Astronomi su otkrili do sada najmasivniju zvezdu ikad. Njena masa je 256 puta veća od mase Sunca (Sunčeva masa iznosi oko 2×10³⁰ kg). Ova zvezda je dobila ime R136a1.

Tim astronoma koji su otkrili ovu džinovsku zvezdu predvodio je Paul Crotwther, profesor astrofizike na Univerzitetu Sheffield. Oni su koristili Very Larg Telescope (VLT), koji je u vlasništvu Evropske svemirske agencije, kao i podatke iz arhive Habl svemirskog teleskopa. Na osnovu njih proučavali su dva mlada zvezdana jata NGC 3603 i RMC 136a. NGC 3603 je svemirsko porodilište gde se stvaraju, bolje rečeno rađaju, zvezde. Zvezde se ovde stvaraju iz oblaka gasa i prašine koje čine maglinu, lociranu 22000 svetlosnih godina od Sunca. RMC 136a (poznatija kao R136a) je jos jedno mlado zvezdano jato, masivnih i vrelih zvezda. Locirano je u maglini Tarantula, koja se nalazi u jednoj od naših komšijskih galaksija, Velikom Magelanovom oblaku (65000 svetlosnih godina).

Tim astronoma je pronašao nekoliko zvezda sa površinskom temperaturom od 40000 stepena celzijusovih, skoro sedam puta više nego naše Sunce, nekoliko desetina puta veće i nekoliko miliona puta veće od Sunca. Modeli koji su napravljeni ukazuju da je nekoliko ovih zvezda rođeno sa masama od 150 sunčevih masa. Zvezda R136a1, koja je pronađena u zvezdanom jatu R136, je najmasivnija od svih do sada otkrivenih zvezda, sa masom oko 256 puta većom od Sunčeve i masom na rođenju od 320 sunčevih masa.

Masivne zvezde imaju veliki gubitak mase. Zvezda R136a1 stara malo preko milion godina, a to zapravo znači da je već na pola puta svog života i da je ušla u fazu intezivnog gubitka mase. Ona je za ovaj period života izgubila već petinu svoje mase.

Koliko je ova zvezda velika, možemo pokazati na sledećem primeru. Ako bi smo novootkrivenu zvezdu stavili umesto Sunca u naš sistem, njegova velika masa bi skratila Zemljinu godinu na tri nedelje i “okupalo” bi Zemlju sa neverovatno intezivnim ultravioletnim zračenjem, što bi učinilo život na našoj planeti nemogućim.

Tim je takođe utvrdio maksimalnu moguću masu zvezde u ovom jatu, kao i moguć broj supermasivnih zvezda u njemu. Najmanje zvezde imaju oko osminu mase Jupitera. Ako bi imali masu ispod toga, one bi pripadale grupi neuspelih zvezda. Članovi tima takođe kažu da podaci koje su prikupili iz istraživanja idu u prilog postojanja gornje granice mase zvezda, s tim što se sad ta granica popela na vrednost od 300 solarnih masa. Ovo otkriće izuzetno važno za dalja istraživanja svemira, ali takođe teško da će rekord u veličini otkrivene zvezde u skorije vreme biti oboren.

Izvor: e! Science News