DSC_6961a

Održan CERN Masterclass u Nišu

U petak, 17. marta, na Departmanu za fiziku PMF-a u Nišu održan je, drugi po redu, CERN Masterclass. Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca, ovo je bio poslednji u nizu ...
DNK

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem?

Svakodnevno putem medija dobijamo nove informacije o bakterijama, malim živim stvorenjima koja naseljavaju Zemlju već hiljadama godina. Ali čime su zaslužili toliku medijsku pažnju u poslednje vreme? Trenutno ulazimo u ...
CERN Masterclass u Nišu 2016. godine

CERN Masterclass 2017. u Nišu

Svakog proleća, pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group), u periodu od oko mesec dana, naučni instituti i univerziteti širom sveta pozivaju učenike i njihove nastavnike ...
antibiotics-against-bacteria

Antibiotici vs bakterije

Antibiotici su jedinjenja koja ubijaju ili sprečavaju rast bakterija stoga im naziv potiče od grčkih reči „anti“, što znači protiv i „bios“, što znači život, odnosno „protiv života“, ali samo ...
Slika dana: Godišnjica smrti Nikole Tesle [07.01.2014]

Na današnji dan umro je Nikola Tesla

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) Credit: Napoleon Sarony / Wikipedia U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji ...
Prva sačuvana fotografija Meseca (1840. god)

Prva fotografija Meseca

Danas, kad hiljade fotografija viđamo stalno na društvenim mrežama, teško je zamisliti vreme kada je snimanje fotografija bilo komplikovano i "rezervisano" za mali broj ljudi. Jedan od najjednostavnijih izazova za savremene fotografe je ...

Sutra spektakl na nebu! Najveći Supermesec u poslednjih 70 godina

supermoon_comparison

Supermesec (desno) u oređenju sa običnim punim Mesecom (levo), slika: Wikimedia Commons

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći u Mesec u poslednjih 70 godina! Biće svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ste ikada videli i izuzetno sjajan i….

Ups, izvinjavam se ovo je “Svet nauke” a ne neke “ozbiljne” dnevne novine ili sajt 🙂

Ovakav naslov i uvod možete često da pročitate na mnogobrojnim sajtovima, na kojima najčešće nema ni reči o astronomiji, a nažalost, ni o nauci uopšte. Kao i oni koji pišu, koji o astronomiji najčešće ništa ne znaju niti pogledaju u noćno nebo, tako i većina njihove “publike” za astronomiju, Sunčev sistem i svemir čuje samo tokom najave nekih senzacionalnih a neretko i kataklizmičnih događaja (uz filmove i serije koji stižu sa druge streane okeana i donose lepe zarade njihovim tvorcima na račun istraživanja svemira).

U ovakvoj atmosferi nije nikakvo čudo što svake godine imamo neki Supermesec, a često i više njih i što ova “pojava” stalno privlači ogromnu pažnju javnosti i izaziva oduševljenje onih koji (samo tad) pogledaju u pun Mesec!

U astronomskom smislu pojam “supermesec” nema nikakvo posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo popularna poslednjih godina. Supermesec označava onaj pun Mesec koji nastaje u trenutku kad je naš satelit najbliži Zemlji.

moon-orbit

Eliptična orbita Meseca oko Zemlje (Slika: PopularMechanics.com)

Kružeći oko Zemlje, Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.

Supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. U proseku se ovo događa na svakih 13 meseci i 18 dana. Međutim,situacija nije ovakva u stvarnosti zbog mnogo slobodnijeg tumačenja definicije. Prethodne supermesece mogli smo da vidimo marta 2011, maja 2012 i juna 2013. godine. Godina 2014 bila je zanimljiva po tome što se u njoj “pojavio” jedan već tri Supermeseca i to 12. jula, 10. avgusta i 9. septembra. Poslednji je bio 16. oktobra ove godine, a sledeći biće u decembru.

Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.

Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta.

Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90% razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje (oko 50.000 km), a onda dobijenu vrednost (oko 45.000 km) oduzeti od maksimalnog rastojanja (406.000 km – 45.000 km = 361.000 km). Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 km od centra Zemlje tada mnogi ljudi na nebu traže Supermesec.

Sledeći spektakularni Supermesec moćićemo da posmatramo sutra, u noći između nedelju i ponedeljka, 13. i 14. novembra. Ovaj Supermesec biće najveći posle onog koji se video 26. januara 1948. godine. Međutim, ne brinite, ako oblaci zaklone sjajni Supermesec sledeći je već 25. novembra 2034. godine 🙂

Astronomski gledano, pun (super)Mesec nastupiće u ponedeljak, 14. novembra, u 14:52h a Mesec će se u perigeju naći malo ranije, u 11:28h. U tom trenutku Mesec će od nas biti udaljen 356.511 kilometara.

Tokom obilaska Meseca oko Zemlje, sa rastojanjem, menja se i njegova prividna veličina na nebu. Kada je Mesec najbliži (u perigeju) prividan disk punog Meseca može da bude i skoro 15% veći i 30% sjajniji od diska najudaljenijeg Meseca. Zbog ove promene prividne veličine Meseca na nebu ovaj “perigejski pun Mesec”, kako se u astronomiji naziva, u široj javnosti dobio je, jednostavan i zanimljiv, nadimak “Supermesec”.

Ako verujete u teorije zavere i kataklizme onda za vas dolazi opasan period. Mesec se opasno približava, ne dolazi običan već Super-Supermeseca. Bežite u podrume i skloništa, pripremite dovoljno vode i hrane, sedite tamo u strahu i ne izlazite odatle dok ne prođe smak sveta.

Mi ostali možemo da se nadamo da će se oblaci razići, a noć biti vedra. Ako imate priliku pogledajte sutrašnji pun Mmesec. Golim okom nećete da primetite nikakvu razliku u odnosu na pun Mesec koji ste videli prošlog meseca, ili onog pre toga ili… svakog drugog meseca, ali ovo je zgodna prilika da pogledate našeg najbližeg komšiju i ili napravite neku interesantnu fotografiju.

  • I sta je specijalno u tome?

    Mesec za nijansu izgleda veci, pa sta?