Evropa još nije imala priliku da se ushićuje mitom o Dedalu i Ikaru, braća Mongolfijer još nisu bili rođeni, gradić Dejton – rodno mesto braće Rajt – još se nisu pojasvili na svetu, a na nebu- nad Azijom, izvijali su se u vazdušnoj struji, lebdeli su u dane praznika, grmeli su vazdušni zmajevi. Uostalom, ovi leteći aparati iz davnina primenjivali su se u čisto praktičnim ciljevima. Mnoge svetkovine sa zmajevima organizovane su navodno, da bi privlačili pažnju duhova na molbe vernike koji su im se molili.

Bajke mnogih zemalja prepune su priča u kojima su se junaci borili savlađujući leteće nemani (slika 1).

Zmajevi su pravljeni u vidu fantastičnih bića. Oblici zmajeva su zavisili od mašte i umešnosti umnetnika – graditelja koji ih je pravio. Na zmajevima su ugrađivali zviždaljke, posebne naprave – instrumente sličnim harfama koje su tužno ječale. U noćnim letovima, na zmajevima su postavljali upaljene sveće, kako bi još bolje skretali pažnju duhova.

Iz starog zapisa postoji podatak da je u vreme punog meseca, u novembru, kambodžanski kralj i njegovi mandarini, obavezno su puštali zmajeve (slika 2- crtež 1.) sve do ponoći. Te letelice neobičnih oblika bile su velike i do 3-4 metra. U isto vreme, ispod njih su se molili budistički sveštenici. Tokom vremena, te svetkovine su izgubile verski smisao, pa su danas to samo igre, ali su sveštenici i dalje po tradiciji puštali svoje zmajeve iznad pagoda.

Prvih petnaest dana nove godine u Koreji su nekada na zmajevima ispisivana imena novorođene dece da bi se sačuvala od zlih duhova.

Iz knjige Vazdušni zmajevi, biće nastavljeno