Kuvar: Da pripremim testo danas.

Sozan: Već si to uradio.

Kuvar: Onda ću Vam podesiti gustinu pirinčane loptice sa gustinom pasulja za ručak.

Sozan: Patrijarsi nisu podvajali prostor vreme od forme-oblika, na kraju, od energije.

Kuvar: Naročito ne samo vreme, učitelju.

Sozan: »Bez razmišljanja, bez premišljanja, savršena praznina. Pa ipak u njoj se nešto kreće,   sledeći svoj sopstveni put.«

Kuvar: Univerzum je svuda ispunjen, ne postoji mesto nekakvog praznog, »očišćenog« prostor vremena. Te dve misaone konstrukcije nam omogućavaju da razvrstamo događaje po nekom prihvatljivom, »istorijskom« obrascu.

Sozan: To ne uspeva uvek.

Kuvar: Postoje li drugi načini razvrstavanja?

Sozan: Da.

Kuvar: (čeka)

Sozan: Još si tu?

Kuvar: Mislite na zbirni obrazac?

Sozan: Fergson namerava da ostane neko vreme.

Kuvar: Smestili smo ga u jednu od monaških ćelija.

Sozan: Taj gost je sakrio mikrofon ovde, ispod mog gonga.

Kuvar: To vam smeta?

Sozan: Mislio sam da si već otišao?

Kuvar: “Još nisi ni kročio, a već si na cilju. Jezik se još nije pomerio a govor je već završen. Sada pripremaš potez, a protivnik je već matiran.«

nastaviće se