10thbirthday

Svet nauke - prvih 10 godina

Na današnji dan, pre tačno 10 godina počeo je da radi (vaš omiljeni) sajt "Svet nauke"! Tog 1. juna 2007. godine Svet nauke počeo je kao lični blog, pod nazivom "O ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 47 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
Mezzanine_190

Ljudi koji menjaju svet - Henri Ford

„Da sam pitao ljude šta bi hteli, oni bi rekli da žele brže konje“ Henri Ford Svet menjaju ljudi koji su u stanju da misle drugačije i koji podstiču druge da misle ...
DSC_6961a

Održan CERN Masterclass u Nišu

U petak, 17. marta, na Departmanu za fiziku PMF-a u Nišu održan je, drugi po redu, CERN Masterclass. Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca, ovo je bio poslednji u nizu ...
DNK

Bakterijska otpornost: lokalni ili globalni problem?

Svakodnevno putem medija dobijamo nove informacije o bakterijama, malim živim stvorenjima koja naseljavaju Zemlju već hiljadama godina. Ali čime su zaslužili toliku medijsku pažnju u poslednje vreme? Trenutno ulazimo u ...
CERN Masterclass u Nišu 2016. godine

CERN Masterclass 2017. u Nišu

Svakog proleća, pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group), u periodu od oko mesec dana, naučni instituti i univerziteti širom sveta pozivaju učenike i njihove nastavnike ...

Закон радиоактивног зрачења

Код урана и торијума брзина радиоактивног распадања је врло мала,тако да се током неколико година ово смањење не може ни примјетити. Међутим, у случају других елемената, на примјер код {}^{210}Bi, мјерењем је установљено да им је брзина распадања знатна у односу на брзину распадања урана и торијума. Ово се једноставно установљава мјерењем броја распада у јединици времена. Број језгара dN, која се распадну у временском интервалу dt,то јест,

dN = -\lambda N \cdot dt (8)

гдје је \lambda-константа пропорционалности која се назива константа радиоактивног распада или константа радиоактивности посматране радиоактивне супстанције. Знак минус у овој једначини потиче од чињенице што се са повећањем времена распада t смањује број нераспаднутих језгара родитеља.

Ако је N_0 број нераспаднутих језгара прије почетка мјерења,онда се интегрисањем једначине (8) налази да је број нераспаднутих јазгара послије времена t :

N = N_0 e^{-\lambda t} (9)

Ова релација изражава закон радиоактивног распада. Из овог закона произлази да се број језгара експоненцијално смањује са порастом времена.

При томе, вријеме потребно да се број нераспаднутих језгара у узорку посматране радиоактивне супстанције смањи на половину назива се вријеме полураспада. Оно се обиљежава са T.

Из релације (9) налази се да је T једнако t и да је N једнако \frac {N_0} {2}:

\frac {N_0} {2} = N_0 e^{-\lambda t}

oдносно да је

T = \frac {\ln 2} {\lambda} = \frac {0,693} {\lambda} (10)

одакле се види да су или \lambda или T радиоактивна својства супстанције.

Релација (9) може се сада написати у облику N = N_0 (e^{\ln 2})^{- \frac {t} {T}} односно (с обзиром на то што је $latexe^{\ln 2} = 2$) у облику

N = N_0 2^{-t/T} (11)

Константа радиоактивног распада \lambda или вријеме полураспада T представљају једну од основних карактеристика радиоактивног изотопа. Вријеме полураспада је константна величина за једну радиоактивну супстанцију. Она се обичним физичким и хемијским спољним утицајима не може мијењати. Заправо,радиоактивни распад представља карактеристику атомског језгра, а за промјену атомског језгра потребне су врло велике енергије, па је очигледно због чега се обичним физичким и хемијским утицајима карактеристике језгра не могу промијенити.

биће настављено…

[wptranslit]

Series NavigationРадиоактивни распадРадиоактивна супстанција
  • Petar

    Lep tekst. Sitne stamparske ispravke. Umesto $\ln 2=2$ staviti $e^{\ln 2}=2$. I umesto $\frac{t}{2}$ na jednom mestu staviti $\frac{t}{T}$.

  • Hvala! Ispravljeno

  • Vuk Brankovic

    Malo mi nije jasno pa ako bi neko mogao da mi pojasni bio bih mu veoma zahvalan.Mozda je ovo pitanje glupo ali ja se nerazumem mnogo tako da sa moje tacke gledista shvatio sam da pomocu ovog zakona odredjujemo kolicinu atoma koji se raspadnu za odredjeno vreme t e sad takodje sam shvatio da znamo vreme za koje ce se nesto raspadnuti ali neznamo kojim tempom, a prema ovoj formuli gore koliko sam ja razume racunamo taj tempo tako da mi sada to nije jasno.

  • Ove formule daju približan broj jezgara koja će se raspasti posle nekog vremena.

    Radioaktivni raspad je slučajan proces i jedino što možemo je da procenimo broj jezagara koja se raspadnu ali nikad ne možemo da znamo koliko će to tačno da bude i koja se jezgra ostati a koja će se raspasti.

    Kao i kod svega što ima veze sa statistikom – što je broj jezgara veći formula je tačnija.

  • Vuk Brankovic

    Hvala.