Ekonofizika predvidela ekonomsku krizu

Postojeća ekonomska kriza pokazala je da trenutno vladajuća paradigma u ekonomiji (liberalna) nije uspela da održi ravnotežu u sistemu i zato se danas nalazimo u ekonomskoj krizi. Nažalost alati koje ekonomisti danas imaju nisu dovoljno dobri da bi objasnili trenutnu situaciju i omogućili da se predvide i spreče ekonomske krize. Postavlja se pitanje da li postoji rešenje za ovaj problem? Rešenje postoji, a ono se zove ekonofizika.

Ekonofizika je interdisciplinarno naučno polje, u kome se primenjuju teorije i metode iz fizike radi rešavanja problema u ekonomiji. Ekonofizika kao disciplina se formirala 1990. godine od strane nekoliko fizičara koji su se bavili statističkom mehanikom. Oni su pokušali da se dotaknu problema u ekonomiji, posebno na finansijkom tržištu. Nezadovoljni dostignućima u ekonomiji pokušali su da primene metode iz fizike, prvo kako bi došli do podataka, a zatim i objasnili preciznije ekonomske fenomene.

Izraz ekonofizika skovao je Eugene Stanley sredinom 90-ih godina, kako bi opisao veliki broj radova koje su objavili fizičari, a koji se bave problemima finansijskih tržišta. Prvi put se pojavilo na konferenciji statističke fizike u Kalkuti 1995. godine.

Da li je ekonofizika zaista dobra u predviđanju ekonomskih kriza? Odgovor je da. Kako navodi ScienceDaily još 2005. godine Didier Sornette, fizičar koji proučava zemljotrese i finansijski ekspert na ETH u Cirihu, predvideo je „balon“ na tržištu nekretnina u SAD-u. Mnogi ekonomisti su kritikovali njegovo predviđanje i tvrdili da balon ne može da postoji. Njegovo predviđanje se ispostavilo tačnim. Od tada je predvideo pucanje mnogih balona, na primer na naftnom tržištu u Aziji.

U ekonomiji i istraživanjima jako je značajan feedback (povratna sprega). To se i ovom prilikom dokazalo. U proleće 2008., pre nego što je Leman Brothers propao, socio-fizičar Dirk Helbing sa kolegama isticao je da je finansijsko tržište podvrgnuto promenama koje ga dovode u stanje neravnoteže. Dokazao je pomoću teorije kompleksnih sistema da su dotadašnje analize bile veoma jednostavne i nisu uzimale u obzir povratnu spregu. Nekoliko meseci kasnije dobijene su potvrde ove kritike. Finansijski sistemi širom sveta bi propali da nisu FED i Evropska centralna banka reagovali i „upumpali“ dovoljnu količinu novca kako bi sačuvali likvidnost, ali ni to nije bilo dovoljno i ipak su se osetili efekti, kao što je propast Leman Brothers, na primer. Ova ekonomska i finansijska kriza ne samo što je „posramila“ i donela velike materijalne teškoće ljudima i političarima širom sveta, već je uticala i na dobitnike Nobelove nagrade za ekonomiju kao što je Jozef Štiglic i Pol Krugman. Problem je zapravo u vladajućoj paradigmi koja kaže da se ljudi ponašaju racionalno (ovaj stav zastupa škola racionalnih očekivanja, ili kako se još zove Rateks škola). Umesto ove pretpostavke mora se u obzir uzeti i ljudska psihologija, da čovek donosi neracionalne odluke, da ima averziju prema riziku itd.

Ekonofizičari u rešavanju problema i opisivanju fenomena iz ekonomije služe se postojećim modelima iz fizike, pre svega statističke fizike. U svom radu takođe se služe znanjima i iz klasične mehanike, kvantne mehanike, termodinamike, fizike čestica itd. Na primer modele ekonomskih tržišta možemo opisati kao skupine čestica koje interaguju. Znamo da čestice kada interaguju dolazi do razmene energije među njima i da taj sistem koje su formirale ima konstantnu ukupnu energiju, ali svaka čestica pojedinačno ima drugačiju količinu energije. Tako je isto i na finansijskim tržištima. Agenti ulaze u sistem sa određenim količinama novca, dolazi do razmene (transakcija) i iz sistema izlaze sa drugačijim količinama novca, ali ukupno imaju istu količinu kao i na početku. To je osnovna pretpostavka za dalji razvoj modela raspodele bogatstva i raspodele dohotka u društvu kojima se ekonofizičari bave u svojim istraživanjima.

Veliku primenu u ekonofizici imaju i modeli koji opisuju zemljotrese. Oni se povezuju sa berzama i služe za predviđanje oporavka berzi nakon kraha. Kao što znamo kada se odigra zemljotres zemljino tlo se ne smiruje istog momenta, već postoje i dalje blaga podrhtavanja tla dok se u potpunosti ne smiri. Tako je i sa berzama nakon kraha. Na berzi nastaje neka vrsta haosa. Vremenom se situacija na berzi smiruje, ali u određenom periodu dešavaju se i dalje sitni potresi dok se situacija u potpunosti ne stabilizuje. To je povezano kako sa ponašanjem samih brokera i dilera (ljudi koji rade na berzi), tako i sa određenim drugim faktorima (možemo slobodno reći nevidljivom rukom tržišta koja je potpomognuta vidljivom rukom zvanom država).

Postojeći modeli se baziraju na prosečnom agentu koji je racionalan i koji misli samo na sebe. Takođe u postojećim modelima iz ekonomije postoji nedostatak veze između makro i mikroekonomije (ekonomije koja se bavi privredom jedne države i ekonomije koja se bavim pojedinim ekonomskim subjektima (preduzeće, grupacija, potrošač…)). Modeli koje ekonofizika razvija mogu prevazići ove nedostatke.

Značajan faktor je i informaciona tehnologija. Ona omogućava naučnicima ne samo da razviju svoje modele, već i da ih testiraju tako što će izvršiti simulaciju i dobijene podatke uporediti sa empirijskim istraživanjima okruženja i dalje korigovati postojeće modele. Takođe i razvoj veštačke inteligencije (fuzy logika, neuronske mreže…) omogućiće da se u postojećim simulacijama zameni ljudski faktor i umesto da se zadaju statički parametri okruženja u kome će se odigrati transakcije zadate modelom, omogućiće dinamičko okruženje koje će se stalno menjati i dosta podsećati na stvarnost.

Iz celokupne priče vidimo da se nikako ne treba ograničavati na postojeću literaturu i šta poznati Nobelovci i naučnici kažu, jer se postojeće znanje uvek može unaprediti. Razvoj informacione tehnologije, multidisciplinarnost i kreativnost istraživača omogućiće da dosadašnji mali broj predviđanja kretanja na finansijskim i robnim tržištima pređe u veći broj tih predviđanja koji će ljudima pružiti mogućnost donošenja kvalitetnijih odluka, a kojima će se izbeći situacije u kojoj se sada nalazimo (mislim na ekonomsku krizu).

6 Comments
  1. avatar June 2, 2010
  2. avatar June 3, 2010
  3. avatar October 26, 2010
  4. avatar October 30, 2010
  5. avatar December 1, 2010
  6. avatar December 2, 2010

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

ATLAS sudari na 13TeV

LHC eksperimenti ponovo rade na novoj rekordnoj energiji

Ženeva, 3. jun 2015. Danas je CERN-ov Veliki hadronski sudarač (LHC) počeo da isporučuje fizičke podatke po prvi put u poslednjih 27 meseci. Posle skoro dvogodišnjeg isključenja i pripreme za ...

Sudari protona na 13TeV u ATLAS detektoru  (Foto: ATLAS)

​​ ​Prvi snimci sudara protona na 13 ТеV

Tokom protekle noći, protoni u Velikom hadronskom sudaraču (LHC) su po prvi put sudarani pri rekordnoj energiji od 13TeV. Ovi test sudari se koriste kako bi se podesili sistemi zaštite ...

_82131866__dsc0070

Snopovi protona ponovo u LHC-u

Ženeva, 05.04.2015. Nakon dve godine intenzivnih radova na održavanju i unapređivanju, Veliki hadronski sudarač (LHC), najmoćniji akcelerator na svetu, ponovo radi. Danas u 10 satii 41 minut, protonski snop ponovo ...

Teleskop sa filterom za direktno posmatranje Sunca

Više od 100000 ljudi posmatralo pomračenje Sunca sa PMF-a u Nišu

Delimično pomračenje Sunca koje je 20. marta moglo da se posmatra iz naših krajeva privuklo je veliku pažnju javnosti. Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu ...

Pomracenje - live najava

Pomračenje Sunca - direktan prenos iz Niša

Direktan prenos delimičnog pomračenja Sunca sa krova Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Sutra, 20. marta, od 9:40h. Izvinjavamo se zbog problema sa tonom tokom večerašnjeg prenosa predavanja. Nadamo se da će tehnika ...

Totalno pomračenje Sunca

Totalno pomračenje Sunca - 20. mart 2015. godine

Još nekoliko dana deli nas od prolećne ravnodnevice i početka proleća, ali ove godine početak proleće biće praćen sa nekoliko zanimljivih astronomskih pojava. Ovogodišnja prolećna ravnodnevnica nastupiće u petak, 20. marta. Istog dana imaćemo ...