Teniski turniri na Mesecu

Zamislite da je 2025. godina, pod uslovom da Nole i Federer još uvek igraju aktivno igraju tenis. Radi što bolje popularizacije tenisa i svemirskih putovanja organizovan je ATP turnir na Mesecu. U Moru tišine pred oko 100 gledalaca Novak Đoković igra protiv Rodžera Federera. Ipak ovako nešto je gotovo nemoguće. Razlog nemogućnosti ne leži u ograničenosti resursa za putovanje i tehnologiji, već u fizici tenisa na Mesecu.

Uzmimo da je „lep dan“ na Mesecu, sa jedne strane Nole ima predivan pogled na planetu Zemlju i zemlju Srbiju, dok Federer gleda direktno u Sunce. U malo neobičnim okolnostima Federer uzima reket i lopticu u ruke. Publika je nemo zastala, da li će Federer i na Mesecu pokazati jačinu servisa. Čini se da hoće, kreće da servira, ali servis ne liči ni na desetinu jačine od onoga na Zemlji. Novak Đoković je imao sreće, čitao je o Mesecu i setio se da je gravitaciona sila na Mesecu šest puta manja nego na Zemlji. Pošto je nekako uspeo da servira lopticu, Federer očekuje Đokovićev potez.

Pionir sporta na Mesecu, prvi koji se uverio u nemogućnost sporta na Mesecu 😀

Publika se zapitala zašto loptica ne leti tako silovito kao na Zemlji? Zašto loptica ne rotira dok leti i zašto ne krivuda? Odgovor leži u Bernulijevom efektu. Na Zemlji, na lopticu u vazduhu deluje pritisak na vrh i dno loptice. Pritisak na vrhu je mnogo veći i tera lopticu da se kreće u pravcu manjeg pritiska. A razlog „krivudave putanje“ je Magnusov efekat. Isak Njutn je među prvima uočio Magnusov efekat i pokušao da da objašnjenje tokom posmatranja teniskog meča na Kembridžu. Međutim na Mesecu skoro da nema atmosfere (bar ne onakve na koju su naši teniseri navikli). Nažalost, Federer je to tek sada shvatio i zažalio zašto bar malo nije učio fiziku iako su mu treneri to savetovali.

Novak Đoković je proračunao da ima dovoljno vremena da imitira još nekoga od tenisera. Posle nekog vremena, loptica je počela da pada prema Noletovom delu terena. Loptica pada na teren, Nole pokušava da sustigne lopticu. Shvata da je napravio previd, odelo ne pruža takav komfor kao sportska oprema koju reklamira. Zapravo svemirska oprema otežava kretanje, a tu je i šest puta manja sila gravitacije.

Loptica je letela kroz Mesečevu prašinu. Kada se dvojica tenisera nisu podsetila fizike fluida, zaboravili su i na fotoefekat. Mesečevu prašinu u toku dana pogađa Sunčeva svetlost i dolazi do pojave fotoefekta (koji je prvi objasnio Albert Ajnštajn i za njegovo objašnjenje dobio Nobelovu nagradu za fiziku). Fotoefekat je pojava izbijanja elektrona iz metala ili nekog drugog materijala pod uticajem svetlosti. Loptica se naelektriše od pozitivnog statičkog naelektrisanja pri prolasku kroz Mesečevu prašinu. Novak Đoković nije stigao da se zapita zašto se loptica jedva odbila od njegov reket, jer je bio prodrman statičkim naelektrisanjem loptice. Da je bio bez zaštitnog odela Novaku bi se digla kosa na glavi. Ovako imao je sreće. Ali tek tada se setio Trećeg Njutnovog zakona i rešenja zašto se loptica tek jedva odbila od reketa. Još veći problem je što su reketi prelagani pa igrači nemaju osećaj za udarac.

“Teniski” teren

Neugodna svemirska odela iz Apolo misije su im pravila problem, bilo je nemoguće uskladiti rad nogu i ruku. Dok bi čekali da loptica padne, obojica su imala priliku da se osveže i predahnu. Ipak svi su zaboravili na nevidljivog ubicu – radijaciju.

Na Mesečevoj površini radijacija mnogo veća nego na Zemlji. Dok smo na Zemlji, atmosfera nas poput kišobrana štiti od štetnog kosmičkog zračenja. Međutim teniseri na Mesecu ne bi imali takvu sreću. Još teža okolnost je što pri sudaru kosmičkog zračenja sa Mesečevim tlom dolazi do raspadanja čestica kosmičkog zračenja, pa je i sama Mesečeva površina radioaktivna. Međutim šta ako bi još neki meteor udario u blizini mesta gde se odigrava ova utakmica? Autor teksta ne želi da razmišlja o mogućim posledicama…

Nedostatak atmosfere, šest puta manja privlačna gravitaciona sila, kosmičko zračenje i solarni vetrovi, meteori, Mesečeva prašina, sve su to razlozi zbog kojih nam se čini da tenis neće bar neko duže vreme biti popularan sport na Mesecu. Istina bilo je i entuzijazista poput astronauta Ala Šeparda iz misije Apolo 14 koji je pokušao da igra golf na Mesecu. Ovaj pokušaj se završio neuspehom, a Al se na licu mesta uverio u zakone fizike.

Izvinjavam se i teniserima Novaku Đokoviću i Rodžeru Federeru, cilj ovog teksta nije bio da iskaže njihovo poznavanje fizike već da pokaže na nemogućnost igranja tenisa na Mesecu.