Slika 6

Godine 1749. zmaj je počeo da služi nauci: englez Vilson podigao je na njemu termometar i izmerio temperaturu na visini gomilastih oblaka, brzo je spustiuo termometar na zemlju, uz pomoć naprave “vazdušni poštar.”.

Aleksandar Bel je u toku svojih ekesperimenata ostvario višećelijske zmajeve. Sagradio je jedan veliki model sa preko 3600 ćelija, koj je vrlo stabilno leteo i mogao da podigne čoveka. Aleksandar Bel je mnogo poznatiji kao pronalazač telefona, ali je on dsaleko više dao na polju eksperimentisanja i gradnje vazdušnih zmajeva, što je na žalost, mnogo manje poznato.

Od običnog zmaja, zmaj – igračka, došli smo do toga da mu dugujemo još jedan naučni pronalazak. Čuveni pronalazak Bendžamina Franklina 1752. godine, sastojao se u tome, što je on pustio u olujno nebo zmaj sa metalnim vrhom, dok je sam zmaj bio vezan za zemlju pomoću kanapa od konoplje. Kako je padala kiša,kanap je bio nakvašen, pa je sproveo prirodni elektricitet, osipajući se varnicama. Naučnik je tada shvatio i zamislio princip gromobrana, ma da je i sam mogao da nastrada od strujnog udara, ali slučaj je hteo drugačije (slika 6).

Sudija Romas iz Neraka (1752) pomoću zmaja je ispitivao elektricitet u oblacima. Međutim, u tome ga je pretekao Franklin. Kasnije su i drugi naučnici upotrebljavali zmajeve u ispitivanju odnosno merenju vazdušnog pritiska, temperature, vlažnosti i brzine vetra. Koliko je poznato prvi let takvog kompletnog meteorološkog zmaja izveden je 1877. Godine i to iznad La Manša.

Slika 7

Za vreme Antarktičke ekspedicije primenjivani su zmajevi za ispitivanje donjih slojeva atmosfere.

Zmaj i energetika, to je svakako novina o kojoj mnogi iztraživači razmišljaju. Električna energija sneba može se dobiti posredstvom posebne konstrukcije zmaja u obliku krila. Sve elektrane, pa i vetroelektrane razmeštene su na tlu-na zemlji. A američki pronalazač D.Šepard ubeđen je, da je vreme osvajanja nižih slojeva atmosfere. Stvar je u tome, što na visinama reda 5-8 km duvaju vetrovi sa postojanom brzinom. A kad je tu vetar, znači, može se okretati vetreno kolo a preko njega i strujni generator, koji bi stvarao električnu struju. Problem je samo u tome kako generator izbaciti na takvu visinu? Gradnja kule je skupo i dugo traje i veoma je složena takva gradnja. Šepard je rešio da iskoristi… vazdušni zmaj. Na kraju, za energetičare on bi trebao biti gigantskih razmera, jer treba da ponese konstrukciju čija je masa nekoliko stotina kilograma. Kako je pronalazač pretstavio nebesku vetroelektranu, vidi se na slici 7. Ispod krila zmaja postavljeni su generatori sa horizontalnom osovinom i rotorima koje pokreće vazdušna struja. Nastala na taj način električna struja predaje se na zemlju duž provodnika, koji je sastavni deo užeta koje drži zmaj.