thaler_postcard

Nobelova nagrada za ekonomiju (2017)

Nobelova nagrada u oblasti ekonomije za 2017. godinu dodeljena je Ričardu Taleru, američkom ekonomisti. On je ovu prestižnu nagradu dobio za dostignuća u oblasti bihejvioralne ekonomije. Ričard Taler (Richard H. Thaler) ...
2017 Physics Nobel

Nobelova nagrada za fiziku (2017)

Svake godine, tokom prve nedelje oktobra, Švedska kraljevska akademija nauka objavljuje imena dobitnika Nobelove nagrade. Do sada su objavljena imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju i književnost. ...
hemija2017

Nobelova nagrada za hemiju (2017)

Kraljevska akademija nauke objavila je imena dobitnika Nobelove nagrade za hemiju jutros u Stokholmu. Jackues Dubochet sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, Joachim Frank sa Columbia univerziteta i Richard Henderson ...
oznake-plasticna-ambalaza

Opismeni se – nauči da čitaš oznake na ambalaži i proizvodima

Inspirisana nizom besmislenih informacija koje kruže internetom, a koje ljudi veoma olako “šeruju” i još lakše poveruju u njih, odlučila sam da napišem ovaj tekst. Najčešće su to tekstovi koji se ...
Perseid-meteors-2016-John-Ashley-Montana

Padajte, padajte s' neba meteori

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Meteori, ili zvezde padalice, kako su u narodu poznate, ...

Kako osiromašeni uran ne izaziva rak

Dosta se prašine diže u javnosti oko toga da su nas bombardovali uranom i da smo zbog toga poboljevali od raka. Cenjeni neuro-onkolog i bivši predsednički kandidat Prof. Dr. Danica ...

Kako se meri snaga zemljotresa

zemljotresMi odlično znamo kad je zemljotres. Sve se trese oko nas. Posle na televiziji čujemo da je zemljotres bio neke snage izražene u Rihterima ili čujemo od nekog da pominje da je to isto kao i ovoliko u Merkalijima. Obično se pominje da se na Rihterovu vrednost dodaje 2 ili 3 i dobije se Merkalijeva vrednost. Da li je u stvari sve to tačno?

Prvo da se upoznamo sa istorijom učenja o zemljotresima. Ljudi su od uvek beležili i pokušavali da otkriju sta se to zapravo dešava sa zemljom kad se trese. Primećeno je da se po nekad trese manje, a po nekad vise, ali koliko je to u nekim jedinica? Kako da znamo koji je jači, a koji slabiji od dva slična zemljotresa? Svima nam je naširoko poznata Rihterova skala. Isto toliko poznata je i Merkalijeva. Rihterova skala je dobila ime po američkom seizmologu i fizičaru Čarlsu Francisu Rihteru.

U vreme kada je Rihter počeo saradnju sa Gutenbergom, jedini način za očitavanje snage zemljotresa je bila skala razvijena 1902. godine od strane italijanskog svestenika i geologa Djuzepe Merkalija. Merkalijeva skala ima klasifikaciju snage od 1 do 12 opisujuci na svakom stepenu kako se ponašaju kuce, zgrade i ljudi. Jedan evidentni problem kod Merkalijeve skale je taj sto se oslonjen samo na subjektivni osećaj ljudi. Nisu sve zgrade isto napravljene, pa i s’tim u vezi neće sve zgrade isto reagovati na potres. Merkalijeva skala takođe ne može odrediti snagu zemljotresa koji je daleko od naseljenog mesta i gde nije bilo ljudi u trenutku potresa.

Rihter i Gutenberg su razvili skalu za očitavanje snage zemljotresa u hipocentru koja se zove Rihterova skala. Rihter je za očitavanje snage potresa koristio seizmogram. To je instrument koji je obično kao rolna papira koja je postavljena na stalno mesto i klatna koji registruje potrese i iscrtava krivu na papiru kako se kreće tlo. Skala za merenje snage potresa uzima u obzir udaljenost instrumenta od epicentra zemljotresa, odnosno tačke na zemlji iznad hipocentra. Rihter je izabrao termin magnituda da opiše snagu zemljotresa. (U astronomiji se termin magnituda koristi u opisu jačine svetlosti neke zvezde).

Gutenberg je predložio da skala za očitavanje zemljotresa bude logaritamska, tako da bi zemljotres od 7 stepeni po Rihhteru bio 10 puta jači od zemljotresa od 6 stepeni, taj 100 pita jači od zemljotresa koji je 5 stepeni, a taj 1000 puta jači od zemljotresa snage 4 stepeni. Logaritamska skala magnitude potresa se ne zavrsava na 9. ili 10. stepenu, ali nije registrovan jači zemljotres od 9.3 stepeni po Rihteru, pa se ta vrednost uzima kao maksimalna. Definicija rihterove skale bi bila:

Rihterova skala magnitude potresa, poznata i kao skala lokalne magnitude, ML, koristi se kao mera količine oslobođene energije u hipocentru, prilikom nastanka zemljotresa. To je logaritamska skala, određena na osnovu računanja logaritma horizontalne amplitude najvećeg pomeraja i nulte amplitude, na horizontalnom torzionom seizmometru tipa Vud-Anderson.

M_L = \log \frac {A} {A_0}

Amlituda A_0 je generalizovana funkcionalna zavisnost amplitude od epicentralnog rastojanja, koja je izvedena tako da za epicentralno rastojanje od 100 km, zemljotres nulte magnitude rezultira ekvivalentnom maksimalnom amplitudom od 1 μm na standardnom seizmografu, koji je koristio Rihter.

  • Čedo,

    Odličan tekst! 😉 Imao bih glavno pitanje: kako upoređivati dva zemljotresa jednake jačine u stepenima Rihterove skale, ali koji su nastali na različitoj dubini?

    Recimo, nedavni Zemljotres u Lorki u Španiji bio je 5,x Rihtera ali sa hipocentrom samo na 1km dubine! Kako to uporediti sa posledicama u epicentru za zemljotres iste jačine ali hipocentrom na 100km dubine (jedna verijabla drugačija)? On, jasno, ima veći radijus i izaziva manju štetu. Kako to najjednostavnije uraditi da bi se dobilo poređenje koje svako može da razume (recimo, bio je x puta slabiji u epicentru)?

    To je prvo pitanje, evo i drugo, kako da uporedimo taj zemljotes u Lorki sa našim u Kraljevu (4,x Rihera) na različitoj dubini koju sam zaboravio (dve varijable)? Dakle različite magnitude i dubine (možemo za dubinu/hipocentar reći “radijusa” ili “amplitude”?).

    Hvala!

  • Čedomir Stanković

    svidja mi se pitanje. sledeci tekst ce biti o ovome, iskreno kraci, ali objasnicu sile delovanja.
    samo da te ne uskratim odgovora sada.
    nije samo dubina faktor po kome se racuna jacina u epicentru. bitno je i kakav je materijal kroz koji se prostire zemljotres (kroz pesak, ili stene), nacin nastanka u hipocentru i jos nekoliko stvari.
    o tome cete videti u narednom tekstu

  • Hvala na odgovoru Čedo, radujem se sledećem tekstu.

    Svaki dan ima preko 10 zemljotresa jačih od 5 stepeni Rihtera, međutim, mi za njih uopšte ne čujemo jer su slabi na površini ili su u zoni gde nema ljudi.

    Mapa zemljotresa za poslednjih 48h: http://www.emsc-csem.org/Earthquake/Map/gmap.php
    Seizmička aktivnost u realnom vremenu (magnituda, dubina): http://www.emsc-csem.org/Earthquake/index.php

    Ako jačina u epicentru zavisi od dosta faktora, kao što navodiš, kako možemo da poredimo dva zamljotresa (recimo Lorku i Kraljevo)? Rihterova ne govori dovoljno, a Merkalijeva je opisna. (Za sledeći tekst, možda neki primeri zemljotresa za koje svi znamo: Čile, Skoplje… i ako može o dugoročnim predviđanjima kretanja/pomeranja trusnih zona.)

    Još i ovo, neću više “gnjaviti”: objasnio si šta je lokalna magnituda (ML). Šta su “MD”, MB” i “M” (vide se na gornjem linku)? Hvala.

  • Čedomir Stanković

    MD-trajanje, trajnost, duzina, magnitude, MS-magnituda povrsinskih talasa, MB-teleseizmicko telo talasa, M-moment magnitude

  • Hvala! 😉

  • Dusan

    Interesuje me samo zbog cega rihterova i merkalijeva skala ne mogu da se porede. Hvala unapred! 😀

  • Marija Nikolic

    Zanima me vase misljenje o trenutnim zemljotresima u Ohridu?