2017 Physics Nobel

Nobelova nagrada za fiziku (2017)

Svake godine, tokom prve nedelje oktobra, Švedska kraljevska akademija nauka objavljuje imena dobitnika Nobelove nagrade. Do sada su objavljena imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju i književnost. ...
hemija2017

Nobelova nagrada za hemiju (2017)

Kraljevska akademija nauke objavila je imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju jutros u Stokholmu. Jackues Dubochet sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, Joachim Frank sa Columbia univerziteta i Richard Henderson ...
oznake-plasticna-ambalaza

Opismeni se – nauči da čitaš oznake na ambalaži i proizvodima

Inspirisana nizom besmislenih informacija koje kruže internetom, a koje ljudi veoma olako “šeruju” i još lakše poveruju u njih, odlučila sam da napišem ovaj tekst. Najčešće su to tekstovi koji se ...
Perseid-meteors-2016-John-Ashley-Montana

Padajte, padajte s' neba meteori

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Meteori, ili zvezde padalice, kako su u narodu poznate, ...

Kako osiromašeni uran ne izaziva rak

Dosta se prašine diže u javnosti oko toga da su nas bombardovali uranom i da smo zbog toga poboljevali od raka. Cenjeni neuro-onkolog i bivši predsednički kandidat Prof. Dr. Danica ...
10thbirthday

Svet nauke - prvih 10 godina

Na današnji dan, pre tačno 10 godina počeo je da radi (vaš omiljeni) sajt "Svet nauke"! Tog 1. juna 2007. godine Svet nauke počeo je kao lični blog, pod nazivom "O ...

Prehrambena vlakna u ishrani

Tokom proteklih 10 000 godina ljudska ishrana se menjala od bazične biljne ishrane koja se sastojala od semena, stabljika, korena, zelenih delova biljaka, polena i male količine namirnica životnjiskog porekla ka nutritivno ograničenoj i često monotipskoj ishrani u kojoj su namirnice biljnog porekla svedene na pojedinačne žitarice, leguminoze i krtolasto povrće. Analiza primeraka koprolita iz perioda poslednjih 10 000 godina nedvosmisleno potvrđuje ovu tvrdnju.

Sedamdesetih godina prošlog veka naučnici su primetili blisku vezu imeđu raka debelog creva i drugih neinfektivnih bolesti sa ishranom karakterističnom za ekonomski razvijene zemlje i konstatovali da je nedostatak prehrambenih vlakana mogući uzrok. Ova teorija je potvrđena i proširena ne samo na bolesti digestivnog trakta već i koronarne bolesti srca, gojaznost i dijabetes.

Interesantno je da se do ovih otkrića došlo upoređivanjem zdravstvenog stanja populacije u Evropi u odnosu na ekonomski nerazvijene populacije u Africi i Aziji kod kojih navedene bolesti nisu bile zastupljene u tolikoj meri kao u tadašnjoj Evropi. McCarrison, lekar i pionir nutricionizma, je 1920. skrenuo pažnju na dobro zdravlje plemena Severne Indije, koje je pripisao ishrani baziranoj na integralnim žitaricama (ne obrađenih modernim prehrambenim tehnologijama). U godinama koje slede, engleski lekar Trowell u svojoj knjizi “Neinfektivne bolesti Afrike” pozitivne efekte na zdravlje takođe dovodi u vezu sa neprerađenim ugljenim hidratima i sirovim namirnicama. Iako postoje brojni naučni radovi na ovu temu još uvek postoje konflikti mišljenja naučnika o definisanju samih prehrambenih vlakana. Jednostavno rečeno, biljna vlakna su nesvarljivi ugljenihidrati u hrani. Iako još uvek ne postoji najtačnija i sveopšte prihvaćena definicija, to ne bi trebalo da nas sprečava da obogatimo svoju ishranu prehrambenim vlaknima jer su njihova pozitivna svojstva nesumnjivo dokazana.

Generalno gledano, ishrana urbanog stanovništva koje je prihvatilo način ishrane svojstven razvijenim zemljama je deficitarna u prehrambenim vlaknima, usled čega mnoge zdravstvene organizacije apeluju na optimalan unos prehrambeih vlakana kao preventivu. Neke od namirnica bogate prehrambenim vlaknima su: žitarice sa celim zrnom (pšenica, raž, ječam, ovas), semenke (lana, bundeve), pšenične i kukuruzne mekinje, orašasti plodovi, smeđi pirinač, paradajz, celer, brokoli, mahunarke, kupus, prokelj, pasulj, šargarepa, celer oi dr. Prijatno!