Dugo vremena se raspravljalo o tome koji je sistem efikasniji, komunizam ili kapitalizam. Odgovor na ovo pitanje je teško dati. Istorija je pokazala da je u komunizmu bilo previše problema, malverzacija, pohlepe itd. što je doprinelo da ovaj sistem propadne. Ipak, da bi smo nešto potvrdili da li je dobro ili ne moramo to posmatrati sa više aspekata i imati što više podataka za analizu. Komunizam postoji nepunih 100 godina, a kapitalizam nekoliko puta duže i za to vreme susreo se sa mnogo više problema, koji su rešeni zahvaljujući požrtvovanju naučnina (uglavnom pojedinaca).

Prvo ćemo ukratko objasniti šta je to kapitalizam, a šta komunizam. Definicije i objašnjenja ovih pojmova su preuzeti sa wikipedie. Takođe rećićemo nešto i o teoriji igara koju ćemo primeniti kako bi smo što lakše objasnili matematički šta je to kapitalizam, a šta socijalizam.

Kapitalizam

Kapitalizam je ekonomski sistem zasnovan na privatnom vlasništvu kapitala. U najopštijem smislu kapitalizam označava ekonomski sistem u kojem su sva ili veći deo sredstava za proizvodnju u privatnom vlasništvu, i u kojem se investicije, proizvodnja i plasman dobara raspoređuje pre svega po zakonima slobodnog tržišta. Ovo znači da je opšte opredeljenje i primarni cilj vlasnika kapitala pre svega ostvarivanje profita.

Kapitalizam je, dakle, suprotan komunizmu i socijalizmu, sistemita u kojima su sredstva za proizvodnju pretežno u državnoj ili zajedničkoj (društvenoj) svojini, a primarni cilj vlasnika kapitala nije ostvarivanje profita već socijalne pravde ili nešto drugo. Kapitalizam se razlikuje od feudalizma, u kojem je bilo moguće privatno upravljati zemljom ali je zemlja formalno bila vlasništvo države, odnosno kralja.

Većina teoretičara se slaže da se kapitalizam utemeljio u 18., 19. i 20. veku, i to tokom eva indrustrijske revolucije i evropskog imperijalizma (Adam Smit, Dejvid Rikardo, Kral Marx), velike depresije (Džon Majnard Kejns) i tokom hladnog rata (Fridrih Hajek, Milton Fridman). Ovi teoretičari se slažu i oko osnovnih karakteristika kapitalizma:

• kapital je u privatnom vlasništvu
• odluke se donose u odnosu na tržište
• trgovina je rezultat dobrovoljnog ugovora između prodavca i kupca
• prisutan je tržišni, preduzetnički mentalitet
• postoje pravni i drugi mehanizmi zaštite privatne svojine i ugovora.

Većina teoretičara se takođe slaže da kapitalizam kao sistem generiše veći i brži ekonomski rast od drugih danas poznatih sistema. No, već kod sledećeg pitnaja, „zbog čega je to tako“ dolazi do većih razilaženja. Neki smatraju da je glavni razlog ekonomskom rastu privatna svojina, drugi misle da je slobodno tržište, treći ističu da ekonomski rast dolazi zapravo od eksploatacije radne snage, četvrti smatraju da rast dolazi zapravo od globalnog rasta. Karakterologija kapitlaizma dakle donosi sledeće nedoumice:

• da li je kapitalizam „stvarni“ sistem ili samo ideal
• da li stvarno postoji u nacionalim ekonomijama, a ako ne, koji nivo kapitalizma su postigle sadašnje nacionalne ekonomije
• da li se pojavio na određenom mestu u određeno vreme ili je postojao oduvek u manjim pojavnim oblicima
• da li je isključivo ekonomski sistem, ili je i politički, socijalni i kulturološki
• da li je samoodrživ ili nije
• da li je racionalan ili nije
• da li ima tendenciju da obogađuje šire slojeve ljudi ili da ih osiromašuje

Komunizam (Marksizam)

Komunizam je pojam koji ima više značenja tj. može se koristiti za opisivanje socijalnog i ekonomskog sistema, ideologije koja podržava takav sistem ili političkog pokreta koji pokušava sporvesti uvođenje komunističkog sistema.

Komunizam su definisali Karl Marx i Fridrih Engels 1848. godine u knjižici sa naslovom „Manifest Komunističke partije“ koja je bila prvo objavljena u Londonu.

Komunistički manifest je definisao utopiju – komunizam gde svi rade i uzimaju prema svojim potrebama, a u takvom društvu ne postoji privatno vlasništvo, kapitalizam a ni države. Mnoge ideje koje su Marks i Engels izneli nisu bile nove i one su se pojavile pre u delima Platona („Država“), te u delu ser Tomasa Mora („Utopija“), no oni su uskladili te ideje sa tadašnjim vremenom i shvatanjima.

Komunistički manifest je nastao iz kritike tadašnjeg kapitalističkog društva i rastuće indutrijalizacije u Evropi i SAD-u. Komunistički manifest je doveo do stvaranja komunističkih pokreta u mnogim zemljama, i u ranom 20. veku je postala je osnova boljševizma i treće internacionale. Ideje komunizma u interpretaciji Vladimira Iljiča Lenjina dovele su do stvaranja Sovjetskog saveza i kasnijem rasprostranjenju komunizma kao državnog poretka u mnogim zemljama sveta. Sve interpretacije bile su daleko od komnizma koji je bio iznesen u Komunističkom manifestu, tj. utopisjkog poretka.

Teorija igara

Teorija igara se može definisati ili kao grana primenjene matematike koja se služi modelima za proučavanje međusobnog uticaja i dejstva formalnih impulsivnih struktura („igre“) ili kao grana ekonomske teorije koja se bavi analizom procesa odlučivanja manjeg broja aktera.

Najopštije, igru može da igra i jedan igrač (poput slagalice), ali njena veza sa matematičkom teorijom nastupa kada su u igru uključena najmanje dva igrača, i kada su oni sukobljeni. Svaki od igrača bira strategiju koja će mu doneti najveću dobit, odnosno kojom će nadigrati drugog igrača.

Ono što povezuje ovu matematičku teoriju sa drugim oblastima ,a posebno sa politikom, jeste priroda čoveka da najradije projektuje i planira svoju dobit kroz gubitak drugog igrača (da kažemo preciznije mnogi slučajevi u stvarnosti mogu da se svedu na nekooperativne igre).

Teoretičari igara definišu same igre, proučavaju i predviđaju ponašanje igrača, učesnik u igri, kao i adekvatne strategije. Očigledno različiti pristupi igri mogu proizvesti slične događaje i različite u okviru jedne igre.

U nastavku rada pokušaćemo da primenimo teoriju igara kako bi smo na što prostiji način opisali kako funkcionišu kapitalistički i komunistički sistem u najopštijem smislu posmatrano.

Danas nijedna zemlja nije čista kapitalističa, a ni komunistička. SAD, najveći zagovornik liberalnog kapitalizma ne primenjuje u potpunosti tu koncepciju, već ima dosta državne intervencije koja je karakteristična Kejnzova koncepcija kapitalizma. NR Kina koja je nakon kulturne revolucije postala komunistička zemlja nema čisti komunistički sistem u privredi, što se ogleda u velikoj neravnomersnoti u raspodeli prihoda i bogatstva.

Verovatno se pitate kako sad objašnjavamo komunizam i kapitalizam uopšteno. Pa kapitalizam možemo ovako objasniti. To je sistem gde svako ono što proizvede zadrži za sebe. On je karakterističan po tome što se ispunjavaju potrebe pojedinaca i čovek je „homo oeconomicus“, kao što je Adam Smit to zaključio. On je dalje rekao da ispunjenje potreba svakog pojedinca dovodi do rasta bogatstva naroda. To jeste tačno, ali u kapitalizmu danas, iako je modifikovan, vlada ogromna neravnomernost u raspodeli prihoda i bogatstva, do te mere da se društvo bogati na račun svojih članova, bolje rečeno pojedinci tog društva koje nazivaju „elitom“.

Komunizam je sistem gde bi svako dobijao prema svojim potrebama. Kaže se da je taj sistem postojao u rodopskoj zajednici, tj. zajedno su svi članovi radili, sve što stvore delili su među sobom. Prema Maksu, njegovom osnivaču, postoje dve faze prelaska iz kapitalizma u socijalizam. Prva je sa postojanjem države gde se dobija u skladu sa uloženim radom (kao i kapitalizam, ali je ovde dominantna kolektivna svojina, a ne privatna svojina). Druga faza je da svako dobija prema svojim potrebama. Iako je ovaj drugi deo komunizma za sad u domenu utopije, prvi nivo je postojao u SSSR-u, SFRJ, NR Kini i drugim bivšim i sadašnjim socijalsitičkim zemljama.

Analizu radimo pod sledećim uslovima:

• posmatramo grupe od po 2, 5, i 10 osoba
• osoba A ima mogućnost da radi ili da odmara
• ako radi proizvešće 4 dobra, gde će jedno potrošiti na hranu i još 0,5 zbog rada koji je uložen.
• ako odmara onda ništa ne proizvodi, ali mora 1 dobro da potroši za hranu

biće nastavljeno…