Sećate li se one fotografije sa koje nam se Ajnštajn plezi? Tako nešto bismo zamerili mnogima, ali njemu ne, jer on je genije i može mu se.

Hmm, a šta ako to nije bila bezazlena šala, „dečji“ nestašluk? Možda nam se čovek namerno narugao. Ne u smislu: ja sam najveći, ili, hajde kažite nešto protiv moje neverovatne STR (specijalne teorije relativnosti).

Ali, nije ni to. Mnogo je gore. On nam ustvari poručuje: “Ja znam. I namerno sam vam to uradio.”

Ali šta, pobogu?… Može mala pomoć?

• Brzina svetlosti je maksimalna brzina prostiranja signala u svemiru!
• Sa brzinom raste i masa objekta!
• Sa povećanjem brzine vreme u sistemu pokretnog objekta prolazi sporije!

Stop!

Obrisi zidina već su vidljivi. Fantastične zidine koje natkriljuju svaki vaš „turistički“ pogled u dubine svemira. Mogu se pomerati dalje ili bliže, zanemarljivo, zavisno od mogućnosti vaše tehnologije i mašte, ali su sigurno nesavladive. Neka vrsta zatvora.

Dakle to je uradio: otkrio nam je najbezbedniji zatvor u svemiru, upravo takav kakav bi poželele sve svetske vlade, sudovi, policije…

Ali, začas će vas proći početno oduševljenje zbog mogućnosti smeštanjanja kriminalaca i manijaka na istinski sigurno mesto, jer to nije običan zatvor. Ko god da je bio sudija smestio je sve ljude u taj zatvor: i Madonu, i Kevina Kostnera, armiju Kostarike i guvernera Kalifornije, Bušove i Bušmane, prijatelje i dušmane… životinje i biljke… robote.

Na vratima pakla stoji natpis: „Ostavite svaku nadu vi koji ulazite.“ E, ovo mesto je još bezbednije- ni ulaz ni izlaz ne postoje.

A šta to znači?

Ajnštajn nam je, doduše indirektno, predočio da ne možemo stići ni do najbližih zvezda. Ni do Proksime Kentaure, koja je udaljena samo 4,3 miliona svetlosnih godina, da su potrebni vekovi putovanja, generacije astronauta, potpuno samoodržavajući svemirski brodovi, da ta putovanja nemaju više nikakvog realnog smisla jer informacije zastarevaju zbog predugačkih vremenskih perioda, putnici se polako preobražavaju od astronauta sa ciljem u brodolomnike na splavu Meduze.

U Srednjem veku su putovanja bila neizvesna i dugotrajna, duž ravne ploče ili površinom lopte, ali brzine plovidbe i rastojanja do odredišta su omogućavala da se put pređe za neko izvesno vreme tako da rezultati putovanja imaju svrhu u realnom vremenu: začini, robovi, zlato, nova znanja…Možda su tome doprinele kornjače na čijim leđima je svet stajao. Ali one su odavno oterane.

Putovanja koja su nama potrebna nisu moguća ni do najbližeg žutog ostrvceta u ovoj ogromnoj galaktičkoj pustodolini.

Ako se STR pokaže netačnom Švajcarci će me zvati Francuzem, Francuzi Nemcem,a Nemci Židovom. A ako se pokaže tačnom… pokloniću vam saznanje o najbezbednijem zatvoru u svemiru, poručuje nam jedan od najvećih umova poznate ljudske istorije.

Zatvor Zemlja, ili možda: Karantin Zemlja.

Svemirska putovanja, zvezdani brodovi, čudesne planete i raznobojna sazvežđa, zanimljivi vanzemaljci, zvezdani ratovi, svemirski gusari… Koja neprocenjiva šteta! Još se nismo ni navikli na sve te divote iz sf filmova i literature, a već su postali prošlost. Uostalom, kao i informacije koje dobijamo posmatrajući dubine neba.

Ma šta pričam? Važno je da smo bezbedni, pardon, da je ostatak svemira bezbedan od nas.