M31 – Andromeda

NGC 224; Andromeda; Spiralna galaksija; +3,4 mag; 2 200 000 s.g

Ako krenete od Severnjače do alfe u Kasiopeji i zatim nastavite u istom pravcu još trećinu puta videćete pri dobroj vidljivosti jednu sićušnu bledu pegu. Ta mala pega koju jedva nazirete i koju možete prekriti vrhom olovke je zapravo ogromna galaksija sa 300 milijardi zvezda i ko zna koliko još planeta, drugih tela i raznih svetova od kojih su neki možda nastanjenih nekim inteligentnim stanovnicima.

M31 je poznata Andromedina galaksija i ujedno i naša najbliža galaksija. Ona sa svojim pratiocima (uključujući M32 i M110 – dve svetle patuljaste eliptične galaksije), sa Mlečnim putem i drugima formira “Lokalnu grupu galaksija”
Vidljiv golim okom pod određenim uslovima, ovaj objekat je persijskom astronomu Al-Sufi bio poznat kao “mali oblak”. On ga je i opisao u svojoj knjizi “Fiksirane zvezde” 965 god. nove ere. Pretpostavlja se da su je prvi primetili persijski astronomi 905. god, ili još ranije. Šarl Mesije, očigledno neobavešten o ovom otkriću, pogrešno ga je pripisao Simonu Mariusu, koji je bio prvi koji je 1612. god dao teleskopski opis. Ponovo nesvestan Al-Sufinog i Marisovog otkrića, Hodierna je samostalno oko 1654. god. ponovo otkrio ovaj objekat.

Dugo se verovalo da je “Velika Andromedina maglina” jedna od najbližih maglina. Vilijam Heršel je smatrao, naravno pogrešno, da njena udaljenost ne prelazi daljinu od 2000 daljina Sirijusa (17000 sv.god); bilo kako bilo, smatrao je ovo najbližim “ostrvom” u svemiru nalik našem Mlečnom putu, za koje je smatrao da predstavlja disk dijametra 850 daljina Sirijusa i debljine 155 daljina Sirijusa (daljina Sirijusa je 8,6 sv. god).

Hajgens, pionir spektroskopije, zabeležio je razliku između gasnih maglina i njihovog linijskog spektra i maglina koje danas poznajemo kao galaksije, koje emituju kontinualne spektre.

Godine 1812. astronom V. M. Slipher izmerio je radijalnu brzinu Andromedine magline. Rezultati su pokazali da je to najveća takva brzina i kad izmerena – oko 300 km/s (prciznija merenja su kasnije pokazala da ona iznosi 266 km/s). Ovo otkriće je ukazalo na ekstragalaktičku prirodu ovog objekta.

Habl je 1923. godine pronašao prvu promenljivu zvezdu tipa Cefeide u ovoj galaksiji i ustanovio je intergalaktičku distancu i pravu prirodu objekta M31 – galaksija. Hablu nije bilo poznato postojanje dva tipa Cefeida, pa je u svojim proračunima napravio grešku; daljina koju je on dobio bila je vise nego dva puta manja od stvarne. Ova greška je ustanovljena tek 1953. god. kada je bio završen 200-inčni teleskop Palomar.

U moderno vreme Andromedina galaksija je najbolje proučena galaksija. Takođe izaziva i posebno interesovanje jer omogućava proučavanje svih svojih aspekata i to spolja. Ti aspekti su prisutni i u Mlečnom putu, ali ne mogu se posmatrati jer je nama najveći deo naše galaksije zaklonjen međuzvezdanom prašinom.

Šarl Mesije je uočio dva Andromedina pratioca M32 i M110, koji su vidljivi dvogledom i kroz manje teleskope i uradio je skicu sva tri objekta. Ova dva prilično sjajna i bliska pratioca vidljiva su na mnogim slikama M31. Ova dva objekta su najsjajnija u jatu manjih Andromedinih pratilaca. Pored M32 i M110 poznato je još oko 10 drugih pratilaca.

Registrovane su i primetne interakcije Andromede i M32. M32 je navodno odgovoran za izvesne nestabilnosti u spiralnoj strukturi M31. Kompjuterske simulacije ukazuju na to da bi nestabilnosti mogle biti izazvane skorim bliskim susretom sa pratiocem M32.

Najsvetlije od preko 300 zvezdanih jata u M31 je jato koje se označava kao G1. To je ujedno i najsjajnije jato u lokalnoj grupi galaksija. Njegov prividan sjaj sa zemlje iznosi 13,7 mag. Nadasjava cak i najsjajnija jata u našoj galaksiji, i mogu ga posmatrati i bolje opremljeni amateri u prilično normalnim uslovima. HST je sredinom 1994. god. korišćen za proučavanje ovog jata.

Andromedina galaksija ima prečnik od 200.000 svetlosnih godina, a nalazi se na daljini od 2,2 miliona svetlosnih godina. Ona je oko dva puta veća od Mlečnog Puta. Masa ove galaksije procenjuje se na 300 do 400 milijardi Sunčevih masa. Prema najnovijim proračunima utvrđeno je da je masa Andromede prilično manja u odnosu na masu naše galaksije. To znaci da Mlečni Put ima izrazito veću gustinu nego M31.

Uz pomoć Hablovog teleskopa otkriveno je da M31 ima dvostruko jezgro. Verovatno zbog toga što je “pojela” manju galaksiju. Ovo dvostruko jezgro moglo bi da bude podsetnik na mogućnost snažne dinamičke aktivnosti (sudara) u ranijem periodu “Lokalne grupe”. Međutim, dvostruko jezgro Andromede moglo bi biti svojstvena optička iluzija koju stvara tamni oblak prašine koji obavija neke delove jezgra.

Do sada u Andromedi je registrovana samo jedna eksplozija supernove, Supernove 1885. To je ujedno i prva supernova registrovana izvan Mlečnog Puta. Otkrio je Ernest Hartvig 20. avgusta 1885. god. iz Dorpat observatorije u Estoniji. Dostigla je +6m između 17 i 20 avgusta, i nezavisno je uočena od strane vise posmatrača. Međutim, samo je Hartvig uvideo njen značaj, Ova supernova je 16. februara 1890. god. izbledela na +16m.

Na snimku snimljenom sa satelita Čandra (u X spektru) registrovana je potencijalna crna rupa u blizini centra galaksije. Masa ove crne rupe procenjena je na milion ili čak više solarnih masa. Kada se pogleda slika na njoj se uočavaju žute oblasti koje odgovaraju izvorima X zračenja (npr. X-binarne zvezde). Plava tačka blizu centra fotografije, a i same galaksije je mesto gde se sumlja u postonje crne rupe. Jedina stvar koja je začuđujuća u vezi ove crne rupe je izmerena temperatura. Merenja su pokazala da je temperatura u ovoj oblasti prilično niska, oko milion stepeni, u poređenju sa ostalim izvorima X-začenja gde je temperatura nekoliko desetina miliona stepeni.

Sa naše geografske širine Andromedina galaksija je uvek iznad horizonta.