Slika dana: Godišnjica smrti Nikole Tesle [07.01.2014]

Na današnji dan umro je Nikola Tesla

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) Credit: Napoleon Sarony / Wikipedia U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji ...
Prva sačuvana fotografija Meseca (1840. god)

Prva fotografija Meseca

Danas, kad hiljade fotografija viđamo stalno na društvenim mrežama, teško je zamisliti vreme kada je snimanje fotografija bilo komplikovano i "rezervisano" za mali broj ljudi. Jedan od najjednostavnijih izazova za savremene fotografe je ...
stable orbit

Nauka u 2016. godini

Za mnoge stanovnike "plave" planete 2016. je već stvar prošlosti, dok mi ostali odbrojavamo nejen poslednje sate sumiraju se i događaji i utisci o ovoj, uskoro prošloj godini. Mnogo je onih ...
santaspaceman

Srećni praznici :)

Dragi prijatelji, redovni čitaoci, povremeni posetioci i slučajni prolaznici, u ime sajta "Svet nauke" i svoje lično ime želim Vam srećne i vesele predstojeće praznike kao i uspešnu i kreativnu novu 2017. ...
alpha-cern_1024

Fizičari po prvi put registrovali spektar zračenja antimaterije

Izvor: Departman za fiziku PMF u Nišu / Nikola Filipović Nakon pune dve decenije neuspelih pokušaja da detektuju svetlosne talase koje emituje "antiatom" (atom sačinjen od antimaterije), fizičari u CERN-u su saopštili ...
supermoon_comparison

Sutra spektakl na nebu! Najveći Supermesec u poslednjih 70 godina

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći u Mesec u poslednjih 70 godina! Biće svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, ...

Zvezda na glavnom nizu

Slika 2. Evolucija zvezde

Položaj koji zvezda zauzme na glavnom nizu određuje njena masa i hemijski sastav.

Krajnje tačke putanja (prikazanih punom linijom) zvezda različitih masa, a istog hemijskog sastava definišu odgovarajući početni glavni niz iliniz nulte starosti. Na glavnom nizu H-R dijagrama, zvezda kao stabilna, provede najveći deo svog života to jest u fazi termonuklearnih reakcija vodonika u jezgru. To je najmanje spektakularna faza zvezdane evolucije. Masivnije zvezde imaju kraći život na glavnom nizu. Masivnije zvezde colog svog života troši više energije, brže evoluira i kraće živi. U toku ove faze, zbog transformacija u unutrašnjosti menja se hemijski sastav, zvezde menjaju sjaj, temperaturu i radijus, a time i položaj na glavnom nizu. Zvezde na glavni niz stižu sa homogenim hemijskim sastavom. Pretvaranjem vodonika u helijum, povećava se srednja molekulska masa u oblasti generisanja energije što dovodi do smanjenja pritiska koji se ne može suprostaviti gravitaciji, pa jezgro počinje da se sažima.Što povećava pritisak i temperaturu do ponovnog uspostavljanja hidrostatičke ravnoteže. Povećanjem temperature poovećava se energetski fluks, pa se i ukupna luminoznost zvezde povećava. Oblast malih promena parametara L i Teff određuje širinu glavnog niza.

Kada količina vodonika u jezgru postane toliko mala da energija oslobođena nuklearnim reakcijama nije više dovoljna da se zvezda suprostavi sopstvenoj gravitaciji narušava se ravnoteža i počinje sažimanje. To predstavlja kraj života zvedze na glavnom nizu.

Struktura zvezde

Zvezde su ogromne, sjajne i masivne koncentracije plazme, koju na okupu drži sopstvena gravitacija. Radi lakšeg izučavanja zvezde su podeljene na 2 oblasti. Zvezdanu unutrašnjost i zvezdani omotač. Poznavanje strukture zvezde znači poznavanje organizacije njene materije od centra do omotača, izvora njene energije i načina na koji se ona prenosi.

Kroz zvezdani omotač se prenosi energija i izračuje u prostor. Sva raznovrsnost koju uočavamo među zvezdama potiče od različitih fizičkih uslova koji vladaju u zvezdanim omotačima odnosno atmosferama. Analizom zvezdanih spektara dobijamo mnoštvo informacija o stanju materije i u spoljašnjim slojevima zvezde, ali i o parametrima koji karakterišu zvezdu (Tef, L, M, R). Radi izučavanja strukture spoljnih slojeva kao i cele zvezde važno je odrediti efektivnu temperaturu zvezde. Iako potiče iz omotača, ona je osnovni parametar koji karakteriše celu zvezdu. Za razliku od zvezdanih omotača, direktno posmatranje uslova i procesa u zvezdanoj unutrašnjosti nije moguć. Kako su neutrini jedine čestice koje do nas stižu direktno iz zvezdanog jezgra, te njihov fluks daje direktnu informaciju o nuklearnim procesima koji se dešavaju u dubokoj unutrašnjosti zvezda. Sa druge strane analizom oscilacija na zvezdama dobijaju se informacije o nekim parametrima njihove unutrašnjosti.

Series NavigationFormiranje zvezdaIzvori zvezdane energije

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *