sarajevo-fb

Sarajevski atentat – neposredni povod za početak Prvog svetskog rata

U nedeljno jutro 28. juna 1914. godine, austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand je sa suprugom Sofijom Hotek, vojvotkinjom od Hohenberga stigao vozom u Sarajevo. Nakon dolaska, formirana je povorka od ...
svetnauke9

Deveti rođendan sajta Svet nauke

Danas (vaš omiljeni) sajt "Svet nauke" slavi 9. rođendan! Više o "Svetu nauke" saznajte u impresumu a o tome kako je nastao sajt saznajte ovde. Hvala svima vama koji čitate, pišete ili ...
pag-56

Sa krova do zvezda

U petak i subotu, 3. i 4. juna 2016. godine, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu biće održan seminar sa “Sa krova do zvezda“. Ovaj seminar akreditovan je od strane Zavoda ...
climate-change

Tribina “Energija, klima, opstanak”

U sklopu aktivnosti na festivalu “Nauk nije bauk 8”, u Velikoj sali Univerziteta u Nišu u petak 1. aprila 2016. godine, sa početkom, u 18 časova, održaće se tribina ”Energija, ...
hemija-vatrometa

Hemija vatrometa

Oni koji su večeras bili u Nišu imali su prilike da uživaju u tradicionalnom vatrometu na otvaranju Filmskih susreta. Vatromet je prvi put je upotrebljen u Kini pre oko 1000 godina, ...
fireworks-light-ancient-colisseum

13. januar - srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi. Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...

Да ли су људи само визуелна бића?

slika2Значај човековог чула мириса је у прошлости дуго био потцењиван. Људи су, као и други примати, сматрани првенствено „оптичким бићима“, са високо развијеном визуелном моћи и релативно неразвијеним чулом мириса. Ова претпоставка последњих година подлеже бројним критикама и ревизијама. Неколико студија показује да феромони, супстанце које излучује један организам, а које чак и у врло малим количинама утичу на физиолошку реакцију и промену понашања код друге јединке исте врсте, играју значајну улогу у социјалном понашању сисара, укључујући и човека. Реч феромон потиче од грчких речи  φέρω (феро) – носити и  ὁρμή (хормон) – стимулисати.

Приказ Јакобсоновог органа и нервних ћелија олфакторног система.

Приказ Јакобсоновог органа и нервних ћелија олфакторног система.

Утврђено је неколико специфичних функција феромона: привлачење припадника супротног пола, повезаност између мајки и новорођенчади, синхронизација мeнструалног циклуса и др. Људи детектују феромоне кроз орган у корену носа, вомероназални орган, тзв. Јакобсонов орган који је повезан са хипоталамусом. Ови сигнализирајући молекули се налазе у телесним течностима, као што су зној, урин, специјализоване егзокрине и апокрине жлезде. Функција апокриних знојних жлезди, које су смештене у пазуху, гениталијама и дојкама, почиње у пубертету. Зној из ових жлезди се сматра секундарном полном одликом, а између осталог садржи стероиде, деривате 16-андростена (најчешће андростенон и андростенол), који примарно настају из холестерола.

Биосинтеза 16-андростена из холестерола се одвија у надбубрежним жлездама, тестисима и оваријумима. Раскидањем бочног ланца холестерола посредством ензима цитохрома P450scc (scc-side chain cleavage) настаје прегненолон, који даљим скраћивањем ланца у присуству ензима исте групе прелази у андроста-5,16-диен-3β-ол. Овај алкохол се посредством ензима 3β-хидрокси стероид дехидрогеназе (3βHSD–3β-hydroxysteroid dehydrogenase) трансформише у андроста-4,16-диен-3-он. Након тога дејством ензима 5α-редуктазе долази до формирања андростенона који се такође ензимски трансформише у α/β-андростенол. Познати научници Прелог и Ружичка су 1944. први пут изоловали ова два стероида из тестиста свиња. Касније је њихово присуство уочено код других животиња и код човека.

Биосинтеза α/β-андростерола/андростенона из холестерола.

Биосинтеза α/β-андростерола/андростенона из холестерола.

Свеже излучен људски зној је без мириса, али се брзо трансформише у мирисни андростенол и андростенон посредством аеробних бактерија из рода Corynebacterium. Разматрајући андростенол/андростенон сигнализациони систем, уочено је да андростенол изазива знатно пријатнија осећања код жена. С тога се за свеж зној који примарно садржи веће количине андростенола може рећи да је пријатног мириса, али се он брзо оксидује у андростенон, те добија врло непријатан мирис одбојан женама. Истраживања спроведена на андростенол/андростенон сигнализационом систему су показала да су жене које су биле изложене андростенолу показивале знатно већи број контакта са мушкарцима у односу на оне изложене андростенону. У другој врсти истраживања уочено је да је доживљај мириса андростенона зависан од фазе менструалног циклуса. Тако су жене у току овулације описивале мирис андростенона као пријатан (привлачан), за разлику од свих осталих дана циклуса. Резултати тог истраживања указују да постоји одређена емотивна процена мушкараца активирана на основу реакције на андростенон која је зависна од фазе менструалног циклуса.

Поред ова два поменута стероида, доминантан андростански стероид који луче мушкарци је и андроста-4,16-диен-3-он (андростадиенон). Показано је да чак врло мале количине овог стероида могу утицати на психолошке, физиолошке и хормоналне промене код појединаца, зависно од његових индивидуалних карактеристика и контекста околине. Уочено је да у социјалним интеракцијама андростадиенон утиче на различите начине на емотивно стање мушкараца и жена, при чему жене показују позитивну емотивну реакцију након излагања андростадиенону, док хетеросексуални мушкарци показују негативну емотивну реакцију или она изостаје. Недавна истраживања су показала да андростадиенон има утицај на хипоталамус код жена, што значи да овај стероид активира одређене хемосензоре у носној шупљини, који се даље преносе до хипоталамуса. Такође, неколико студија је показало да овај стероид утиче на расположење, узбуђење, рад срца и ниво кортизола код жена.

Осим утицаја на интеракцију између мушкараца и жена, показано је да мириси који потичу од андростенола и андростенона (који се луче из региона пазуха) могу да утичу на синхронизацију менструалног циклуса, иако сами активни принципи нису до сада потврђени. Истраживање показује да је код жена код којих је дошло до синхронизације циклуса (усклађивање циклуса најкасније у року од 3 месеца код жена које су биле цимерке) била појачана олфакторна активност на андростенол, док за андростенон оваква веза није уочена. Осим тога, примећено је да код жена ниво андростенола који се ослобађа преко пазуха показује варијације у току менструалног циклуса, а највећи је у касној фоликуларној фази (пред саму овулацију).

Иако је све више радова и истраживања на ову тему, не сме се заборавити да је људско понашање комплексно и веома зависно од наученог и  понашања заснованог у контексту друштвеног и физичког окружења, па се не може очекивати да људи показују стереотипно понашање индуковано само на основу утицаја феромона.

Референце

  • Grosser B. I., Monti-Bloch L., Jennings-White C., Berliner D. L. Behavioral and electrophysiological effects of androstadienone, a human pheromone. Psychoneuroendocrinology, 2000, 25, 289–299.
  • Hummer T. A., McClintock M. K. Putative human pheromone androstadienone attunes the mind specifically to emotional information. Hormones and Behavior, 2009, 55, 548–559.
  • Robic A., Larzul C., Bonneau M. Genetic and metabolic aspects of androstenone and skatole deposition in pig adipose tissue: A review. Genetics Selection Evolution, 2008, 40, 129–143.
  • Grammera K., Finka B., Neave N. Human pheromones and sexual attraction. Review. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology, 2005, 118, 135–142.
  • Savic I., Berglund H., Gulyas B., Roland P. Smelling of Odorous Sex Hormone-like Compounds Causes Sex-Differentiated Hypothalamic Activations in Humans. Neuron, 2001, 31, 661–668.
  • Gower D. B., Ruparelia B. A. Olfaction in humans with special reference to odorous 16-androstenes: their occurrence, perception and possible social, psychological and sexual impact. Journal of Endocrinology, 1993, 137, 167-187.
  • Morofushi M., Shinohara K., Funabashi T., Kimura F. Positive relationship between menstrual synchrony and ability to smell 5α-androst-16-en-3α-ol. Chemical Senses, 2000, 25, 407-411.
One Response
  1. avatar August 16, 2015

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *