Niko tog prolecnog jutra 25. aprila 1986. godine u Pripyat-u, malom gradu na oko 110km od Kijeva (Ukrajna), nije ni slutio da će se tog dana tu, pored njih odigrati događaj koji će ljudksa vrsta dugo pamtiti i koga će se sa strahom sećati.

U gradu zivelo oko 50.000 ljudi, bio je to lep i moderan grad, a samo desetak kilometara odatle nalazla se mocna nuklearna elektrana sa 4 reaktora. Gradnja elektrane počeka je 1970. godine, a sa njom počeo je da nastaje i grad. Prvi rekator pušten je u pogon 1977, sledeći 1978, zatim 1981, a poslednji getvrti rekator 1983. godine. Svaki rekator proizvodio je 1 GW električne energije (3.2GW termalne energije), a sva četiri zajedno obezbeđivala su 10% ukupnih potreba Ukrajne u to vreme.

Bio je to dan kao i svaki drugi, petak, kraj radne nedelje i vreme velikih priprema za predstieći praznik – 1. maj. Mnogi stanovnici grada bili su zapošljeni u nuklearnoj elektrani, elektrana je stvorila grad, omogućavala mu je da živi, ali niko nije ni slutio da će ona biti fatalna za grad i njegove stanovnike.

Radni dan u elektrani počeo je uobičajeno i sve se odvijalo prema planu. Prema planu reaktor br. 4 trebao je da se ugasi zbog redovnog održavanja. Tokom gašenja planirano je da se obave i dodatni testovi na sistemu za hlađenje, koji bi povećali sigurnost. Pumpe koje ubacuju vodu koja hladi reaktor, i na taj način kontroliše brzinu reakcije i temperaturu, rade na struju. U slučaju nestanka glavnog napajanja pumpi postojalo je i rezervno napajanje (dva agregata), ali ovo pomoćno napajanje nije se uključivalo trenutno već je bilo potrebno neko vreme za njihovo automatsko paljenje. Cilj testa bio je da proveri koliko dugo, nakon prekida glavnog napajanja pumpi, će dotok vode u reaktor biti dovoljan da omogući normalan rad reaktora.

Prema prvom planu gašenje reaktora trebalo je da se obavi tokom dana ali je, zbog velikih potreba za električnom energijom, odložen za noćnu smenu, kada je opterećenje mreže daleko manje. Da bi se test izvršio u bezbednim uslovima snaga reaktora trebala je da se smanji sa 3.2GW na 700MW. Međutim zbog kašnjenja sa testom, odlaganja početka i/ili neiskustva mladih operatera noćne smene, snaga reaktora je smanjena suviše brzo i to na samo 30MW. Bez obzira na ovu grešku, operateri odlučuju da nastave sa testom, izvlače upravljačke šipke, i podižu snagu reaktora na 200MW. Posle izvesnih problema sa stabilnošću reaktora u 26. aprila u 1h 23min 4sec istrumenti u kontrolnoj sali pokazuju da je sve u redu i operatori počinju planirani test. Na žalost, stanje reaktora nije onakvo kakvo prikazuju instrumenti. Prema planu, operatori isključuju pumpe. Konstrukcija reaktora i već postojeća nestabilnost u radu dovode do naglog zagrevanja. Videvši šta se dešava, u 1h 23min 40 sec operator pritiska dugme za slučaj opasnosti, koje spusta sve upravljačke šipke i gasi reaktor. Na žalost, kasno je. Za spuštanje upravljačkih šipki potrebno je oko 18-20 sekundi, a toliko vremena nema. Za samo sedam sekundi snaga reaktora raste na 30GW, deset puta više od normalne vrednosti. Ogromna temperatura dovodi do deformacije i topljenja upravljačkih šipki i blokira dalje spuštanje šipki. Temperatura rekatora nastavlja munjevito da raste, i u deliću sekunde reaktor eksplodira, a ubrzo nakon prve dolazi do još jedne eksplozije. Ove dve eksplozije izbacuju ogromnu količinu readioaktivih elemenata u atmosferu. Bio je ovo početak prve i najveće havarije jedne nuklearne elektrane na planeti.