earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 47 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
Mezzanine_190

Ljudi koji menjaju svet - Henri Ford

„Da sam pitao ljude šta bi hteli, oni bi rekli da žele brže konje“ Henri Ford Svet menjaju ljudi koji su u stanju da misle drugačije i koji podstiču druge da misle ...
DSC_6961a

Održan CERN Masterclass u Nišu

U petak, 17. marta, na Departmanu za fiziku PMF-a u Nišu održan je, drugi po redu, CERN Masterclass. Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca, ovo je bio poslednji u nizu ...
DNK

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem?

Svakodnevno putem medija dobijamo nove informacije o bakterijama, malim živim stvorenjima koja naseljavaju Zemlju već hiljadama godina. Ali čime su zaslužili toliku medijsku pažnju u poslednje vreme? Trenutno ulazimo u ...
CERN Masterclass u Nišu 2016. godine

CERN Masterclass 2017. u Nišu

Svakog proleća, pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group), u periodu od oko mesec dana, naučni instituti i univerziteti širom sveta pozivaju učenike i njihove nastavnike ...
antibiotics-against-bacteria

Antibiotici vs bakterije

Antibiotici su jedinjenja koja ubijaju ili sprečavaju rast bakterija stoga im naziv potiče od grčkih reči „anti“, što znači protiv i „bios“, što znači život, odnosno „protiv života“, ali samo ...

Njutne, srećan rođendan!

Na Božić, 25. decembra 1642, godine rođen je Isak Njutn, engleski fizičar i matematičar, jedan od najznačajnijih naučnika u istoriji civilizacije.

Tri Njutnova zakona kretanja i zakon gravitacije predstavljaju najpoznatije, a verovatno i najvažnije zakone u fizici. Ove zakone, i još mnogo toga Njutn je objavio 1687. godine u delu Philosophiae Naturalis Principia Mathematica. Njutnova Principia sigurno je jedno od najvažnijih dela u istoriji nauke. Izuzetno značajan doprinos Njut je dao i razvoju optike, konstruisao je teleskop sa ogledalima, razvio teoriju boja i demonstrirao razlaganje svetlosti kroz prizmu. Proučavao je brzinu zvuka i formulisao zakon hlađenja. Značajan doprinos dao je i razvoju matematike.

Francuski matematičar Žozef Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo, dodajući da je on, takođe, i “najsrećniji, jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednom”. Engleski pesnik Aleksandar Poup, dirnut Njutnovim postignućima, napisao je čuveni epitaf:

Priroda i prirodni zakoni u noćnoj tami nalaze skrivenost;
Bog reče “Neka bude Njutn” i sve postade svetlost.

  • A onda je jednog dana prestao biti razbarušeni naučnik, napustio sve što je do tada radio i zaposlio se u Kraljevskoj kovnici novca (i ostao tamo 30 godina)! 😀