Ljubičica (Viola) je rod dikotiledonih skrivenosemenica iz istoimene familije Violaceae. Obuhvata oko 500 vrsta, uglavnom rasprostranjenih u severnim umerenim predelima Zemlje. Mogu se naći i na veoma udaljenim mestima, kao što su Havaji, Australija i Andi u Južnoj Americi. Ljubičice su uglavnom višegodišnje zeljaste biljke, sa cvetovima zanimljive arhitekture i boja, usled čega se mnoge vrste uzgajaju kao ukrasne. Ime roda ukazuje na najčešću boju kruničnih listića cveta – ljubičastu.

Vrste ljubičica obično imaju srcolike listove, a postoje vrste sa palminim i drugim oblicima. Listovi biljaka su složeni naizmenično. Cvetovi kod većine su simetrični sa obe strane. Formirani su od pet latica. Četiri jednake latice su sa obe strane, a jedna široka se spušta ka dole. Oblik latica i položaj se razlikuju od vrste do vrste. Boje cvetova su različite od ljubičastih preko raznih tonova plave, žute pa čak i bele boje. Cvetovi ljubičica najčešće rastu u proleće i privlače mnoge insekte, uglavnom mrave.

Ljubičica je poznata po svom slatkom cvetnom mirisu, ali i po svojim lekovitim svojstvima, čiji spektar je veoma širok: pomaže od prehlade, astme, reume i niza infekcija. Ljubičica je simbol stare Atine i lični cvet Napoleona Bonaparte. Parfemi sa mirisom ljubičice su bili veoma popularni u 19. veku.

Miris cveta ljubičice se razlikuje od mirisa njenog lišća. Cvet poseduje slatki puderasti miris zahvaljujući iononima (ionones), koje su izdvojili Tiemann i Kruger 1893. iz vrste Parma violet (Parmska ljubičica ima duple cvetove koji lepo mirišu, ova vrsta se gaji vekovima, nije otporna na hladnoću). Otkriće ionona je omogućilo proizvodnju sintetičnog mirisa ljubičice koji je identičan prirodnom, a nije tako skup kao dragoceno prirodno ulje. Sada iononi i methyle iononi se koriste skoro u svakom parfemu, paleta prvih varira od mirisa sveže ljubičice u punom cvetu do blagih drvenkastih slatko-cvetnih nijansi. Methyle iononi poseduju jaču drvenu nijansu, sličnu irisu.

Miris lišća ljubičice je različit, veoma intenzivna zelena aroma sveže pokošene trave sa nijansom krastavca. Na jugu Francuske kultivišu se dve vrste ljubičice Parma i Victoria radi njenog lišća.

Koren ljubičice je lekovit i koristi se u tradicionalnoj medicini, ali ne i u parfemima. Mada često u opisima parfema možemo sresti komponentu “koren ljubičice” ili “violet root”. Ovaj sastojak nema ništa zajedničkog sa ljubičicom, već je u srtvari koren irisa. Njegov prirodan miris, koji uostalom nije previše intenzivan, podseća na miris ljubičice, zato ga često zovu Violet root ili koren ljubičice.

Ovaj lažni koren ljubičice, odnosno irisa, je čest sastojak mnogih parfema, kojim daje svoju drvenkasto-cvetnu aromu, osim toga je dobar fiksator mirisa. U korenu ljubičice ima saponina, pa se koristi za omekšavanje sluzi i lakše iskašljavanje. Sadrži salicilnu kiselinu, alkaloid violi i odoratin, koji je najlekovitiji sastojak u ljubičici, etarsko ulje i neke soli, vitamin C, karoten itd. Zato se ljubičicom leče bolesti pluća i vena, bronhitis, reumatizam, slaba cirkulacija, problemi sa grlom, stres, srčane tegobe (smanjuje srčanu nervozu i lupanje srca, jača srce), glavobolja, migrene, umorne oči, konjunktivitis, upale desni i sluzokože nosa. Efikasno čisti krv, širi krvne sudove, pomaže kod bubrežnih bolesti, upale mokraćnih kanala, gihta, protiv razdražljivosti i nesanice, za nadraženu kožu, upale kože, akne i opekotine. Pogodna je za suvu i osetljivu kožu i protiv bora.

Ovu mirisnu biljku u prošlosti žene su koristile za jutarnje umivanje. Nekada se uzgajala zbog proizvodnje parfema, koji se danas dobija na sintetički način. Prema mitologiji, ljubičice toliko osvajaju mirisom i lepotom da je i ružni Hefest pridobio naklonost boginje Afrodite pomoću njih. Takođe, Zevs je napunio livadu ljubičicama kako bi utešio svoju ljubavnicu Io, koju je zbog Herine ljubomore morao da pretvori u kravu. Stari Grci su je odabrali za simbol plodnosti, dok su Rimljani uživali u njenom slatkom vinu. Prema legendi, moćna boginja Kibela zaljubila se u Atisa, prelepog mladića, pa ga je odabrala za svog sveštenika kako bi ga obavezala na celibat. Ali, Atis se zaljubio u prelepu ćerku boga Sagarija, Sagaritidu. Kibela ga je kaznila smrću, a iz njegove krvi koja se prolila po zemlji nikli su cvetovi ljubičice. Svojom bojom podsećale su na zgrušane kapljice krvi.

U našim narodnim pesmama ljubičica i ruža su dobre drugarice koje, baš kao i sve devojke, često raspravljaju o životu, izgledu i emocijama. U tom prijateljstvu ljubičica je ona  “skrivena” drugarica koju bi, danas opisali kao prijatnu i šarmantnu, a ruža “cvet nad cvetovima” je ona druga koja je u stanju da zaustavi saobraćaj i jednim pogledom zavrti pamet. Ruža je ona koju svi odmah primete kada uđe u prostoriju, a ljubičica je uvek u senci. Ruža pobeđuje na izboru za mis, a ljubičici obično kažu da ima lepe oči ili kosu. I tako dok ove dve prijateljice razgovaraju, u jednoj od naših najlepših narodnih pesama, ljubičica se žali što nije visoka struka, što oko nje ne lete leptiri i na njoj ne pevaju ptice pevačice. Na to joj ruža odgovara da je baš tako skrivena  srećna, jer joj ne preti gorka sudbina da “u cvetu najlepšem bude otrgnuta”.

Ipak stvari su se znatno promenile od pre nekoliko vekova kada su lirske pesme bile ono što su danas ženski časopisi i “Seks i Grad”. Danas bi ljubičica bila  pametnija zavodnica koja ne lovi na prvu loptu. Taj mamac za nju je previše vulgaran. Diskretni miris ove šumske lepotice, najbolje pristaje onim ženama i devojkama koje ne očekuju da budu primećene po napadnoj ambalaži. To su one koje bitku dobijaju tajnim oružjem koje se ne može lako imitirati. Kratka suknja, push-up, suviše napadano otvoren dekolte ili čipkaste čarape postale su uniforma. One se opredeljuju za suptilniju taktiku – miris. Parfem u kom dominira ljubičica najbolje pristaje  ženama, koje umeju da intrigiraju, zainteresuju i čak uznemire. I kada su lepotice ne pristaju na ulogu seks bombe.

U nekim starim poslastičarnicama u Francuskoj još uvek se mogu pronaći ušećereni cvetići ljubičice. Ovaj skupoceni slatkiš zaljubljeni momci poklanjaju svojim devojkama za Dan zaljubljenih.

Samo mali broj aromaterapeuta može se pohvaliti da u svojoj kolekciji ima ovu skupocenu esenciju. Etarsko ulje ljubičice dobija se izuzetno skupom starom tehnikom enflerage. Za minimalnu količinu esencije potrebne su hiljade svežih cvetova. U parfemima delikatna nota ljubičice dobro se kombinuje sa vanilom, sandalom, breskvom i mimozom, stvarajući neprevaziđene mirisne kompozicije, nežne i krhe, ali istovremeno moćne i uzbuđujuće.
Parfem je smesa eteričnih ulja i isparljivih aromatskih komponenata, fiksativa i rastvarača, koja se upotrebljava na ljudskom telu ili predmetima u svrhu davanja prijatnog mirisa. Osnovni sastojci koji ulaze u sastav parfema mogu se podjeliti u grupe:

• Citrusi
• Cveće
• Drveće i mahovina
• Hemijske komponente
• Napici
• Neorganske prirodne komponente
• Slatkiši
• Smole i balzami
• Travnate i zelene komponente
• Voće, povrće, plodovi
• Začini
• Životinjske komponente