Home > Ekonofizika > Ekonofizika predvidela ekonomsku krizu

Ekonofizika predvidela ekonomsku krizu

June 2nd, 2010

Postojeća ekonomska kriza pokazala je da trenutno vladajuća paradigma u ekonomiji (liberalna) nije uspela da održi ravnotežu u sistemu i zato se danas nalazimo u ekonomskoj krizi. Nažalost alati koje ekonomisti danas imaju nisu dovoljno dobri da bi objasnili trenutnu situaciju i omogućili da se predvide i spreče ekonomske krize. Postavlja se pitanje da li postoji rešenje za ovaj problem? Rešenje postoji, a ono se zove ekonofizika.

Ekonofizika je interdisciplinarno naučno polje, u kome se primenjuju teorije i metode iz fizike radi rešavanja problema u ekonomiji. Ekonofizika kao disciplina se formirala 1990. godine od strane nekoliko fizičara koji su se bavili statističkom mehanikom. Oni su pokušali da se dotaknu problema u ekonomiji, posebno na finansijkom tržištu. Nezadovoljni dostignućima u ekonomiji pokušali su da primene metode iz fizike, prvo kako bi došli do podataka, a zatim i objasnili preciznije ekonomske fenomene.

Izraz ekonofizika skovao je Eugene Stanley sredinom 90-ih godina, kako bi opisao veliki broj radova koje su objavili fizičari, a koji se bave problemima finansijskih tržišta. Prvi put se pojavilo na konferenciji statističke fizike u Kalkuti 1995. godine.

Da li je ekonofizika zaista dobra u predviđanju ekonomskih kriza? Odgovor je da. Kako navodi ScienceDaily još 2005. godine Didier Sornette, fizičar koji proučava zemljotrese i finansijski ekspert na ETH u Cirihu, predvideo je „balon“ na tržištu nekretnina u SAD-u. Mnogi ekonomisti su kritikovali njegovo predviđanje i tvrdili da balon ne može da postoji. Njegovo predviđanje se ispostavilo tačnim. Od tada je predvideo pucanje mnogih balona, na primer na naftnom tržištu u Aziji.

U ekonomiji i istraživanjima jako je značajan feedback (povratna sprega). To se i ovom prilikom dokazalo. U proleće 2008., pre nego što je Leman Brothers propao, socio-fizičar Dirk Helbing sa kolegama isticao je da je finansijsko tržište podvrgnuto promenama koje ga dovode u stanje neravnoteže. Dokazao je pomoću teorije kompleksnih sistema da su dotadašnje analize bile veoma jednostavne i nisu uzimale u obzir povratnu spregu. Nekoliko meseci kasnije dobijene su potvrde ove kritike. Finansijski sistemi širom sveta bi propali da nisu FED i Evropska centralna banka reagovali i „upumpali“ dovoljnu količinu novca kako bi sačuvali likvidnost, ali ni to nije bilo dovoljno i ipak su se osetili efekti, kao što je propast Leman Brothers, na primer. Ova ekonomska i finansijska kriza ne samo što je „posramila“ i donela velike materijalne teškoće ljudima i političarima širom sveta, već je uticala i na dobitnike Nobelove nagrade za ekonomiju kao što je Jozef Štiglic i Pol Krugman. Problem je zapravo u vladajućoj paradigmi koja kaže da se ljudi ponašaju racionalno (ovaj stav zastupa škola racionalnih očekivanja, ili kako se još zove Rateks škola). Umesto ove pretpostavke mora se u obzir uzeti i ljudska psihologija, da čovek donosi neracionalne odluke, da ima averziju prema riziku itd.

Ekonofizičari u rešavanju problema i opisivanju fenomena iz ekonomije služe se postojećim modelima iz fizike, pre svega statističke fizike. U svom radu takođe se služe znanjima i iz klasične mehanike, kvantne mehanike, termodinamike, fizike čestica itd. Na primer modele ekonomskih tržišta možemo opisati kao skupine čestica koje interaguju. Znamo da čestice kada interaguju dolazi do razmene energije među njima i da taj sistem koje su formirale ima konstantnu ukupnu energiju, ali svaka čestica pojedinačno ima drugačiju količinu energije. Tako je isto i na finansijskim tržištima. Agenti ulaze u sistem sa određenim količinama novca, dolazi do razmene (transakcija) i iz sistema izlaze sa drugačijim količinama novca, ali ukupno imaju istu količinu kao i na početku. To je osnovna pretpostavka za dalji razvoj modela raspodele bogatstva i raspodele dohotka u društvu kojima se ekonofizičari bave u svojim istraživanjima.

Veliku primenu u ekonofizici imaju i modeli koji opisuju zemljotrese. Oni se povezuju sa berzama i služe za predviđanje oporavka berzi nakon kraha. Kao što znamo kada se odigra zemljotres zemljino tlo se ne smiruje istog momenta, već postoje i dalje blaga podrhtavanja tla dok se u potpunosti ne smiri. Tako je i sa berzama nakon kraha. Na berzi nastaje neka vrsta haosa. Vremenom se situacija na berzi smiruje, ali u određenom periodu dešavaju se i dalje sitni potresi dok se situacija u potpunosti ne stabilizuje. To je povezano kako sa ponašanjem samih brokera i dilera (ljudi koji rade na berzi), tako i sa određenim drugim faktorima (možemo slobodno reći nevidljivom rukom tržišta koja je potpomognuta vidljivom rukom zvanom država).

Postojeći modeli se baziraju na prosečnom agentu koji je racionalan i koji misli samo na sebe. Takođe u postojećim modelima iz ekonomije postoji nedostatak veze između makro i mikroekonomije (ekonomije koja se bavi privredom jedne države i ekonomije koja se bavim pojedinim ekonomskim subjektima (preduzeće, grupacija, potrošač…)). Modeli koje ekonofizika razvija mogu prevazići ove nedostatke.

Značajan faktor je i informaciona tehnologija. Ona omogućava naučnicima ne samo da razviju svoje modele, već i da ih testiraju tako što će izvršiti simulaciju i dobijene podatke uporediti sa empirijskim istraživanjima okruženja i dalje korigovati postojeće modele. Takođe i razvoj veštačke inteligencije (fuzy logika, neuronske mreže…) omogućiće da se u postojećim simulacijama zameni ljudski faktor i umesto da se zadaju statički parametri okruženja u kome će se odigrati transakcije zadate modelom, omogućiće dinamičko okruženje koje će se stalno menjati i dosta podsećati na stvarnost.

Iz celokupne priče vidimo da se nikako ne treba ograničavati na postojeću literaturu i šta poznati Nobelovci i naučnici kažu, jer se postojeće znanje uvek može unaprediti. Razvoj informacione tehnologije, multidisciplinarnost i kreativnost istraživača omogućiće da dosadašnji mali broj predviđanja kretanja na finansijskim i robnim tržištima pređe u veći broj tih predviđanja koji će ljudima pružiti mogućnost donošenja kvalitetnijih odluka, a kojima će se izbeći situacije u kojoj se sada nalazimo (mislim na ekonomsku krizu).

avatar

Autor: Zoran Tomić

Diplomirani ekonomista i student fizike na PMF-u u Nišu, veliki zaljubljenik u astronomiju i bivši Petničar. Trenutno se bavi popularizacijom nauke među mladima u Kruševcu, astronomijom, ekonofizikom, kao i pisanjem naučno-popularnih tekstova iz ovih oblasti. Autor bloga: http://eurekakutak.blogspot.com/

Categories: Ekonofizika

Najčitaniji tekstovi

Uskrs – kako se odredjuje datum

Milan Milošević 27.04.2008
uskrs-02 Svake godine me bar neko pita kako se odredjuje datum Uskrsa, zasto je datum pravoslavnog i katolickog uskrsa nekada isti a nekada ne itd itd. Mnogo p

Kontakt

Milan Milošević 24.01.2011
Pišite nam ako imate pitanje, komentar ili želite saradnju:

Cetiri predavanja u Nisu – Strune i gravitacija

Svet nauke 28.10.2007
U okviru aktivnosti Mreže institucija jugoistočne Evrope iz oblasti teorijske i matematičke fizike: SOUTHEASTERN EUROPEAN NETWORK IN MATHEMATICAL A

Najnoviji tekstovi

Dan planete Zemlje [22.04.2014]

Milan Milošević 22.04.2014
Slika dana: Dan planete [22.04.2014] 22. april - Međunarodni dan planete Zemlje Credit: NASA Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše plan

Završena Petnička zima

Svet nauke 17.04.2014
20 (1 of 1) Ove nedelje u Istraživačkoj stanici Petnica okončan je zimski ciklus seminara, tokom kojeg je kroz petničke programe prošlo oko 1000 srednjoškol

Javni poziv: "Album secanja na nase pretke iz Prvog svetskog rata"

Svet nauke 17.04.2014
albumsecanja U okviru aktivnosti za obeležavanje sto godina od Prvog svetskog rata, Savez potomaka ratnika Srbije od 1912.-1920, sa blagoslovom Njegove Svetosti P
  1. avatar
    aleksandra djorovic
    June 2nd, 2010 at 20:34 | #1

    Kolega,svaka cast na objavljenom clanku. :)

  2. avatar
    Saska
    June 3rd, 2010 at 11:23 | #2

    Zoki, ti znas moje misljenje…. :)

  3. avatar
    Весна Илић
    October 26th, 2010 at 16:29 | #3

    Kao дипломирани физичар подржавам развој ове науке али ме интересује као незапослени физичар где да стекнем конкретна знања из поменуте области, можда ми помогну да се запослим.На коју литературу ме можете упутити.

  4. avatar
    Zoran Tomic
    October 30th, 2010 at 13:15 | #4

    Postoji puno radova i literature na tu temu, ali je to ugavnom zbotnik postojecih radova. Preporuka je da upisete master iz ekonomije, tj. kvantitativnih finansija ili neke druge oblasti ekonomije i implementirate vase znanje iz fizike u ekonomiju. Npr. ekonomski fakultet u Beogradu imaju medjunarodne studije iz kvantitativnih finansija. Pogledajte na njihov sajt za master studije.

  5. avatar
    davor
    December 1st, 2010 at 23:53 | #5

    Da li mozete da mi preporucite neku knjigu ili sajt sa konkretnim dokazima (matematickim) kojima se uvidja analogija i povezanpst ekonomije i fizike. to jest neki konkretan primer rada fizicara na polju ekonomije. unapred zahvalan,

  6. avatar
    Zoran Tomic
    December 2nd, 2010 at 20:38 | #6

    Postoji puno radova koji se mogu skinuti sa neta a posvećeni su ekonofizici. Veliki broj radova govori o distribuciji bogatstva, o modelima tržista i tržišne razmene. Možda je za početak dobro da se krene od osnova. Postoji knjiga Classical Econophysics koju je pisalo više autora, a jedan od njih je Victor Yakovenko na čije sam radove uglavnom nailazio. Pogledajte ovu knjigu za početak, a nakon toga u zavisnosti šta vas najviše zanima opredelićete se za naredne literature.

  1. No trackbacks yet.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove urednika sajta Svet nauke. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara pridržavajte se pravopisnih pravila. Urednik sajta ima pravo da ne odobri komentare za koje smatra da ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog sajta.