Teleskop sa filterom za direktno posmatranje Sunca

Više od 100000 ljudi posmatralo pomračenje Sunca sa PMF-a u Nišu

Delimično pomračenje Sunca koje je 20. marta moglo da se posmatra iz naših krajeva privuklo je veliku pažnju javnosti. Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu ...

Pomracenje - live najava

Pomračenje Sunca - direktan prenos iz Niša

Direktan prenos delimičnog pomračenja Sunca sa krova Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Sutra, 20. marta, od 9:40h. Izvinjavamo se zbog problema sa tonom tokom večerašnjeg prenosa predavanja. Nadamo se da će tehnika ...

Totalno pomračenje Sunca

Totalno pomračenje Sunca - 20. mart 2015. godine

Još nekoliko dana deli nas od prolećne ravnodnevice i početka proleća, ali ove godine početak proleće biće praćen sa nekoliko zanimljivih astronomskih pojava. Ovogodišnja prolećna ravnodnevnica nastupiće u petak, 20. marta. Istog dana imaćemo ...

solar-eclipse-ft

Pomračenje Sunca (20. mart 2015) u Nišu

U četvrtak 19. marta 2015. godine od 19 časova Astronomsko društvo “Alfa” iz Niša, u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu, organizuje veče astronomije posvećeno predstojećem pomračenju Sunca. U prvom delu ...

pi-day004

Dan broja Pi!

Ako ne znate šta je broj Pi, ili kako se najčešće piše, danas je pravi dan da to saznate, a ako već znate onda je danas najbolji dan da ...

more-than-a-picture

Međunarodni dan žena - 8. mart

Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta svake godine predstavlja praznik kojim se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Razlog zbog koga se ženska prava ističu ...

Home > Zvezde > Postoje li dokazi?

Postoje li dokazi?

August 13th, 2007

Moderna slika formiranja elemenata uključuje puno različitih tipova nuklearnih reakcije koje se odigravaju u različitim stupnjevima evolucije zvezde. Laki elementi od vodonika do gvožđa, grade se prvo fuzijom, a zatim alfa zahvatom, koji dopunjava zahvat protona i radioaktivnim raspadom. Kako da znamo da zvezde zaista tako stvaraju teške elemente? Možemo li biti sigurni da je ovaj scenario verodostojan? U to nas uveravaju tri ubedljiva dokaza:

at21fg12.JPG

• Prvo, stopa zahvata različitih jezgra i stopa njihovog raspada poznata je iz laboratorijskih eksperimenata. Kada se ove vrednosti unesu u detaljne kompjuterske simulacije nuklearnih procesa koji se odigravaju u zvezdama i supernovama, predviđanja i posmatranja se slažu izuzetno dobro, za skoro svaki element sa slike. Podudaranje je neverovatno dobro za elemente do gvožđa i približno za teža jezgra. Prema tome iako niko nikada nije direktno posmatrao formiranje teških jezgara u zvezdama, možemo biti relativno sigurni da teorija nuklearne sinteze ima smisla u kontekstu nuklearne fizike i zvezdane evolucije. Iako je rezonovanje indirektno, slaganje teorije i posmatranja je tako dobro da većina astronoma to smatra kao čvrst dokaz koji podržava čitavu teoriju zvezdane evolucije i nukleosinteze.

• Drugo, prisustvo jednog određenog jezgra – tehnetiuma-99 – pruža neposredan dokaz da se formacije teških elemenata zaista odigrava u zvezdanim jezgrima. Laboratorijska merenja pokazuju da jezgro tehnetiuma ima period poluraspada od oko 200.000 godina. Astronomski gledano ovo je veoma kratko vreme. Niko nikada nije našao ni tragove prirodnog tehnetiuma na Zemlji zato što se sav raspao još davno. Uočeno prisustvo tehnetiuma u spektrima mnogobrojnih crvenih džinova sugeriše da je sintetisan kroz zahvat neutrona, jedini poznati način na koji tehnetium može da nastane, u poslednjih nekoliko stotina hiljada godina. Inače ga ne bismo mogli posmatrati. Mnogi astronomi smatraju spektroskopske dokaze za postojanje tehnetium dokazom za odigravanje s-procesa u razvijenim zvezdama.

at21fg17.JPG

• Treće, proučavanje tipičnih kriva zračenja supernova Tipa-I pokazuje da se radioaktivna jezgra formiraju kao rezultat eksplozije. Slika A pokazuje drastično povećanje osvetljenja u momentu eksplozije i karakteristično sporije smanjenje sjaja. U zavisnosti od inicijalne mase eksplodirajuće zvezde, sjaju treba od nekoliko meseci do više godina da se smanji na prvobitnu vrednost; međutim oblik krive raspada skoro je isti za sve zvezde. Ove krive imaju dve izražajne crte. Nakon početnog pika sjaj prvo ubrzano opada, a zatim je se opadanje usporava. Ova promena sjaja dešava se oko dva meseca posle eksplozije, bez obzira na njen intenzitet.

Na osnovu teorijskih modela eksplozije može se izračunati količina očekivanih novoformiranih elemenata, a njihovi periodi poluraspada su poznati iz laboratorijskih eksperimenata. Premda svaki radioaktivni raspad stvara poznatu količinu vidljive svetlosti, možemo utvrditi kako će svetlost emitovana od strane ovih nestabilnih elemenata varirati vremenom. Rezultat je poprilično dobro usaglašen sa posmatranom krivom sjaja na slici B – sjaj supernove Tipa-I potpuno je u saglasnosti sa raspadom od 0,6 solarnih masa nikla-56. Još više direktnih dokaza o prisustvu ovih nestabilnih jezgara dobijeno je 70-ih godina XX veka kada je pojava gama zračenja kobalta-56 u raspadu prvi put primećena kod supernove posmatrane u dalekoj galaksiji.

Series NavigationNajtezi elementiDa li je ovo kraj?
avatar

Autor: Milan Milošević

Urednik i vlasnik sajta. Diplomirao fiziku, a sada je student doktorskih studija i istraživač saradnik na Prirodno matematičkom fakultetu u Nišu. Najviše ga interesuje astrofizika, kosmologija i inflacija, a najveći deo svog slobodnog vremena posvećuje popularizaciji i približavanju nauke mladima. Dugogodišnji borac za razotkrivanje astrolagarija i ostalih kvazinauka na Internetu, i šire. (Kontakt, Biografija))

Categories: Zvezde

Najnoviji tekstovi

Više od 100000 ljudi posmatralo pomračenje Sunca sa PMF-a u Nišu

Milan Milošević 27.03.2015
Teleskop sa filterom za direktno
posmatranje Sunca Delimično pomračenje Sunca koje je 20. marta moglo da se posmatra iz naših krajeva privuklo je veliku pažnju javnosti. Astronomsko društvo

Predavanje "Astrofizika Sunca"

Milan Milošević 26.03.2015
fizika-sunca Prezentacija sa predavanja o Suncu, održanog 25. marta 2015. godine na Seminaru fizike u Petnici. Slično predavanje održano je 19. marta na

Nauk nije bauk 7

Svet nauke 24.03.2015
nnb7 Gimnazija „Svetozar Marković“ i ove godine, sedmi put zaredom organizuje festival „Nauk nije bauk“! Festival će biti održan na Elektron
  1. avatar
    Eva Varga
    November 10th, 2009 at 12:59 | #1

    Postovani, imam dva pitanja:
    1.Koliko piona ce se proizvesti u ceonoj interakciji dva protona energije od po 8 GeV?

    2.Gde, kada i kako su formirana jezgra atoma od kojih je sastavljeno nase telo?

    Unapred veoma zahvalna na odgovor
    Varga Eva

  2. November 11th, 2009 at 15:35 | #2

    1. Standardna reakcija je p + p -> p + p + π0 ili p + p -> p + n + π+

    2. Svi elementi teži od vodonika nastaju u supernovama. Prema tome, svi atomi koji se nalaze na Zemlji nastali su eksploziji supernove. Od materijala te supernove izgrađen je ceo sunčev sistem.

  1. No trackbacks yet.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove urednika sajta Svet nauke. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara pridržavajte se pravopisnih pravila. Urednik sajta ima pravo da ne odobri komentare za koje smatra da ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog sajta.