NGC 6853; Vulpecula; Planetarna maglina; +7,4 mag; 1250 s.g

Ova maglina je prva planetarna maglina ikad otkrivena. Mesije je ovu fascinantnu klasu objekata otkrio 12 Jula 1764. god.

Ova planetarna maglina je najimpesivniji objekat svoje vrste na nebu. Ovo je takođe i najsjajnija planetarna maglina prividne zvezdane veličine od 7,3. Centralna zvezda ove planetarne magline ima sjaj 13.5 zvezdane veličine. To je vrlo vreo patuljak temperature oko 85000 , spektralnog tipa O7. Pretpostavlja se da je ova zvezda dvojni sistem i da je tamnija komponenta 17 zvezdane veličine, žuti pratilac na rastojanju od 6.54 “.

Kao što je slučaj sa drugim planetarnim maglinama tako i ovde teško je odrediti tačno rastojanje do ovog objekta. Većina procena se kreće od 800 – 1500 svetlosnih godina, ali u sustine procene rastojanja su se kretale od 490 do 3500 svetlosnih godina. Trenutno HST radi na određivanju rastojanja do ove planetarne magline.

Po procenama (ako se uzme da je daljina 1200 svetlosnih godina) sjaj gasovite magline je ko 100 puta veći od Sunčevog (oko –0,5 mag apsolutno) dok je sjaj same zvezde oko +6 (1/3 sjaja Sunca), a sjaj tamnije komponente +9 (blizu 100 tamnije od Sunca). To što je maglina mnogo sjajnija od centralne zvezde ukazuje na to da zvezda emituje veliku količinu visokoenergetskog zračenja van vidljivog spektra koje gas u maglini apsorbuje, a kasnije reemituje kao vidljivu svetlost.
Kao i kod većine drugih planetarnih maglina tako je i ove slučaj da većinu vidljive svetlosti maglina emituje samo u jednoj liniji u zelenom delu spektra. Analizom fotografija ove magline otkrivena je i jedna promenjiva zvezda u sklopu iste.

m27a.jpg