Mumon, koji je podučavao zen u XIII veku, ali ne znamo da li je bio grobar, komentariše jedan poznati koan rečima:

„Da biste videli Bodidarmu
morate da imate njegovo lice;
tada je dovoljan samo jedan pogled.
Ali ako kažete da ste ga videli-
onda ga nikada niste sreli.“

Diskutujući neka merenja fizičari napominju sledeće:

Da biste „videli“ česticu morate da tražite česticu, za detekciju talasa druga je misao, druga aparatura; tada ne „vidite“ česticu.

Ili:

Što preciznije određujete impuls čestice to njen položaj postaje neodređeniji, važi i obratno, a važi i za par vreme-energija.
Bodidarma, čestica, talas…

• »Po čemu misliš da sam ptica?« Upita on.
• »Ličiš na gavrana, a i video sam kako kljunom izvlačiš crve iz zemlje.«
• »I onda?«
• »Razbacuješ ih po vazduhu.«
• »I onda?«
• »Pretvore se u leptire i odlete.«
• »Jesi li ikad video gavrana da to čini? Rekao sam ti da sam grobar.«
• »Da li grobar razbacuje crve po vazduhu i pretvara ih u leptire?«
• »Da.«
• »Nikad nisam video grobara koji to čini.«
• »Video si da ja to činim.«

Džordž MekDonald, autor ovih stihova iz romana „Lilit“, nije se bavio zenom. Ili smo to videli, ali nismo znali krajem XIX veka kada je on bio grobar.

Bodidarma, čestica, grobar, talas…

Priča se nastavlja.

Sedim mirno, ne činim ništa. Proleće dolazi i trava raste sama od sebe.