2017 Physics Nobel

Nobelova nagrada za fiziku (2017)

Svake godine, tokom prve nedelje oktobra, Švedska kraljevska akademija nauka objavljuje imena dobitnika Nobelove nagrade. Do sada su objavljena imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju i književnost. ...
hemija2017

Nobelova nagrada za hemiju (2017)

Kraljevska akademija nauke objavila je imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju jutros u Stokholmu. Jackues Dubochet sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, Joachim Frank sa Columbia univerziteta i Richard Henderson ...
oznake-plasticna-ambalaza

Opismeni se – nauči da čitaš oznake na ambalaži i proizvodima

Inspirisana nizom besmislenih informacija koje kruže internetom, a koje ljudi veoma olako “šeruju” i još lakše poveruju u njih, odlučila sam da napišem ovaj tekst. Najčešće su to tekstovi koji se ...
Perseid-meteors-2016-John-Ashley-Montana

Padajte, padajte s' neba meteori

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Meteori, ili zvezde padalice, kako su u narodu poznate, ...

Kako osiromašeni uran ne izaziva rak

Dosta se prašine diže u javnosti oko toga da su nas bombardovali uranom i da smo zbog toga poboljevali od raka. Cenjeni neuro-onkolog i bivši predsednički kandidat Prof. Dr. Danica ...
10thbirthday

Svet nauke - prvih 10 godina

Na današnji dan, pre tačno 10 godina počeo je da radi (vaš omiljeni) sajt "Svet nauke"! Tog 1. juna 2007. godine Svet nauke počeo je kao lični blog, pod nazivom "O ...

Закон радиоактивног зрачења

Код урана и торијума брзина радиоактивног распадања је врло мала,тако да се током неколико година ово смањење не може ни примјетити. Међутим, у случају других елемената, на примјер код {}^{210}Bi, мјерењем је установљено да им је брзина распадања знатна у односу на брзину распадања урана и торијума. Ово се једноставно установљава мјерењем броја распада у јединици времена. Број језгара dN, која се распадну у временском интервалу dt,то јест,

dN = -\lambda N \cdot dt (8)

гдје је \lambda-константа пропорционалности која се назива константа радиоактивног распада или константа радиоактивности посматране радиоактивне супстанције. Знак минус у овој једначини потиче од чињенице што се са повећањем времена распада t смањује број нераспаднутих језгара родитеља.

Ако је N_0 број нераспаднутих језгара прије почетка мјерења,онда се интегрисањем једначине (8) налази да је број нераспаднутих јазгара послије времена t :

N = N_0 e^{-\lambda t} (9)

Ова релација изражава закон радиоактивног распада. Из овог закона произлази да се број језгара експоненцијално смањује са порастом времена.

При томе, вријеме потребно да се број нераспаднутих језгара у узорку посматране радиоактивне супстанције смањи на половину назива се вријеме полураспада. Оно се обиљежава са T.

Из релације (9) налази се да је T једнако t и да је N једнако \frac {N_0} {2}:

\frac {N_0} {2} = N_0 e^{-\lambda t}

oдносно да је

T = \frac {\ln 2} {\lambda} = \frac {0,693} {\lambda} (10)

одакле се види да су или \lambda или T радиоактивна својства супстанције.

Релација (9) може се сада написати у облику N = N_0 (e^{\ln 2})^{- \frac {t} {T}} односно (с обзиром на то што је $latexe^{\ln 2} = 2$) у облику

N = N_0 2^{-t/T} (11)

Константа радиоактивног распада \lambda или вријеме полураспада T представљају једну од основних карактеристика радиоактивног изотопа. Вријеме полураспада је константна величина за једну радиоактивну супстанцију. Она се обичним физичким и хемијским спољним утицајима не може мијењати. Заправо,радиоактивни распад представља карактеристику атомског језгра, а за промјену атомског језгра потребне су врло велике енергије, па је очигледно због чега се обичним физичким и хемијским утицајима карактеристике језгра не могу промијенити.

биће настављено…

[wptranslit]

Series NavigationРадиоактивни распадРадиоактивна супстанција
  • Petar

    Lep tekst. Sitne stamparske ispravke. Umesto $\ln 2=2$ staviti $e^{\ln 2}=2$. I umesto $\frac{t}{2}$ na jednom mestu staviti $\frac{t}{T}$.

  • Hvala! Ispravljeno

  • Vuk Brankovic

    Malo mi nije jasno pa ako bi neko mogao da mi pojasni bio bih mu veoma zahvalan.Mozda je ovo pitanje glupo ali ja se nerazumem mnogo tako da sa moje tacke gledista shvatio sam da pomocu ovog zakona odredjujemo kolicinu atoma koji se raspadnu za odredjeno vreme t e sad takodje sam shvatio da znamo vreme za koje ce se nesto raspadnuti ali neznamo kojim tempom, a prema ovoj formuli gore koliko sam ja razume racunamo taj tempo tako da mi sada to nije jasno.

  • Ove formule daju približan broj jezgara koja će se raspasti posle nekog vremena.

    Radioaktivni raspad je slučajan proces i jedino što možemo je da procenimo broj jezagara koja se raspadnu ali nikad ne možemo da znamo koliko će to tačno da bude i koja se jezgra ostati a koja će se raspasti.

    Kao i kod svega što ima veze sa statistikom – što je broj jezgara veći formula je tačnija.

  • Vuk Brankovic

    Hvala.