Nedelja, skoro 5 sati ujutru. I najsjajnije zvezde su potpuno izbledele, ustupaju mesto predstojecem danu. Ne mogu da spavam, razmisljam, pokusavam da nadjem odgovore na mnoga pitanja ali bez uspeha….

Mnogi su me često pitali zašto volim astronomiju, zašto zvezde. Uvek sam pokušavao da dam neki odgovor, sličan, nikada isti…. Noćno nebo puno zvezda, bez obzira gde se nalazite ono je uvek tu, uvek isto, nepromenjeno. Ako ste sami, ako ste tužni, zvezde vam prave društvo, one vam stalno pričaju neku novu i zanimljivu priču…

Astronomija, nastarija nauka, pokušava da odgovroi na mnoga pitanja koja su ljude mučila od samog nastanka civilizacije. Za razliku od drugih nauka ona ne daje značajne praktične rezultate, ali suština ljudskog bića je želja za znanjem, želja da razume prirodu. Ako se bavite astronomijom najverovatnije nećete postati milioner, ali bićete bogati. Shvatićete tajne prirode, tajne Univerzuma. Najstarija ljudska želja, osim opstanka, je želja da razume prirodu. Astronomija pruža upravo tu čast, da saznate tajne prirode.

Kao i istorija, i astronomija nas uči o prošlosti. Ta prošlost nije ograničena samo na našu planetu, već je to prošlost čitavog univerzuma. Za razliku od istorija koja izučava prošlost samo na osnovu posrednih izvora, astronomi imaju jednu dragocenu mašinu – vremeplov. Taj vremeplov nije komplikovan kao u bajkama i SF filmovima, taj vremeplov zapravo je teleskop. Kad god pogledamo kroz teleskop, mi gledamo prošlost. Gledamo zvezde i galaksije i vidimo ih kako su izgledale u doba kada su našom planetom šetali neki davno zaboravljeni ljudi, možda dinosaurusi… a možda odemo i toliko daleko u prošlost, u vreme pre nastanka Zemlje, sve do vremena kada je čitav univerzum bio tek rođena beba.

Mnogi protivnici astronomije (i fundamentalnih istraživanja, uopšte) tvrde da nas astronomija ne uči ničemu korisnom. Kažu oni da nas astronomija uči kako smo zanemarljivo mali u poređenju sa ogromnim prostranstvom svemira, kako su naši životi beznačajni, kako ovo kako ono. Ali nisu u pravu, astronomija nas uči o tome koje je naše mesto u Univerzumu, ali to ne znači da su naši životi bez cilja, bez razloga jer: ko svoj vlastiti život i živote svojih bližnjih smatra besmislenim, taj ne samo da je nesretan, već jedva da je sposoban za život (Albert Ajnštajn). Dugi protivnici pak tvrde da od tih istraživanja nema nikakve koristi, ali istu primedbu neko je mogao da postavi i Njutnu ili Ajnštajnu. Njih dvojica, i još mnogi drugi, nisu ni sanjali koje će primene imati zakoni gravitacije koje su otkrili, a upravi ti zakoni omogućavaju da živimo u svetu u kome živimo, da spajamo obale reka i mora, da putujemo morima i nebom bez straha da se izgubimo jer GPS pazi na nas, da putujemo u svemir, da istražujemo druge svetove. Ima i onih trećih protivnika, koji tvrde da su ta istraživanja opasna, da omogućavaju pravljenje novih, opasnih oružja ali i oni greše – samo saznanje zakona prirodne nije opasno, priroda nije zla, ali neki ljudi su zli oni zloupotrebljavaju moć prirode. Naša zadatak i napša odgovornost je da ih u tome sprečimo.

Postoji i jedna posebna vrsta ljudi, vrsta koja zloupotrebljava to noćno nebo i vara druge ljude. Oni tvrde da mogu da proriču sudbinu ljudi, sudbinu pojedinaca. Ali lažu, zvezde nam ne govore o našoj budućnosti. Naša budućnost zavisi samo od nas, od našeg znanja i naših sposobnosti. Jedina budućnost o kojoj nam zvezde pričaju je daleka budućnost Sunca, Galaksije i čitavog univerzuma.

… pitam se zašto vam ovo pričam…. Ako razumete, onda već znate, ako ne razumete onda… nikada nećete razmeti… ali ipak, kad ste sami, kad ste tužni, kada mislite da vam sve ide naopako, da se svet oko vas ruši, pogledajte noćno nebo prekriveno zvezdama i razmislite, možda saznate nešto novo…