Sunčanje ili ne – odlučite sami!

Svaka priprema za more, jezero ili bazen (ili samo sunčanje kod kuće) pored pripreme kupaćeg kostima, peškira i ostalih sitnica, obuhvata i odabir adekvatnog preparata za zaštitu prilikom sunčanja. Pri ...

(super)Mesec 2014 - prvi put [12.07.2014]

Supermesec Credit: From Quark to Quasars Večeras je pun Mesec, ali ne običan već supermesec! U astronomskom smislu pojam "supermesec" nema neko posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo ...

Inovativni sistem eko rasvete na PMF-u u Nišu

Niš, 19. jun 2014. – Studentski tim „Eko-rasveta“ predstavio je inovativni sistem ekološke rasvete na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Sa idejom da se prednosti novih tehnologija primene u svrhu ekološke ...

Od šoljice kafe do olujnog oblaka i nazad

Jako nevreme i katastrofalne poplave koje su sredinom maja pogodile našu zemlju izazvale su ogromnu materijalnu štetu, ali iz ogromne vode "isplivale" su i različite priče i pretpostavke o mogućem veštačkom uticaju na ...

Svet nauke slavi sedmi rođendan [01.06.2014]

"Svet nauke" - 7 godina rada Fotografija: Microspace in Canada Pre tačno sedam godina, 1. juna 2007. godine počeo je da radi blog "O životu, univerzumu i svemu ostalom", koji je kasnije ...

HAARP sistem na Aljasci, izvor wikipedia.org

Šta je HAARP sistem i da li je povezan sa promenom vremenskih prilika?

High Frequency Active Auroral Reseach Program (Visokofrekventni program za aktivno istraživanje aurore) set je antena koje emituju visoko frekventno (HF) radio zračenje. Ove antene koje se nalaze kraj Gakona na ...

Home > Nauka > Erupcija vulkana – zašto je pepeo opasan?

Erupcija vulkana – zašto je pepeo opasan?

April 18th, 2010

Odavde je sve krenulo, Vulkanski pepeo sa Islanda (Photo: Árni Sæberg, Icelandic Coast Guard)

Tokom poslednjih par dana podigla se prašina iznad Evrope, bukvalno, i svuda se priča o ogromnom oblaku vulkanskog pepela, aerodromi su zatvoreni, avioni ne lete. Haos na aerodromima i putevima širom Evrope a razlog je jedan “običan” vulkan. Kao i uvek u sličnim situacijama mnogo je onih koji tvrde da su sve mere predostrožnosti nepotrebne, problem preuveličan, da se ništa ne vidi u vazduhu i da problema nema, ali da li je stvarno tako.

U periodu od 14. do 17. aprila dokodila se snažna erupcija vulkana Eyjafjallajokull na Islandu. Ovaj vulkan koji je “spavao” prethodnih 200 godina ponovo je proradio. Prvog dana erupcije lava je topila lednike i izazvala veliki porast nivoa vode (oko 80cm). Evakuisano je oko 800 ljudi koji žive u toj oblasti. Tokom erupcije, pored lave, vulkan izbacuje ogromne količine pepela u atmosferu do visine od oko 10000 metara. Izbačeni pepeop je, nošen vazdušnim strujama, krenuo prema Velikoj britaniji i Evropi. Ovaj oblak doveo je do otkazivanja svih letova u oblastima iznad kojih se nalazi.

Ovo je samo jedna od vulkanskih erupcija. Vulkani su postojali mnogo pre čoveka i postojaće još dugo. Erupicije su normalna pojava i odigravaju se na sličan način.  Lokalni problemi koji nastaju zbog erupcije vulkana su zemljotresi, lava i kamenje koje leti kroz vazduh, ali vulkani mogu da dovedu do problema mnogo većih razmera, na mnogo većim rastojanjima, pa čak i do globalnih promena (u slučajevima izuzetno snažnih erupcija).

Koliko god nekima otkazivanje letova i preduzete mere opreza deluju nepotrebno vulkanski pepeop može da dovede do ozbiljnih problema. Bez obzira što je nevidljiv (neke druge najopasnije stvari ne možete da vidite, osetite, omirišete), oblak pepela postoji i ne treba ga zanemarivati.

Čestica vulkanskog pepela uvećana 200 puta (Photo: USGS)

Tokom erupcije u vazduh se izbacuju čestice različitih dimenziha. Teže i veće čestice brže padaju na zemlju i najčešće ne dostižu velike visine i rastojanja. Najsitnije čestice mogu, nošene vetrom, da putuju dosta daleko i da ostanu u vazduhu nekoliko dana, pa čak i nedelja. U proseku čestice pepela imaju dimenzije od 2 milimetara, a izgrađene su od topljene stene ili stakla. Gustina oblaka je mala pa ga je skoro nemoguće videti. Procenjuje se da maksimalna gustina oblaka iznad Evrope neće preći 0,001 \frac {g} {m^3}. Jedna od (lepših) pojava koja se može videti kao posledica prisustva čestica pepela u vazduhu su izrazito crvena boja oblaka za vreme izlaska i zalaska Sunca.

Oblak iznad Evrope (Izvor: Met Office, London)

Ovaj oblak najčešće nema direktne posledice na ljude na zemlji, zbog visine na kojoj se nalazi, ali za avione je opasan pošto je najveća gustina oblaka najčešće na visinama komercijalnih letova. Na prvi pogled čestice od 2 milimetara deluju potpuno bezopasno, ali ove čestice mogu da dovedu do otkazivanja motora i čak rušenja aviona.

Dok avion leti njegovi motori uvlače vazduh. Tako usisan vazduh se komprimuje i prolazi kroz motor, do dela gde dolazi do sagorevanja. Ako se u vazduhu nalaze čestice pepela one normalno prolaze kroz motor i dolaze do komore za sagorevanje. Tu nastaje problem! Visoka temeratura topi čestice koje se talože na turbine i sprečavaju dalji protok vazduha. Kad se protok vazduha smanji, avion gubi potisak i motor se gasi. Isto se dešava ostalim motorima pa avion u kratkom vremenskom intervalu ostaje bez svih motora i bukvalno postaje jedrilica.

Tokom poslednjih 30 godina zabeleženo je oko 90 slučajeva otkazivanja motora zbog prisustva vulkanskog pepela u vazduhu. U većini slučajeva oštećenja na avionima bila su mala i avioni su sleteli bez većih problema. U nekim slučajevima bilo je velikih problema. Juna 1982. godine avion Boing 747 uleteo je u oblak pepela iznad Indonezije. Otkazala su sva četiri motora, a avion je padao oko 8 kilometara pre dok su piloti uspeli da restartuju motore. Pepeo je takođe probio staklo pilotske kabine, pa je i to dodatno otežalo situaciju pilotima. Avion je uz velika oštećenja prinudno sleteo na jedan od indonežanskih aerodroma.

Centri za praćenje vulkanskog pepela (VAAC)

Centri za praćenje vulkanskog pepela (VAAC)

Tešku situaciju u avio saobraćaju dodatno komplikuje činjenica da standardni radari na avionima ne mogu da registruju oblake vulkanskog pepela. Po strukturi čestice pepela spadaju u dielektrike, a to je upravo tip materijala koji se koristi za izradu “stelth” aviona. Nevidljivosti oblaka pepela pomažu i dimenzije čestica, koje su mnogo manje od talasne dužine radarskih talasa.

Da bi sprečili moguće probleme u avio saobraćaju oblaci vulkanskog pepela se stalno prate. Praćenje je počelo 90-tih godina prošlog veka i vrši se iz devet centara, od kojih svaki pokriva određenu oblast površine Zemlje.Trenutno su najznačajniji podaci koje daje VAAC MetOffice, u Britaniji, i ažuriraju se svakih šest sati.

Vulkanski pepeo može dugo da ostane u atmosferi. Trenutno je nemoguće dati bilo kakvu prognozu daljeg razvoja događaja, pošto je i aktivnost vulkana nepredvidljiva. Poslednja erupcija ovog vulkana dogodila se 1821. godine i trajala je nešto više od godinu dana, od decembra 1821. do januara 1823. godine. Vulkanolozi još uvek ne znaju kakav tok će erupcija imati ovog puta pa u narednom perodiu, dok erupcija traje, treba očekivati povremene zastoje u avio saobraćaju (najverovatnije u trajanju od par dana, dok se oblak pepela ne “raziđe”).

Matematički model kretanja vulkanskog pepela iznad Evrope (Izvor: http://images.corriere.it/Media/Foto/2010/04/17/nube.gif)

Osim ovih, zanemarljivo malih, problema u avio saobraćaju oblaci vulkanskog pepela, izbačeni tokom snažnih erupcija, mogu da izazovu i mnogo veće probleme. Jedna takva erupcija vulkana Laki dogodila se 1783. godine isto na Islandu. Posledice ove erupcije bile su dramatične – 20-25% populacije Islanda umrlo je od trovanja. Od posledica trovanja stradalo je i 80% ovaca i polovina populacije konja na Islandu. Naravno, oblak pepela stigao je i do Velike britanije Evrope gde je takođe bilo ljudskih žrtava. Nastupile su i lokalne klimatske promene, tog leta u Evropi su zabeležene izrazito visoke temperature a naredna zima bila je jedna od najhladnijih u Severnoj Americi.

Razmere erupcije vuulkana Laki bile su mnogo veće od ove koja je sad aktuelna. Prema trenutnom razvoju situacije najverovatnije neće biti nekih dramatičnih posledica, ali vulkani i priroda nisu za potcenjivanje a najveći problemi biće zastoj u aviosaobraćaju.

avatar

Autor: Milan Milošević

Urednik i vlasnik sajta. Diplomirao fiziku, a sada je student doktorskih studija i istraživač-pripravnik na Prirodno matematičkom fakultetu u Nišu. Najviše ga interesuje astrofizika, kosmologija i inflacija, a najveći deo svog slobodnog vremena posvećuje popularizaciji i približavanju nauke mladima. Dugogodišnji borac za razotkrivanje astrolagarija i ostalih kvazinauka na Internetu, i šire. (Kontakt, Biografija))

Categories: Nauka

Najnoviji tekstovi

Изложба Музеја науке и технике: „Шах ...

Svet nauke 30.08.2014
PENTAX Image Музеј науке и технике у Београду отвара изложбу „Шах – МАРС“ посвећену приказу и

Projekat "Budi i ti astronom"

Svet nauke 26.08.2014
mladi-su-zakon Budi i ti astronom je omladinski projekat koji sprovodi AU “Eureka” uz podršku Resurs centra “Edukativni centar – Kruševac” u okviru poro

Promocija prvog teleskopa [25.08.2014]

Milan Milošević 25.08.2014
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014] Galileo Galilej i prvi teleskop Credit: Physics Today Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je prvi teleskop Leonardu Donatu, v
  1. avatar
    Alexandra
    April 18th, 2010 at 02:08 | #1

    Eh sada mi je mnogo lakše…ne moram da žurim sa sakupljanjem veša sa terase…mada su najavili neke “prljave” kiše?!! ;) ;) ;)
    Baš mi je drago da je neko pojasnio situaciju vezanu za ozbiljnost trenutne situacije…pitanje koje ostaje nerazjašnjeno je: “da li će se samo na tom “oblačiću” cela drama završiti?” 8)

  2. April 18th, 2010 at 12:24 | #2

    Hvala na ovom tekstu. :)

  3. April 18th, 2010 at 12:51 | #3

    Nema na čemu :)

  4. April 18th, 2010 at 12:59 | #4

    Super tekst, ide na share :-)

  5. April 18th, 2010 at 13:29 | #5

    Hvala

  6. April 18th, 2010 at 13:44 | #6

    Milane, hvala za odličan tekst. Očekujemo i dalje informacija i vesti :)

    Bogami, ako je 1821. erupcija trajala nešto više od godinu dana, ko može da zna da neće i sada …možda i dve…nisam pesimista, nego realno i čitajući sve o tome, to niko ne može da zna, pa bolje da se iznenadimo da je prestala :)

  7. avatar
    Milan
    April 18th, 2010 at 13:46 | #7

    Svaka cast, toliko ljudi se interesuje za ovu temu a ti si nam pojasnio sve. Hvala!

  8. avatar
    steinramm
    April 18th, 2010 at 19:46 | #8

    Odlican tekst. Trenutno sedim u hotelu u Amsterdamu i cekam da se nesto desi kako bih mogao da se vratim u Beograd. Samo se nadam da ce se ovo sto pre rascistiti…

  9. April 18th, 2010 at 20:56 | #9

    Ovi sajtovi bi trebalo da daju live prikaz aviona iznad Evrope, ali izgleda da trebutno ne rade baš najbolje (verovatno zbog velike posete)

    http://radar.zhaw.ch/radar.html
    http://www.flightradar24.com/

  10. avatar
    Jelena
    April 19th, 2010 at 00:53 | #10

    Like! :)

  11. avatar
    Isa
    April 19th, 2010 at 01:01 | #11

    Svaka čast, dobro urađeno objašnjenje!

  12. avatar
    Erica
    April 19th, 2010 at 06:01 | #12

    Hvala za super informaciju…

  13. avatar
    biljana
    April 19th, 2010 at 13:49 | #13

    super objasnjenje

  14. avatar
    Jovan Pavicevic
    April 19th, 2010 at 21:27 | #14

    Odlicno.
    Na slikama poznatog Norveskog slikara E.Munka nebo je neprirodno crveno.
    Nasao sam u literaturi da je to bila dvogodisnja posledica erupcije jednog vulkana, mislim u jugoistocnoj Aziji.Lako ces ovo naci na internetu.Cuvena Munkova slika KRIK.

    Pozdrav

  15. avatar
    skdhyugbygb
    April 24th, 2010 at 16:02 | #15

    svaka mu cast……..
    svi treba da pomremo…

  1. No trackbacks yet.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove urednika sajta Svet nauke. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara pridržavajte se pravopisnih pravila. Urednik sajta ima pravo da ne odobri komentare za koje smatra da ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog sajta.