sarajevo-fb

Sarajevski atentat – neposredni povod za početak Prvog svetskog rata

U nedeljno jutro 28. juna 1914. godine, austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand je sa suprugom Sofijom Hotek, vojvotkinjom od Hohenberga stigao vozom u Sarajevo. Nakon dolaska, formirana je povorka od ...
svetnauke9

Deveti rođendan sajta Svet nauke

Danas (vaš omiljeni) sajt "Svet nauke" slavi 9. rođendan! Više o "Svetu nauke" saznajte u impresumu a o tome kako je nastao sajt saznajte ovde. Hvala svima vama koji čitate, pišete ili ...
pag-56

Sa krova do zvezda

U petak i subotu, 3. i 4. juna 2016. godine, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu biće održan seminar sa “Sa krova do zvezda“. Ovaj seminar akreditovan je od strane Zavoda ...
climate-change

Tribina “Energija, klima, opstanak”

U sklopu aktivnosti na festivalu “Nauk nije bauk 8”, u Velikoj sali Univerziteta u Nišu u petak 1. aprila 2016. godine, sa početkom, u 18 časova, održaće se tribina ”Energija, ...
hemija-vatrometa

Hemija vatrometa

Oni koji su večeras bili u Nišu imali su prilike da uživaju u tradicionalnom vatrometu na otvaranju Filmskih susreta. Vatromet je prvi put je upotrebljen u Kini pre oko 1000 godina, ...
fireworks-light-ancient-colisseum

13. januar - srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi. Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...

Zvezda na glavnom nizu

Slika 2. Evolucija zvezde

Položaj koji zvezda zauzme na glavnom nizu određuje njena masa i hemijski sastav.

Krajnje tačke putanja (prikazanih punom linijom) zvezda različitih masa, a istog hemijskog sastava definišu odgovarajući početni glavni niz iliniz nulte starosti. Na glavnom nizu H-R dijagrama, zvezda kao stabilna, provede najveći deo svog života to jest u fazi termonuklearnih reakcija vodonika u jezgru. To je najmanje spektakularna faza zvezdane evolucije. Masivnije zvezde imaju kraći život na glavnom nizu. Masivnije zvezde colog svog života troši više energije, brže evoluira i kraće živi. U toku ove faze, zbog transformacija u unutrašnjosti menja se hemijski sastav, zvezde menjaju sjaj, temperaturu i radijus, a time i položaj na glavnom nizu. Zvezde na glavni niz stižu sa homogenim hemijskim sastavom. Pretvaranjem vodonika u helijum, povećava se srednja molekulska masa u oblasti generisanja energije što dovodi do smanjenja pritiska koji se ne može suprostaviti gravitaciji, pa jezgro počinje da se sažima.Što povećava pritisak i temperaturu do ponovnog uspostavljanja hidrostatičke ravnoteže. Povećanjem temperature poovećava se energetski fluks, pa se i ukupna luminoznost zvezde povećava. Oblast malih promena parametara L i Teff određuje širinu glavnog niza.

Kada količina vodonika u jezgru postane toliko mala da energija oslobođena nuklearnim reakcijama nije više dovoljna da se zvezda suprostavi sopstvenoj gravitaciji narušava se ravnoteža i počinje sažimanje. To predstavlja kraj života zvedze na glavnom nizu.

Struktura zvezde

Zvezde su ogromne, sjajne i masivne koncentracije plazme, koju na okupu drži sopstvena gravitacija. Radi lakšeg izučavanja zvezde su podeljene na 2 oblasti. Zvezdanu unutrašnjost i zvezdani omotač. Poznavanje strukture zvezde znači poznavanje organizacije njene materije od centra do omotača, izvora njene energije i načina na koji se ona prenosi.

Kroz zvezdani omotač se prenosi energija i izračuje u prostor. Sva raznovrsnost koju uočavamo među zvezdama potiče od različitih fizičkih uslova koji vladaju u zvezdanim omotačima odnosno atmosferama. Analizom zvezdanih spektara dobijamo mnoštvo informacija o stanju materije i u spoljašnjim slojevima zvezde, ali i o parametrima koji karakterišu zvezdu (Tef, L, M, R). Radi izučavanja strukture spoljnih slojeva kao i cele zvezde važno je odrediti efektivnu temperaturu zvezde. Iako potiče iz omotača, ona je osnovni parametar koji karakteriše celu zvezdu. Za razliku od zvezdanih omotača, direktno posmatranje uslova i procesa u zvezdanoj unutrašnjosti nije moguć. Kako su neutrini jedine čestice koje do nas stižu direktno iz zvezdanog jezgra, te njihov fluks daje direktnu informaciju o nuklearnim procesima koji se dešavaju u dubokoj unutrašnjosti zvezda. Sa druge strane analizom oscilacija na zvezdama dobijaju se informacije o nekim parametrima njihove unutrašnjosti.

Series NavigationFormiranje zvezdaIzvori zvezdane energije

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *