Retroreflektori na Mesecu

Misija Apolo 11 je u istoriji ostala upamćena po spuštanju prvih ljudi na Mesec, Oldrin i i Armstrong su nekoliko sati radili na postavljanju retroreflektora na Mesecu. Retroreflektor je postavljen u Moru Tišine gde je i dan danas. Nakon Oldrina i Armstronga, astronauti misija Apolo 14 i 15 su postavili još tri retroreflektora. Ali čemu sve to?

Postavljanje retroreflektora je bilo cilj naučnog eksperimenta merenja udaljenosti Meseca od Zemlje uz pomoć lasera (Lunar laser ranging experiment). Eksperiment još uvek traje. Retroreflektori su uređaji koji vraćaju svetlost izvoru pod uglom iz koga su primili svetlost.

Mesečevi retroreflektori se sastoje od 100 istopljenih silicijumskih zaobljenih kocki koje su postavljene u 46 cm2 aluminijumske ploče. Svaka silicijumska zaobljena kocka ima 3,8 cm u prečniku. Reflektori su suviše mali da bi se videli sa Zemlje, što znači čak i kada je laserski zrak sa Zemlje podešen na reflektor na Mesecu, njegovo pogađanje mete je izazov. Jednom kada laserski zrak pogodi reflektor na Mesecu, naučnici u opservatorijama koriste senzitivne filtere i opremu za uvećanje da detektuju povratni signal. Reflektovani zrak je suviše slab za detekciju ljudskim okom, ali pri najboljim vremenskim uslovima to je jedan foton na svakih nekoliko sekundi.

Zahvaljujući ovom eksperimentu naučnici su utvrdili tačnu udaljenost centara Zemlje i Meseca, a greška je tek na trinaestoj decimali. Pored udaljenosti, eksperiment je dao i nove podatke o dinamici i strukturi Meseca. Stigla je potvrda da Mesec ima tečno jezgro, i da se udaljuje 3,8 cm godišnje od Zemlje. Pored toga, γ1 je određena sa tačnošću od 100 000 000 000 decimala.

I još jedna stvar za ljubitelje zavere sletanja na Mesec, ovo je dokaz da spuštanje na Mesec nije lažirano :)

Milija Jovičić, Viva-Fizika

[1] Fundamentalna fizička konstanta koja se vezuje za Njutnov zakon gravitacije i Ajnštajnovu teoriju opšte relativnosti. Vrednost ove konstante je najteže izmeriti. Prvo uspešno merenje je izveo Henri Kevendiš. Gravitaciona konstanta (G) iznosi: 6,67428 ± 0,001 · 10-112/kg2 Nm
3 Comments
  1. avatar August 2, 2009
  2. avatar September 7, 2009
  3. avatar September 7, 2009

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Sudari protona na 13TeV u ATLAS detektoru  (Foto: ATLAS)

​​ ​Prvi snimci sudara protona na 13 ТеV

Tokom protekle noći, protoni u Velikom hadronskom sudaraču (LHC) su po prvi put sudarani pri rekordnoj energiji od 13TeV. Ovi test sudari se koriste kako bi se podesili sistemi zaštite ...

_82131866__dsc0070

Snopovi protona ponovo u LHC-u

Ženeva, 05.04.2015. Nakon dve godine intenzivnih radova na održavanju i unapređivanju, Veliki hadronski sudarač (LHC), najmoćniji akcelerator na svetu, ponovo radi. Danas u 10 satii 41 minut, protonski snop ponovo ...

Teleskop sa filterom za direktno posmatranje Sunca

Više od 100000 ljudi posmatralo pomračenje Sunca sa PMF-a u Nišu

Delimično pomračenje Sunca koje je 20. marta moglo da se posmatra iz naših krajeva privuklo je veliku pažnju javnosti. Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu ...

Pomracenje - live najava

Pomračenje Sunca - direktan prenos iz Niša

Direktan prenos delimičnog pomračenja Sunca sa krova Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Sutra, 20. marta, od 9:40h. Izvinjavamo se zbog problema sa tonom tokom večerašnjeg prenosa predavanja. Nadamo se da će tehnika ...

Totalno pomračenje Sunca

Totalno pomračenje Sunca - 20. mart 2015. godine

Još nekoliko dana deli nas od prolećne ravnodnevice i početka proleća, ali ove godine početak proleće biće praćen sa nekoliko zanimljivih astronomskih pojava. Ovogodišnja prolećna ravnodnevnica nastupiće u petak, 20. marta. Istog dana imaćemo ...

solar-eclipse-ft

Pomračenje Sunca (20. mart 2015) u Nišu

U četvrtak 19. marta 2015. godine od 19 časova Astronomsko društvo “Alfa” iz Niša, u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu, organizuje veče astronomije posvećeno predstojećem pomračenju Sunca. U prvom delu ...