом, а између осталог садржи стероиде, деривате 16-андростена (најчешће андростенон и андростенол), који примарно настају из холестерола.

Биосинтеза 16-андростена из холестерола се одвија у надбубрежним жлездама, тестисима и оваријумима. Раскидањем бочног ланца холестерола посредством ензима цитохрома P450scc (scc-side chain cleavage) настаје прегненолон, који даљим скраћивањем ланца у присуству ензима исте групе прелази у андроста-5,16-диен-3β-ол. Овај алкохол се посредством ензима 3β-хидрокси стероид дехидрогеназе (3βHSD–3β-hydroxysteroid dehydrogenase) трансформише у андроста-4,16-диен-3-он. Након тога дејством ензима 5α-редуктазе долази до формирања андростенона који се такође ензимски трансформише у α/β-андростенол. Познати научници Прелог и Ружичка су 1944. први пут изоловали ова два стероида из тестиста свиња. Касније је њихово присуство уочено код других животиња и код човека.

Биосинтеза α/β-андростерола/андростенона из холестерола.

Биосинтеза α/β-андростерола/андростенона из холестерола.

Свеже излучен људски зној је без мириса, али се брзо трансформише у мирисни андростенол и андростенон посредством аеробних бактерија из рода Corynebacterium. Разматрајући андростенол/андростенон сигнализациони систем, уочено је да андростенол изазива знатно пријатнија осећања код жена. С тога се за свеж зној који примарно садржи веће количине андростенола може рећи да је пријатног мириса, али се он брзо оксидује у андростенон, те добија врло непријатан мирис одбојан женама. Истраживања спроведена на андростенол/андростенон сигнализационом систему су показала да су жене које су биле изложене андростенолу показивале знатно већи број контакта са мушкарцима у односу на оне изложене андростенону. У другој врсти истраживања уочено је да је доживљај мириса андростенона зависан од фазе менструалног циклуса. Тако су жене у току овулације описивале мирис андростенона као пријатан (привлачан), за разлику од свих осталих дана циклуса. Резултати тог истраживања указују да постоји одређена емотивна процена мушкараца активирана на основу реакције на андростенон која је зависна од фазе менструалног циклуса.

Поред ова два поменута стероида, доминантан андростански стероид који луче мушкарци је и андроста-4,16-диен-3-он (андростадиенон). Показано је да чак врло мале количине овог стероида могу утицати на психолошке, физиолошке и хормоналне промене код појединаца, зависно од његових индивидуалних карактеристика и контекста околине. Уочено је да у социјалним интеракцијама андростадиенон утиче на различите начине на емотивно стање мушкараца и жена, при чему жене показују позитивну емотивну реакцију након излагања андростадиенону, док хетеросексуални мушкарци показују негативну емотивну реакцију или она изостаје. Недавна истраживања су показала да андростадиенон има утицај на хипоталамус код жена, што значи да овај стероид активира одређене хемосензоре у носној шупљини, који се даље преносе до хипоталамуса. Такође, неколико студија је показало да овај стероид утиче на расположење, узбуђење, рад срца и ниво кортизола код жена.

Осим утицаја на интеракцију између мушкараца и жена, показано је да мириси који потичу од андростенола и андростенона (који се луче из региона пазуха) могу да утичу на синхронизацију менструалног циклуса, иако сами активни принципи нису до сада потврђени. Истраживање показује да је код жена код којих је дошло до синхронизације циклуса (усклађивање циклуса најкасније у року од 3 месеца код жена које су биле цимерке) била појачана олфакторна активност на андростенол, док за андростенон оваква веза није уочена. Осим тога, примећено је да код жена ниво андростенола који се ослобађа преко пазуха показује варијације у току менструалног циклуса, а највећи је у касној фоликуларној фази (пред саму овулацију).

Иако је све више радова и истраживања на ову тему, не сме се заборавити да је људско понашање комплексно и веома зависно од наученог и  понашања заснованог у контексту друштвеног и физичког окружења, па се не може очекивати да људи показују стереотипно понашање индуковано само на основу утицаја феромона.

Референце

  • Grosser B. I., Monti-Bloch L., Jennings-White C., Berliner D. L. Behavioral and electrophysiological effects of androstadienone, a human pheromone. Psychoneuroendocrinology, 2000, 25, 289–299.
  • Hummer T. A., McClintock M. K. Putative human pheromone androstadienone attunes the mind specifically to emotional information. Hormones and Behavior, 2009, 55, 548–559.
  • Robic A., Larzul C., Bonneau M. Genetic and metabolic aspects of androstenone and skatole deposition in pig adipose tissue: A review. Genetics Selection Evolution, 2008, 40, 129–143.
  • Grammera K., Finka B., Neave N. Human pheromones and sexual attraction. Review. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology, 2005, 118, 135–142.
  • Savic I., Berglund H., Gulyas B., Roland P. Smelling of Odorous Sex Hormone-like Compounds Causes Sex-Differentiated Hypothalamic Activations in Humans. Neuron, 2001, 31, 661–668.
  • Gower D. B., Ruparelia B. A. Olfaction in humans with special reference to odorous 16-androstenes: their occurrence, perception and possible social, psychological and sexual impact. Journal of Endocrinology, 1993, 137, 167-187.
  • Morofushi M., Shinohara K., Funabashi T., Kimura F. Positive relationship between menstrual synchrony and ability to smell 5α-androst-16-en-3α-ol. Chemical Senses, 2000, 25, 407-411.
avatar

Autor: Nevenka Cakić

Istraživač-saradnik na Odseku za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu

Categories: Hemija

Najnoviji tekstovi

"Jedna zanemarena teorija o ponašanju paterijala pod pritiskom"

Svet nauke 25.11.2014
26. новембар др Владан Челебоновић Udruženje "Milutin Milanković" iz Beograda organizuje naučno-popularno predavanje Jedna zanemarena teorija o ponašanju paterijala pod pritiskom

Prvi podaci LHC eksperimenata u CERN-u sada su javno dostupni

Svet nauke 24.11.2014
cern-data Od prošlog četvrtka CERN je pokrenuo “Open Data Portal” (Portal za otvorenu bazu podataka) preko koga se može doći do podataka iz pravih sudar

Godišnjica Centra za promociju nauke

Svet nauke 24.11.2014
cpn3 Nakon tri godine rada, Centar za promociju nauke je organizovao više stotina naučnopopularnih akcija koje je posetilo ukupno 1.000.000 ljudi. Povodo
  1. No comments yet.
  1. No trackbacks yet.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove urednika sajta Svet nauke. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara pridržavajte se pravopisnih pravila. Urednik sajta ima pravo da ne odobri komentare za koje smatra da ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog sajta.