Autor: Marija Stanojević

Velika revolucija u fizici i astronomiji koja je dovela do modernih nauka i ubrzanog razvoja počela je pre skoro četiristo godina, kada se pojavila grupa naučnika, koji su se usprotivili učenju crkve i počeli da stvaraju jednačine koje predstavljaju zakone prirode koje su uočavali na osnovu posmatranja. Jedan od prvih naučnika ovog perioda bio je Galileo Galilej, veoma poznat fizičar i astronom za koga su vezane razne kontraverze.

Godine 1609. Galileo je napravio prvi moderan teleskop na osnovu nepotpune skice koja je postojala, koji je uveličavao tri puta. Kasnije je napravio novi teleskop sa uvećanjem trideset puta. Posmatranja preko teleskopa prouzrokovala su mnoga nova otrića i pokrenula istraživanja iz različitih oblasti.

Nastajanje teleskopa u mnogome je značilo i samom Galileu, jer je pomoću njega uočio veoma bitne osobine svemirskih objekata i otkrio nova nebeska tela. Otkriće koje je bilo najimpozantnije za širu javnost i najveličanstvenije po svojoj prirodi bilo je nalaženje Jupiterovih satelita. Pored satelita Galileo je prvi uvideo i opisao Sunčeve pege kao pojavu. Takođe, prvi je posmatrao Venerine mene i diskutovao o tome. Ova otrkića desila su se između 1609. i 1613. godine. Godine 1637. samo nekoliko meseci pre nego što je oslepeo od preteranog gledanja kroz teleskop bez zaštitnih stakala, Galileo je opisao dnevnu libraciju meseca.

Pored ovih otrkića koja su prouzrokovana teleskopom Galileo je napravio hidrostatičku vagu 1586. godine, objasnio izohronizam klatna 1581. godine, a principe dinamike 1586. godine. Međuzavisnost kretanja i sile, i nepromenljivost uzročno-posledičnih odnosa koja iz toga sledi, uvela je potpuno novu mentalnu perspektivu gledanja na svet – perspektivu nove filozofije koja je počela da se razvija. U opštoj filozofiji, Galilej je smatrao da je atomizam u skladu sa pomenutim procedurama.

On je bio veliki naučnik koji se borio za napredne ideje, zbog čega se i smatra jednim od pokretača revolucije u nauci. Definitivno je najpoznatiji po zastupanju heliocentričnog sistema, pri čemu je tvrdio da se Zemlja kao i sve ostalo kreće oko Sunca. Ova teorija je bila veoma suprotstavljena crkveno prihvaćenim shvatanjima u kojima je Zemlja centar oko koga se sve kreće. Galileo je zbog toga došao u sukob sa crkvom i bilo mu je suđeno. Osudili su ga i poslali na utamničenje. Morao je javno da se odrekne svojih učenja i teorija i da prestane da se bavi time, a kaznu su mu preinačili tako da je izdržavao u svojoj kući u Firenci. Međutim, velika želja za saznanjima nije mu dala mira, tako da je u tajnosti proučavao pojave i nastavio sa zapisivanjem svojih zapažanja. Poznat je po rečenici koju je izgovorio pred smrt “Ipak se okreće”, gde je mislio na kretanje Zemlje oko svoje ose i oko Sunca.
Ovaj veoma plodan naučnik zaslužan je za današnja dostignuća jer je svojim radom doprineo razvoju fizike i astronomije, a svojom upornošću načinio prvi korak ka odvajanju nauke od crkve i njenih shvatanja. Zbog toga je zaslužio da u njegovu čast i čast njegovih otkrića, kao i revolucije nauke 2009. godina bude proglašena godinom astronomije.

Marija Stanojević