sunscreen2

Sunčanje ili ne – odlučite sami!

Svaka priprema za more, jezero ili bazen (ili samo sunčanje kod kuće) pored pripreme kupaćeg kostima, peškira i ostalih sitnica, obuhvata i odabir adekvatnog preparata za zaštitu prilikom sunčanja. Pri ...

Slika dana: Supermesec [12.07.2014]

(super)Mesec 2014 - prvi put [12.07.2014]

Supermesec Credit: From Quark to Quasars Večeras je pun Mesec, ali ne običan već supermesec! U astronomskom smislu pojam "supermesec" nema neko posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo ...

DMN_3491

Inovativni sistem eko rasvete na PMF-u u Nišu

Niš, 19. jun 2014. – Studentski tim „Eko-rasveta“ predstavio je inovativni sistem ekološke rasvete na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Sa idejom da se prednosti novih tehnologija primene u svrhu ekološke ...

coffe_by_natasha555-d3eugg0

Od šoljice kafe do olujnog oblaka i nazad

Jako nevreme i katastrofalne poplave koje su sredinom maja pogodile našu zemlju izazvale su ogromnu materijalnu štetu, ali iz ogromne vode "isplivale" su i različite priče i pretpostavke o mogućem veštačkom uticaju na ...

Slika dana: Rodjendan [01.06.2014]

Svet nauke slavi sedmi rođendan [01.06.2014]

"Svet nauke" - 7 godina rada Fotografija: Microspace in Canada Pre tačno sedam godina, 1. juna 2007. godine počeo je da radi blog "O životu, univerzumu i svemu ostalom", koji je kasnije ...

HAARP20l

Šta je HAARP sistem i da li je povezan sa promenom vremenskih prilika?

High Frequency Active Auroral Reseach Program (Visokofrekventni program za aktivno istraživanje aurore) set je antena koje emituju visoko frekventno (HF) radio zračenje. Ove antene koje se nalaze kraj Gakona na ...

Home > Biografije > Arhimedov blistavi um

Arhimedov blistavi um

August 29th, 2009

arhimed-1Najveća tri matematičara u svetskoj istoriji su: Njutn, rođen u XVII veku, Gaus, koji je živeo u XVIII i XIX veku, i najveći od svih, Arhimed, koji je živeo u antičkoj Grčkoj približno 1800 godina pre Njutna i koji je ceo svoj život posvetio istraživanju i nauci.

Arhimed je rođen oko 287. godine pre n.e. u Sirakuzi, tada najnaprednijem gradu na Siciliji. Rođen je u porodici visokog roda. Nikad nisu imali finansijskih poteškoća. Njegov otac Fridija bio je astronom, pa je Arhimed još od malih nogu učio kako da vrši astronomska osmatranja i koristi raznu opremu. Zbog finansijsko dobrog položaja njegove porodice Arhimed je sticao od prvih godina svog života ogromno znanje iz nekoliko oblasti.

U vremenu Arhimedove mladosti Aleksandrija je bila centar nove helenističke kulture. U njemu se nalazio akademski istraživački centar koji se zvao „Muzejon“. U svom sastavu je imao muzej, biblioteku, nekoliko univerzitetskih sala, posebne odaje za naučnike koji su tu živeli i radili, kao i botaničku i zoološku baštu. Tu je Arhimed započeo niz ozbiljnih naučno-istraživačkih aktivnosti, kao i sklapanje novih prijateljstava sa Kononom i Eratostenom.

Tokom svog bogatog i istraživanju posvećenog života Arhimed je imao dosta radova. Za razliku od tadašnjih mislilaca koji su se bavili naukom u apstraktnom smislu, Arhimed je preferirao praktične radove. Zbog toga nije navelikom broju radova stavljao svoju oznaku- Čak je za sebe govorio da ga je sramota što ga interesuju druge oblasti osim matematike. Bavio se ne samo matematikom, već i astronomijom i fizikom. Njegova genijalnost je bila nadaleko čuvena. Čak je Sirakuški vladar Hijeron II bio oduševljen i poverio mu važne zadatke (kao što je da utvrdi dali se njegova kruna sastoji samo iz zlata ili i iz srebra, da smisli i napravi oružja za odbranu grada …).

II Punski rat se završio porazom Sirakužana i to na neobičan način, a najviše zahvaljujući lukavosti Rimskog komadanta Marcela (zvanog Rimski Mač). Građani Sirakuze su bili prilično potišteni zbog neočekivanog poraza nakon mnogo godina uspešnog odolevanja neprijatelju uz pomoć Arhimedovog oružja. Arhimed je bio skoro jedina osoba koja je i dalje bila okupirana svojim istraživanjima kao i pre rata. Jednog dana, kada je rimski vojnik zgazio njegov crtež koji je nacrtao na zemlji, Arhimed je uzviknuo: „Ne kvari mi krugove!“. Vojnik se uvredio zbog ovog komentara i isukao mač. Tako se završio život ovog sedamdesetpetogodišnjaka koji je čitav život posvetio proučavanju i istraživanju.

Njegov doprinos nauci je ogroman i navešću samo par primera koji je većini ljudi poznat: broj pi (π), zapremina i površina lopte, zakon poluge, zakon o telima potopljenim u tečnost, pužna pumpa, katapult… Veliki broj njegovih izuma je našao primenu u skoro svemu – od poljoprivrednih alatki do oružja.

arhimed-2Jedno od njegovih najinteresantnijih izuma koji su našli svoju primenu kao oružje u tadašnjoj vojsci Sirakuze, bilo je „Arhimedovi toplotni zraci“. To je bio uređaj na kome se nalazilo jedno šestostrano i drugo, manje, četvorostrano ogledalo, koja su odbijala sunčevu svetlost u jedno centralno žarište. Arhimed je, nakon proučavanja parabola, došao do saznanja o žarištu konkavnih ogledala i znao je da može da se koristi za koncentrisanje sunčeve energije i tako iznezadi neprijatelj. Pomoću tog uređaja uspešno su spaljivali neprijateljske brodove koji bi se približili utvrđenju. Svoju primenu je našao u II Punskom ratu protiv Rimljana Mit govori da je domet bio jednak dometu ispaljene strele (nekih 50-ak metara).

U modernim vremenima bilo je puno diskusija i pokušaja da se Arhimedov podvig ponovi. Rene Dekart je odbacio mit o toplotnim zracima kao netačan. Diskusije su ukazivale da je Arhimed koristio ogledala od polirane bronze i bakra. Ogledalo se koristi još od davnih vremena. Ljudi su mnogo godina kasnije (možda negde u XVIII veku, nisam siguran) tek smislili ogledalo kakvo danas znamo. Do tad su koristili polirani metal kao ogledalo.

Prvi eksperiment je obavljen 1973. godine od strane Grka Sakasa. Ekspeiment se odigrao u blizini Atine. Koristio je 70 ogledala dimenzija 1,5×1 m. Ogledala su bila okrenuta ka kopiji Rimskog ratnog broda na udaljenosti od oko 50 m (dometa strele prema mitu). Kada su sva ogledala dobro i precizno fokusirana, brod se zapalio u roku od par sekundi. Brod je u sebi sadržao katran pa su smatrali da je on dosta pomogao paljenju vatre.

arhimed-3

U dve epizode Razbijača mitova (Mythbusres) Adam i Džejmi su probali da utvrde istinitost ovog mita. U prvoj epizoda (januar 2006.) adam je napravio ogledalo koje se sastojalo iz velikog broja mnjih ogledala na šestougaonom parčetu šperploče. Ogledala su mogla da menjaju svoj ugao u odnosu na šperploču i na taj način su uspeli da upere svetlost sa svih ogledala na jednu tačku. Koritstili su ručno pravljen model Rimskog broda (naravno manjih dimenzija) koji su pravili uz pomoć stručnjaka iz oblasti brodogradnje i svog snimatelja (inače zaljubljenika u brodove). Eksperiment se odigrao u San Francisku. Eksperiment nije uspeo i mit su proglasili provaljenim (busted) jer vremenski uslovi nisu odgovarali, kao i zbog nedostatka vremena.

Kasnije su zajedno sa ljudima sa MIT instituta ponovili eksperiment, ovog puta uspešno. Koristili su specijalna ogledala koja su podsećala na ogledala iz mita koje je Arhimed konstruisao. Rezultat eksperimenta je bio dim i manja količina plamena. Došli su do zaključka da je potrebno da se drvo zagreje do 300oC kako bi se zapalilo i za to je potrebno dosta vremena. Ukazali su da u vremenu II Punskog rata da bi oružje uspešno funkcionisalo Rimljani bi morali da napadnu u jutarnjim satima jer je tad moguđe prikupiti najveću količinu sunčeve energije i usperiti je na brodove (zbog položaja same Sirakuze). Takođe su ukazali da je jednostavnije koristiti vatrene strele ili vatrenu kuglu sa katapulta kako bi se zapalio brod sa manje udaljenosti.

Bilo da su neki Arhimedovi podvizi i radovi mitovi ili stvarnost, nema sumnje da je Arhimed dao veliki doprinos nauci i ljudskom rodu. Bez njegovih pronalazaka i ideja teško da bi smo sad bili na ovom nivou razvijenosti. Pored ovog rada Arhimed ima puno drugih zanimljivih podviga, radova i ideja o kojima će biti više reči u narednim tekstovima.

avatar

Autor: Zoran Tomić

Diplomirani ekonomista i student fizike na PMF-u u Nišu, veliki zaljubljenik u astronomiju i bivši Petničar. Trenutno se bavi popularizacijom nauke među mladima u Kruševcu, astronomijom, ekonofizikom, kao i pisanjem naučno-popularnih tekstova iz ovih oblasti. Autor bloga: http://eurekakutak.blogspot.com/

Categories: Biografije

Najnoviji tekstovi

"Jedna zanemarena teorija o ponašanju paterijala pod pritiskom"

Svet nauke 25.11.2014
26. новембар др Владан Челебоновић Udruženje "Milutin Milanković" iz Beograda organizuje naučno-popularno predavanje Jedna zanemarena teorija o ponašanju paterijala pod pritiskom

Prvi podaci LHC eksperimenata u CERN-u sada su javno dostupni

Svet nauke 24.11.2014
cern-data Od prošlog četvrtka CERN je pokrenuo “Open Data Portal” (Portal za otvorenu bazu podataka) preko koga se može doći do podataka iz pravih sudar

Godišnjica Centra za promociju nauke

Svet nauke 24.11.2014
cpn3 Nakon tri godine rada, Centar za promociju nauke je organizovao više stotina naučnopopularnih akcija koje je posetilo ukupno 1.000.000 ljudi. Povodo
  1. August 30th, 2009 at 22:55 | #1

    Interesantan članak , prava šteta što smo kasnije postali mnogo efikasniji u zloupotrebi naučnih saznanja u vojne svrhe jer na ramenima ovakvih divova gde bi nam bio kraj.

    pozdrav

  2. avatar
    Saska
    September 3rd, 2009 at 17:40 | #2

    Zaista divan clanak, saznas mnogo toga! Pozdrav autoru, Zokiju!

  3. avatar
    Miljana
    September 13th, 2009 at 14:01 | #3

    Odlično kolega, stvarno jaaaaako zanimljiv članak…… spojio si interesantno i korisno ;)

  1. No trackbacks yet.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove urednika sajta Svet nauke. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara pridržavajte se pravopisnih pravila. Urednik sajta ima pravo da ne odobri komentare za koje smatra da ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog sajta.