DSC_6961a

Održan CERN Masterclass u Nišu

U petak, 17. marta, na Departmanu za fiziku PMF-a u Nišu održan je, drugi po redu, CERN Masterclass. Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca, ovo je bio poslednji u nizu ...
DNK

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem?

Svakodnevno putem medija dobijamo nove informacije o bakterijama, malim živim stvorenjima koja naseljavaju Zemlju već hiljadama godina. Ali čime su zaslužili toliku medijsku pažnju u poslednje vreme? Trenutno ulazimo u ...
CERN Masterclass u Nišu 2016. godine

CERN Masterclass 2017. u Nišu

Svakog proleća, pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group), u periodu od oko mesec dana, naučni instituti i univerziteti širom sveta pozivaju učenike i njihove nastavnike ...
antibiotics-against-bacteria

Antibiotici vs bakterije

Antibiotici su jedinjenja koja ubijaju ili sprečavaju rast bakterija stoga im naziv potiče od grčkih reči „anti“, što znači protiv i „bios“, što znači život, odnosno „protiv života“, ali samo ...
Slika dana: Godišnjica smrti Nikole Tesle [07.01.2014]

Na današnji dan umro je Nikola Tesla

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) Credit: Napoleon Sarony / Wikipedia U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji ...
Prva sačuvana fotografija Meseca (1840. god)

Prva fotografija Meseca

Danas, kad hiljade fotografija viđamo stalno na društvenim mrežama, teško je zamisliti vreme kada je snimanje fotografija bilo komplikovano i "rezervisano" za mali broj ljudi. Jedan od najjednostavnijih izazova za savremene fotografe je ...

Retroreflektori na Mesecu

Misija Apolo 11 je u istoriji ostala upamćena po spuštanju prvih ljudi na Mesec, Oldrin i i Armstrong su nekoliko sati radili na postavljanju retroreflektora na Mesecu. Retroreflektor je postavljen u Moru Tišine gde je i dan danas. Nakon Oldrina i Armstronga, astronauti misija Apolo 14 i 15 su postavili još tri retroreflektora. Ali čemu sve to?

Postavljanje retroreflektora je bilo cilj naučnog eksperimenta merenja udaljenosti Meseca od Zemlje uz pomoć lasera (Lunar laser ranging experiment). Eksperiment još uvek traje. Retroreflektori su uređaji koji vraćaju svetlost izvoru pod uglom iz koga su primili svetlost.

Mesečevi retroreflektori se sastoje od 100 istopljenih silicijumskih zaobljenih kocki koje su postavljene u 46 cm2 aluminijumske ploče. Svaka silicijumska zaobljena kocka ima 3,8 cm u prečniku. Reflektori su suviše mali da bi se videli sa Zemlje, što znači čak i kada je laserski zrak sa Zemlje podešen na reflektor na Mesecu, njegovo pogađanje mete je izazov. Jednom kada laserski zrak pogodi reflektor na Mesecu, naučnici u opservatorijama koriste senzitivne filtere i opremu za uvećanje da detektuju povratni signal. Reflektovani zrak je suviše slab za detekciju ljudskim okom, ali pri najboljim vremenskim uslovima to je jedan foton na svakih nekoliko sekundi.

Zahvaljujući ovom eksperimentu naučnici su utvrdili tačnu udaljenost centara Zemlje i Meseca, a greška je tek na trinaestoj decimali. Pored udaljenosti, eksperiment je dao i nove podatke o dinamici i strukturi Meseca. Stigla je potvrda da Mesec ima tečno jezgro, i da se udaljuje 3,8 cm godišnje od Zemlje. Pored toga, γ1 je određena sa tačnošću od 100 000 000 000 decimala.

I još jedna stvar za ljubitelje zavere sletanja na Mesec, ovo je dokaz da spuštanje na Mesec nije lažirano 🙂

Milija Jovičić, Viva-Fizika

[1] Fundamentalna fizička konstanta koja se vezuje za Njutnov zakon gravitacije i Ajnštajnovu teoriju opšte relativnosti. Vrednost ove konstante je najteže izmeriti. Prvo uspešno merenje je izveo Henri Kevendiš. Gravitaciona konstanta (G) iznosi: 6,67428 ± 0,001 · 10-112/kg2 Nm
  • Tečno jezgro? Ovo nisam znao…

  • Icić Nebojša

    Mora da sam nešto loše razumeo: da li to znači da laserom treba pogoditi metu od 46 kvadratna centimetra koja se nalazi na skoro 300.000 kilometara?
    I, uzgred, kolika je udaljenost Meseca od Zemlje(površine mora)? I ne od centra Meseca, već neke zamišljene približne sfere?

  • Izgleda da je tako:

    http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEhelp/ApolloLaser.html

    Bilo bi zanimljivo videti na koji način su “nišanili” ogledala.