Zakljucak
Živimo u čudesnom svetu. Nastojimo da proniknemo u smisao onog što vidimo oko sebe i postavljamo seb pitanje: kakva je priroda Vasione? Kakvo je naše mesto u njoj, odakle ona potiče i odakle mi potičemo? Zašto je ona upravo onakva kakva jeste?
Da bi smo došli do odgovora na ova piranja gradimo “slike sveta”. Baš kao što je beskrajni niz kornjača koje nose ravnu Zemlju takva jedna slika, isto važi i za teoriju o Velikom Prasku. U oba slučaja u pitanju su teorije o Vasione, bez obzira na to što je ova druga yasnovana na matematici. I jednoj i drugoj teoriji nedostaje potpora proistekla iz posmatranja: niko još nije video džinovsku kornjaču sa Zemljom na leđima, ali isto tako niko nije video ni Veliki Prasak.
Možda neko pomisli da smo stigli do kraja ove priče. Da li ova priča uopšte može da ima kraj? Iako deluje da je sve rečeno ovo je u stvari samo početak, početak naših daljih istraživanja Univerzuma. Ostaje još mnogo pitanja bez odgovora: zašto Vasiona uopšte postoji? Čemu služi? Možda nauka neće moći da pronađe odgovore na ova pitanja. Danas smatramo da nam dalji napredak kosmologije može pružiti odgovore na ova pitanja. Što bolje znamo kako Vasiona dejstvuje, utoliko ćemo se lakše suočiti sa pitanjem zašto ona postoji. da li ju je neko stvorio ili se slučajno desila sama od sebe, da li ima ikakvu svrhu. Ljudi su veoma davno počeli da tragaju za “teorijom svega”. Neki naučnici danas smatraju da će teorija svega, ako jednog dana bude otkrivena, imati osnovna načela i implikacije tako jednostavna da će svako moći da ih razume. Kad budemo svi razumeli prirodu naše Vasione, moći ćemo, valjda, svi da se uključimo u tumačenje razloga njenog postojanja. A ako bismo i to saznali “onda će to biti vrhunski trijumf ljudskog razuma ‘ jer tada ćemo pronići u sam um Boga”, kako kaže Stiven Hoking.
Bez obzira na sva naša znanja i istraživanja mi nikada sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo da smo došli do kraja. Uvek postoje neka nova pitanja neki novi problemi i dileme. Koliko god da naša naučna dostignuća napreduju uvek se javlja nečto novo, do tada nepoznato. Rešenje svih ovih naših problema pokazaće vreme, ma šta ono bilo. Nekada će ono što nama delije neshvatljivo i nezamislivo biti sasvim normalno i uobičajeno. U svakom raazdoblju istorije čovečanstva ljudi su imali neki svoj pogled na svet koji ih je okruživao. Tako i mi danas, mi svet oko sebe opisujemo na naš način. Njegov nastanak opisujemo jednim modelom koji nazivamo “Veliki Prasak” a da li su naša tumačenja tačna ili ne najverovatnije nikada nećemo biti u mogućnosti da saznamo.
Literatura:
- FILKIN, D. Vasiona Stivena Hokinga (Narodna knjiga ALFA, Beograd, 2000.)
- HOKING, S. Kratka povest vremena (Serija popularne nauke SFINGA, Beograd, 2000.)
- KOLMEN, Dž. Relativnost za laika (Klub NT, Beograd, 1995.)
- ŠIPMEN, H. Crne rupe, kvazari i vasiona (Srpska književna zadruga, Beograd, 1980.)
- VAJNBERG, S. Prva tri minuta (Biblioteka ZODIJAK, Beograd, 1981.)
- Grupa autora, Problems of Physics and Evolution of The Universe (Publishing House of The Armenian Academy of Science, Yerevan, 1978.)
- Grupa autora, Astronomski magazin (http://juam.tripod.com)
Loading ...
pocetak i kraj su dve reci-ali isto znace.
mi mislimo da tragamo za istinom, i to je u redu; kao nije bitan cilj ni putnik ni put-u putovanju tajna ceka na coveka. neki ljudi su svesni cinjenice da je istina funkcija vremena, da se menja:taman stignes a ona se vec promenila. to naravno ne znaci da ne treba da trazis; nesto ces sigurno pronaci. a sta? ma nije bitno-ma sve je bitno! ko razume prvu istinu razumece i konacnu, ali te dve reci nisu jedna rec.
Ne bih bas rekao da je istina funkcija vremena, nekada mozda jeste tako bilo ali napredak znaci da smo istini sve blize. U vecini aspekata saznanja vise ne treba ocekivati neke revolucionarne promene.
Ljudi su nekada mislili da je Zemlja ploca, kasnije da je lopta. I jedno i drugo je pogresno, ali greska te dve "istine" nije ista.