10thbirthday

Svet nauke - prvih 10 godina

Na današnji dan, pre tačno 10 godina počeo je da radi (vaš omiljeni) sajt "Svet nauke"! Tog 1. juna 2007. godine Svet nauke počeo je kao lični blog, pod nazivom "O ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 47 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
Mezzanine_190

Ljudi koji menjaju svet - Henri Ford

„Da sam pitao ljude šta bi hteli, oni bi rekli da žele brže konje“ Henri Ford Svet menjaju ljudi koji su u stanju da misle drugačije i koji podstiču druge da misle ...
DSC_6961a

Održan CERN Masterclass u Nišu

U petak, 17. marta, na Departmanu za fiziku PMF-a u Nišu održan je, drugi po redu, CERN Masterclass. Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca, ovo je bio poslednji u nizu ...
DNK

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem?

Svakodnevno putem medija dobijamo nove informacije o bakterijama, malim živim stvorenjima koja naseljavaju Zemlju već hiljadama godina. Ali čime su zaslužili toliku medijsku pažnju u poslednje vreme? Trenutno ulazimo u ...
CERN Masterclass u Nišu 2016. godine

CERN Masterclass 2017. u Nišu

Svakog proleća, pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group), u periodu od oko mesec dana, naučni instituti i univerziteti širom sveta pozivaju učenike i njihove nastavnike ...

Prehrambena vlakna u ishrani

Tokom proteklih 10 000 godina ljudska ishrana se menjala od bazične biljne ishrane koja se sastojala od semena, stabljika, korena, zelenih delova biljaka, polena i male količine namirnica životnjiskog porekla ka nutritivno ograničenoj i često monotipskoj ishrani u kojoj su namirnice biljnog porekla svedene na pojedinačne žitarice, leguminoze i krtolasto povrće. Analiza primeraka koprolita iz perioda poslednjih 10 000 godina nedvosmisleno potvrđuje ovu tvrdnju.

Sedamdesetih godina prošlog veka naučnici su primetili blisku vezu imeđu raka debelog creva i drugih neinfektivnih bolesti sa ishranom karakterističnom za ekonomski razvijene zemlje i konstatovali da je nedostatak prehrambenih vlakana mogući uzrok. Ova teorija je potvrđena i proširena ne samo na bolesti digestivnog trakta već i koronarne bolesti srca, gojaznost i dijabetes.

Interesantno je da se do ovih otkrića došlo upoređivanjem zdravstvenog stanja populacije u Evropi u odnosu na ekonomski nerazvijene populacije u Africi i Aziji kod kojih navedene bolesti nisu bile zastupljene u tolikoj meri kao u tadašnjoj Evropi. McCarrison, lekar i pionir nutricionizma, je 1920. skrenuo pažnju na dobro zdravlje plemena Severne Indije, koje je pripisao ishrani baziranoj na integralnim žitaricama (ne obrađenih modernim prehrambenim tehnologijama). U godinama koje slede, engleski lekar Trowell u svojoj knjizi “Neinfektivne bolesti Afrike” pozitivne efekte na zdravlje takođe dovodi u vezu sa neprerađenim ugljenim hidratima i sirovim namirnicama. Iako postoje brojni naučni radovi na ovu temu još uvek postoje konflikti mišljenja naučnika o definisanju samih prehrambenih vlakana. Jednostavno rečeno, biljna vlakna su nesvarljivi ugljenihidrati u hrani. Iako još uvek ne postoji najtačnija i sveopšte prihvaćena definicija, to ne bi trebalo da nas sprečava da obogatimo svoju ishranu prehrambenim vlaknima jer su njihova pozitivna svojstva nesumnjivo dokazana.

Generalno gledano, ishrana urbanog stanovništva koje je prihvatilo način ishrane svojstven razvijenim zemljama je deficitarna u prehrambenim vlaknima, usled čega mnoge zdravstvene organizacije apeluju na optimalan unos prehrambeih vlakana kao preventivu. Neke od namirnica bogate prehrambenim vlaknima su: žitarice sa celim zrnom (pšenica, raž, ječam, ovas), semenke (lana, bundeve), pšenične i kukuruzne mekinje, orašasti plodovi, smeđi pirinač, paradajz, celer, brokoli, mahunarke, kupus, prokelj, pasulj, šargarepa, celer oi dr. Prijatno!