Откриће радиоактивних елемената

Марија Кири

Узрок Бекереловим зрацима није тада био познат. То је дало повода париској хемичарки Марији Кири, по народности Пољакињи, да и она отпочне истраживање уранових и других препарата који отпуштају овакве зраке. Већ послије годину дана она је утврдила да минерал уранит емитује пет пута јаче зраке него чист елеменат уран. У сарадњи са својим супругом, Пјером Киријем, Марија је започела истраживање састојака уранита хемијском анализом. Она је утврдила да се уранит састоји из урановог оксида и још неких једињења и елемената међу којима се налази и бизмунт.

Веома је значајно да је Марија помоћу осјетљивог електроскопа уз примјену пиезоелектрицитета и јонизације ваздуха активношћу супстанције, мјерила зрачење појединих фракција добијених из уранита. Таквим мјерењем она је утврдила да бизмунт добијен из уранита има 60 пута јаче зрачење него чист уран.

Пјер Кири

Заједно са својим супругом Марија је закључила да то зрачење настаје услијед присуства неког непознатог елемента који она назива полонијум. Данас се тај елеменат назива радијум. Независно од Шмита који је 4. априла 1898. године у Ерлангену открио да и елеменат торијум зрачи исто као и уран, Марија је до тог открића дошла 12. априла 1898. године и о томе извијестила Академију наука у Паризу. Затим је 26. децембра те исте године објавила да талог барфијум-сулфата добијен из уранита има још већу моћ зрачења од полонијума усред присуства једног непознатог елемента. Она је том елементу дала име радијум и предложила да се елементи који зраче Бекерелове зраке називају радиоактивни елементи а то њихово својство радиоактивност. Зраци који емитују радиоактивни елементи отада се називају радиоактивни зраци. Пошто је француски научник Дебиерн 1899. године такође открио један радиоактивни елеменат и назвао га актијум, то значи да је већ почетком ХХ вијека било познато пет радиоактивних елемената:U, Th, Po, Ac i Ra. Међу овима радијум је био познат као важно терапијско средство за лијечење рака.

Касније је установљено да су сви елементи изнад редног броја 83 у Периодном систему елемената радиоактивни. Изузетак чине лакши елементи као што су калијум, рибидијум, лутецијум и други,који такође испољавају радиоактивно својство али у мањој мјери. Велики број научника је радио на откривању природне радиоактивности. Они су установили да до тог зрачења долази спонтано и стално без икаквих спољашњих утицаја и да брзина зрачења не зависи од температуре,притиска и слично.

Радиоактивност и природа радиоактивних зрака

Радиоактивност је спонтани процес у којем се атомско језгро, емитујући једну или више честица или кванта електромагнетног зрачења, преображава у друго језгро. То је нуклеарна појава тј. својство неких хемијских елемената, односно њихових изотопа да емитују невидљиве честице и зраке велике енергије који потичу из атомског језгра. Опште својство радиоактивних зрака је да дјелују на фотографску плочу, да продиру кроз разне материјале извјесних дебљина, да изазивају јонизацију гасова и флуоресценцију разних тијела.

Првобитно није била позната природа зрачења него се збирно говорило о радијацији па је ова појава “распада” језгра названа радиоактивност. Распадом почетног језгра, које се назива и језгро родитељ, настаје ново језгро, потомак, које може да има редни број Z и масени број А различит од језгра родитеља.

Истражујући радиоактивне супстанце у природи, научници су врло брзо открили да радиоактивна зрачења, која ове одашиљу, могу бити тројака и прозвали су их према три слова грчке азбуке:  алфа, бета и гама.

биће настављено…

[wptranslit]