vuk-karadzic

Vuk Stefanović Karadžić – reformator srpskog jezika i velikan srpske književnosti

"Ja sam do sada nekoliko puta u Srbiju dolazio s punom glavom i torbom rodoljubivih planova samo zato da bi narodu što na polzu služiti mogao, pa kad sam video ...
Novine_a2

Odeljenje i Departman za fiziku na NNB10

Gimnazijsko Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku počelo je sa radom u školskoj 2003/04. godini, u okviru Gimnazije „9. maj“ u Nišu. Naredna generacija „specijalaca“ upisala je prvi ...
However-Difficult-Life-May-Seem-696x696

Od Velikog praska do svetskog bestselera

U sredu, 14. marta, na dan kada je širom sveta obeležavan dan broja π i rođendan Alberta Ajnštajna (Albert Einstein), svet je izgubio Stivena Hokinga (Stephen Hawking), jednog od najpoznatijih ...
DSC_6965a-600x338

CERN Masterclass 2018 u Srbiji - prijave!

U periodu od 15. februara do 28. marta 2018. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 14. međunarodni program “Masterclasses - Hands on ...
Lamarr

Žene u fizici

One su otkrile pulsare, pronašle prve dokaze za tamnu materiju, među prvima istraživale radioaktivnost, nuklearnu fisiju, matematiku, elastičnost, programiranje, čak su i zaustavile svetlost. One su neke od najpoznatijih žena ...
live-predavanje-08

Snimak predavanja Život svemira

Snimak predavanja “Život svemira” koje je održano u okviru Škole astrobiologije. Ovo predavanje bilo je osmo i poslednje u nizu predavanja u okviru Škole astrobiologije, koju su organizovali Astronomsko društvo ...

Nobelova nagrada za hemiju (2017)

Kraljevska akademija nauke objavila je imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju jutros u Stokholmu. Jackues Dubochet sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, Joachim Frank sa Columbia univerziteta i Richard Henderson iz Laboratorije za molekularnu biologiju MRC-a u Velikoj Brtaniji podjednako su podelili nagradu.

Nobelova nagrada za hemiju u 2017. godini dodeljena je trojici naučnika koji su razvili tehniku koja omogućava sagledavanje najfinijih detalja molekula, a što je pre samo nekoliko decenija bilo nezamislivo. Takozvana krioelektronska mikroskopija je tehnika koja omogućava rezoluciju proteina i drugih bioloških molekula na atomskom nivou. Ovakav način sagledavanja molekula proteina mogao bi biti od pomoći za bolje razumevanje bioloških procesa, a samim tim i za borbu protiv bolesti na nove načine.

Proteini u telu imaju višestruku ulogu i „izvršavaju razne zadatke“. Već dugo je poznat njihov značaj, ali su tek u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući novoj krioelektronskoj mikroskopiji, uspešno napravljene slike proteina na molekularnom nivou. Prošle godine, krioelektronska mikroskopija je korišćena za određivanje strukture virusa Zika, što bi moglo pomoći istraživačima da pronađu nove načine za borbu protiv bolesti koju ovaj virus izaziva.

Pre razvoja krioelektronske mikroskopije postojale su dve metode koje su se koristile za određivanje strukture proteina: rentgenska kristalografija i nuklearna magnetna rezonanca, ali obe metode imaju nedostatke. Prva zahteva da protein može da formira krutu kristalnu strukturu, a drugi je primenljiv samo za istraživanje malih proteina.