Autor: Stefan Papić, I razred, Gimnazija Priboj

Samo sam bio jedan običan, mali i usamljeni putnik na planeti Zemlji obasjan sunčevom svetlošću i privučen gravitacionom silom. Razmišljao sam o astronomiji, Velikom Prasku, širenju Univerzuma, gravitaciji i inerciji. Poželeo sam da postanem neobičan i da prestenem biti usamljen. Želja mi se ostvarila. Sada sam samo putnik. Nisam više običan, mali i usamljen. Sa mnom putuju i otkrivaju svemir moji novi prijatelji iz Priboja, Sremske Mitrovice, Beograda, Novog Sada, Šida, Niša, Leskovca, Zaječara i Vrnjačke Banje. Oni su članovi astronomske sekcije u Gimnaziji Priboj. Oni su polaznici Astronimije1. Svi oni su neobični i veliki putnici planete Zemlje, Mlečnog puta i velikog Univerzuma.

Tako sam poželeo sam da otkrijem sudbinu Univerzuma. Želim da znam da li Univerzum ima fizičke granice. Meni se čini da je beskonačan i bezgraničan. A da li je to tako? Želim da znam. Kosmos je pun tajni. Poželeo sam da ih otkrijem. Negde sam pročitao da je Univerzum svetlo zelene boje. A da li je to tačno? Ako su mlađe zvezde plave boje, starije zelene a najstarije cevene onda je verovatno tačno da je boja Univerzuma svetlo zelena. Da li je Univerzum star? Pretpostavljam da još nije jer kad bude star njegova će boja biti daleko tamnija. Pitam se da li se Univerzum širi? Habl je dokazao da još uvek traje širenje Univerzuma i da Veliki Prasak još uvek traje. To je zaista fantastično. To je zaista očaravajuće. Da li je Univerzum imao početak? Ako jeste šta je bilo pre njega? Pitam se iz čega je nastao Univerzum? Pročitao sam da je jedan čarobni superatom doživeo Veliki Prasak. U jednom deliću sekunde stvorio je neverovatno veliki prostor. Pitam se koliko dugo će trajati Univerzum? Jer znam da sve što traje nažalost ima kraj. Verovatno je tako i sa njim. I šta će doći posle njega. Možda neki novi Univerzum. Možda. Read more…

Autor: Stanislav Milošević, student I godine astrofizike, Matematički fakultet, Beograd

1609. godine prvi put je Kosmos ugledan kroz teleskop. Iste te godine objavljeni su Keplerovi radovi i astronomiji kao nauci dat je impuls u smeru zahuktalog ravoja. U poslednja četiri veka horizont znanja se znatno proširio, a ono do čega teško možemo dopreti i maštom i što ne možemo imenovati jednačinama ostaje još uvek vredno strahopoštovanja, nedostupno čulima, božansko.

Do pre nekoliko vekova teško je bilo ljudima da poveruju u činjenicu da Zemlja nije u središtu sveta, da nije ravna, uopšte stavovi spregnuti religijom nisu dopuštali izmeštanje Zemlje i ljudskog roda na njoj iz centra Sunčevog sistema i univerzuma. Danas, u prvoj deceniji dvadeset prvog veka, ljudi veruju u postojanje crnih rupa, misaono obuhvataju prostore od nekoliko megaparseka, znaju da postoje kvarkovi, ”broje” atome, operišu sa prostorima od n dimenzija, iako čulima ne prepoznajemo više od tri… Drugim rečima polažemo više vere u sve ono što je čulima manje dostupno, nego naši preci koji nisu verovali ni u stvarni oblik Zemlje, koji je ”vidljiviji” od atoma ili crne rupe(koja je u principu nevidljiva, a otkriva se preko gravitacionog uticaja na okolna tela, ili svetlosti koju usisava). Da li smo lakoverniji nego ranije? Ne, naprotiv, naučni skepticizam je doveo do toga da više verujemo fizičkim zakonima koji objašnjavaju prirodne fenomene i matematičkim ineterpretacijama kojima su ti zakoni predstavljeni, nego svojim čulima. Read more…

Autor: Radoš Vreljaković, učenik I razreda gimnazije u Priboju

“Open your eyes
Look up to the skies and see…”

Pogledaj u nebo, videćeš… Videćeš beskrajno prostranstvo. Zapitaš li se mozda ima sta je tamo, da li su nasa maštanja istinita, da nismo sami u svemiru. Ne želim samo da nagadjam, potrudiću se da to bolje istražim svemir. Ajnštajn je rekao “ Mašta je mnoog važnija od znanja. Može se sve znati, ali ništa ne napraviti, dok se sa malo mašte može napraviti sve”. Žao mi je ne slažem se sa tim. Ja nisam genije, ja sam samo vatreno radoznao. Želim da saznam sve tajne svemira, da udjem u njegovu srž.

Naša galaksija je veličine oko 80000 svetlosnih godina, dok je nama najbliža Andromeda udaljena 2.5 miliona svetlosnih godina… Hmm… Veliki prostor, pa tako sa sigurnošću možemo da pretpostavimo da postoje planete sa optimalnim uslovima za razvitak života. Možda nama najbliža je 200, možda 300 svetlosnih godina, nije važno koliko, važno je da na njoj postoje uslovi za život.

Međutim, nije isključeno da povoljni uslovi postoje i na bližim planetama. Da li su se na drugim, planetama zaista razvili viši oblici života? To još ne znamo. Što više se bavimo istraživanjem života na Zemlji i što dublje prodiremo u veze i funkcije živih bića to više smo skloni da postavljamo emprijsko pravilo koje bi glasilo kad se ispune uslovi za opstanak i razvoj organizama onda se takvi organizmi i razvijaju. A to organizmi vremenom evoluiraju, prilagođavaju se uslovima života na toj planeti, baš kao što su se i ljudi prilagođavali ledenim dobima koja su bila na zemlji. Read more…

Autor: Igor Parožanin

Ovde su samo neke od fotografija, ostale fotografije možete da pogledate u Facebook albumu autora:

http://www.facebook.com/album.php?aid=2011116&id=1494231666

http://www.facebook.com/album.php?aid=2014348&id=1494231666

Autor: Marija Stanojević

Velika revolucija u fizici i astronomiji koja je dovela do modernih nauka i ubrzanog razvoja počela je pre skoro četiristo godina, kada se pojavila grupa naučnika, koji su se usprotivili učenju crkve i počeli da stvaraju jednačine koje predstavljaju zakone prirode koje su uočavali na osnovu posmatranja. Jedan od prvih naučnika ovog perioda bio je Galileo Galilej, veoma poznat fizičar i astronom za koga su vezane razne kontraverze.

Godine 1609. Galileo je napravio prvi moderan teleskop na osnovu nepotpune skice koja je postojala, koji je uveličavao tri puta. Kasnije je napravio novi teleskop sa uvećanjem trideset puta. Posmatranja preko teleskopa prouzrokovala su mnoga nova otrića i pokrenula istraživanja iz različitih oblasti.

Nastajanje teleskopa u mnogome je značilo i samom Galileu, jer je pomoću njega uočio veoma bitne osobine svemirskih objekata i otkrio nova nebeska tela. Otkriće koje je bilo najimpozantnije za širu javnost i najveličanstvenije po svojoj prirodi bilo je nalaženje Jupiterovih satelita. Pored satelita Galileo je prvi uvideo i opisao Sunčeve pege kao pojavu. Takođe, prvi je posmatrao Venerine mene i diskutovao o tome. Ova otrkića desila su se između 1609. i 1613. godine. Godine 1637. samo nekoliko meseci pre nego što je oslepeo od preteranog gledanja kroz teleskop bez zaštitnih stakala, Galileo je opisao dnevnu libraciju meseca. Read more…

Autor: Marija Stanojević

Zbog čovekove težnje da spozna svemir, način na koji je postao i gde se nalazi u ogromnom prostoru vasione mnoga istraživanja upućena su prema kosmosu. Najintrigantnija pitanja su: „Da li ima života u svemiru?, Da li postoje razumna bića i kako ona izgledaju?“. Poslate su različite misije sa ciljem da istraže svemir ili određene planete. Međutim, najveća pažnja se poklanja planetama Sunčevog sistema. Naučnici pokušavaju da otkriju da li postoji živi svet u našoj okolini.

Mars je planeta koja je jako zanimljiva za istraživanje. Pojavom boljih teleskopa početkom 18. veka, Mars je postao osnova polemike zbog otkrića polarnih kapa. Takođe, postojala je pretpostavka da na planeti teče voda što je uzrokovalo mogućnost da postoji život van Zemlje. Read more…

Uz veliku pomoć Dragana Dimića, profesora fizike u OŠ “Milutin Smiljković” (Vinarce, Leskovac) učenici te škole učestvovali su u akciji “Počni da otkrivaš svemir”. Već ste imali prilike da pročitate neke od radova učenika te škole, a sada pročitajte kako je ova Internet akcija protekla u školi bez računara i Interneta:

U akciji Počni da otkrivaš svemir, koja je sprovedena i u O.Š “Milutin Smiljković” Vinarce, Leskovac a na inicijativu profesora fizike Dragana Dimića, uzela su učešća sva odeljenja VI, VII, VIII i jedan učenik V razreda.

Akcija se sastojala u pisanju radova (prozni radovi i pesme), na časovima dodatne nastave, a zbog težnje i ostalih učenika koji nisu pohadjali dodatnu nastavu, akcija je nastavljena i na časovima utvrdjivanja gradiva. Napominjem da je učenicima dato 20 minuta da napišu svoje radove, dok im je napomenuto pre toga da kući razmisle o tome šta će pisati.

Pisali su i pojedinačno i u grupama, uz opuštenu atmosferu i prateće projekcije filma o vasioni, kako bi dobili dodatnu inspiraciju. Akcija se izvodila u fizičkom kabinetu, koji je nažalost, bar za sada, opremljen jednim video bimom (vlasništvo škole) i lap topa ( vlasništvo profesora Dragana Dimića).

Nažalost ova škola je jedna od retkih u Leskovcu koja nema informatički kabinet i internet. Zbog toga su i radovi ove dece pisani iskljucivo na osnovu znanja iz astronomije koje su stekli na obaveznim i časovima dodatne nastave. Read more…

Autor: Željko Kovačević

Pitanje: Zasto je pitanje otkrivanja svemira bitno?

Odgovor: U ljudskom operativnom sistemu kao načinu razmišljanja koji se prenosi i prepisuje generacijama upisana je želja za spoznajom. Ta zelja se nije samo prenosila već i nadogradjivala. Ljudska glad za znanjem je ona sila koja je postepeno stvorila sve nauke, i bespovratno izmenila i odredila celokupni način života. Znatiželja i potreba nas je napravila tehnološkom civilizacijom.

To je prosto potreba i posledica opšte evolucije. Otkrivanje kosmosa ima možda najznačajnije mesto jer naše potrebe za evolucijom su porasle ( klimatske promene, prenaseljenost, nedostatak resursa, nesavesnost) . Sama evolucija ili napreduje ili nazaduje, sredine nema.

Pitanje: Vanzemaljci – mit ili stvarnost? Read more…

Autor: Aleksandar Urošević (blog: Zapisi)

Mesto na kome živimo, Plava planeta Zemlja, samo je jedno sićušno zrnce na peščanoj plaži koja se zove svemir.

Vreme koje poznajemo samo je delić kapi u beskrajnom okeanu koji se zove svemir.

Horizont koji vidimo samo je zid na metar od naših očiju u metropoli koja se zove svemir.

Milioni zvezda koje svetlucaju na noćnom nebeskom svodu samo su zrnce prašine na plodnoj oranici koja se zove svemir.

Obavezno pogledajte ceo tekst na Aleksandrovom blogu!

Autor: dr Mirčeta Vidaković, Al. Rudara 24, Beograd

To, što pouzdano znamo da će naše Sunce, kao i sve ostale postojeće zvezde u dogledno vreme umreti, ne daje nam za pravo da tvrdimo da će i njihova vrsta, koju aproksimiramo pojmom Univerzum, koji sve njih nadživljava, takođe umreti. Ne umire nužno sve! Besmrtnost postoji i na Zemlji!? Naprimer, svi trenutno postojeći ljudi će u nekom sasvim konačnom vremenu umreti, ali ljudska vrsta neće (bar ne, nadajmo se, do tog trenutka), i možemo biti gotovo sigurni, bar na osnovu dosadašnjeg iskustva, da će u momentu smrti „poslednjeg Mohikanca“ iz trenutno postojeće populacije, na planeti biti više ljudi nego sada. To u pricipu važi i za sva ostala živa bića, odnosno njihove vrste koje se broje milionima. Dakle život na zemlji poseduje izuzetnu i unikatnu sposobnost reciklaže i to kreativne, pri čemu umire sve što on stvara ali ne i on sam, tačnije informacija o njemu, koju u vremenu i prostoru čuvaju i prenose smrtne jedinke. Pri tome, ova smrtnost, koja svesne jedinke užasava, je sa stanovišta evolucije živih vrsta nužna pojava, jer da to nije tako ne bi bila moguća ni evolucija, pa prema tome ni čovek kao oblik materije u kome ona prvi put postaje svesna sama sebe. Imajući ovakve činjenice i logiku u vidu, zar ne bi bilo vredno ozbiljno testirati mogućnost da i Univerzum poseduje takvu osobinu? Zašto bi život na Zemlji bio univerzalniji od samog Univerzuma koji ga je stvorio, i čiji je on samo beskonačno mali i krajnje efemerni deo?!

No, ostavićemo za sada pitanje života i smrti Univerzuma i pozabavimo se ovim našim zemaljskim koji nam je trenutno mnogo važniji. Moramo najpre konstatovati da je i sam život kao pojava na Zemlji, ili bilo gde u kosmosu, samo uslovno besmrtan. Naime, drastične promene uslova u kojima on postoji i kojima se ne može prilagoditi (napr. evolucija i smrt matične zvezde) značiće njegovu eliminaciju. Ipak, ne i nužno, pošto on (život) pored sposobnosti adaptacije poseduje i sposobnost migracije, odnosno kolonizacije drugih prostora, najpre na samoj Zemlji a potom i van nje. Šta više, uništen na nekom lokalitetu, on poseduje i sposobnost da nastane „ni iz čega“ na bilo kom drugom lokalitetu gde postoje uslovi za to! Tvrditi da je Zemlja jedino takvo mesto u Umiverzumu ravno je tvrdnji da je ista njegov centar oko koga se sve okreće. Humana civilizacija se već nalazi u fazi kada planira kolonizaciju nekih prostora van Zemlje u okviru Sunčevog sistema. Ne bi trebalo da je sporno da se to u dogledno vreme može i realizovati? Jasno je o čemu će se posle toga razmišljati?
Kada život, bar ovaj na Zemlji, jednom ovlada sposobnošću kosmičke migracije, imalo bi se gde migrirati. Drejkova aproksimacija, bazirana na empirijskom iskustvu kaže, da samo u Mlečnom putu svakog dana počinje život 10 novih zvezda od kojih bar polovina imaju i svoje planete!? Read more…

Autor: Dušan Živković

Poznato je da kalendar nije sinhronizovan sa trajanjem Mesečevih mena. Mesečeve mene se smenjuju u pravilnim razmacima od 7 dana 9h i 11min. Sve četiri mene smene se za 29 dana 12h i 44min. i taj period naziva se sinodičan Mesec. Trajanje sinodičnog Meseca određeno je njegovim položajem u odnodu na Sunce, koje zapravo određuje Mesečeve mene.

Pošto se Mesečeve mene smenjuju na 29 ½ dana, postoji dakle mogućnost da se u istom kalendarskom Mesecu pojave dva puna Meseca. Pojava Plavog Meseca nije retka i beleži se u proseku sedam puta u toku 19 godina, odnosno svakog 33. meseca. U astronomskom smislu Plavi Mesec označava pojavu trinaestog punog Meseca u godini.

Termin Plavi Mesec u upotrebi je više od 400 godina i za to vreme njegovo značenje je više puta menjano. Prvi put upotrebljen u Severnoj Americi termin “Once in a Blue Moon” (o Plavom Mesecu) odnosio se na događaj koji je redak, ali se ipak zapaža s vremena na vreme. Štaviše, događalo se da Mesec čak postane vizuelno plav. Nakon erupcije vulkana Krakatau 1883. vulkanska prašina je prekrila gotovo celu površinu Zemlje, pa je Mesec dobio plavičastu, a zalazak Sunca zelenkastu boju. Zabeleženi su slučajevi da Mesec ,,poplavi” nakon velikih šumskih požara u Švedskoj i Kanadi, nakon tropskih monsuna u jugoistočnoj Aziji. Plavi Mesec prisutan je i u popularnoj muzici druge polovine 20. veka i odnosi se na usamljenost, neuzvraćenu ljubav… Read more…

Snežana Jovičić iz Beograda napisala je:

Kada čitav svet potone u san, i u ulicama grada se ne čuje ni huk, priroda i lepota svemira kreću da se bude.
Svet više nije onako bučno mesto.
Kreće poprimati jedan miran i veseo izraz lica, koji zauvek ostaje u sećanju.
Zvezde dominiraju nebom i sijaju svojom lepotom, pokazujući put kojim treba ići u ove daleke i još nedokučive predele kosmosa.
Govore nam svoju beskrajnu tajnu koju čuvaju milijardama godina, i samo je pitanje vremena kada ćemo čuti i shvatiti njihovu melodiju.
Priroda sama od sebe peva, kada nema nekog da taj mir naruši.
Uvek je tu da nam život ulepša i učini ga magičnim.
Mlada smo generacija koja je krenula putem znanja.
Kada postanemo dovoljno mudri, dokučićemo tajnu našeg postojanja, tajnu života.
Naučimo svi da budemo deo ove beskrajne harmonije, život će nam biti i lepši i slađi.
Uživaj te u zivotu i svim njegovim radostima, pogotovo u ovoj 2009. godini ASTRONOMIJE i znanja…

Beograd, 25.04.2009
Snežana Jovičić

Tekst napisao Zlatko Pasko.

Opet večeras bacam pogled na Mesec dopuštajući da njegova žuta svetlost rastopi okoštale namere. Nebo je bez oblaka koji bi uvek da se igraju skrivalice a Mesec skoro pun, gotovo fizički osećam njegovu plimsku silu.

Isto ovako su Velike ribe krupnim staklastim očima, pre mnogo milona godina, kad su odlučile da napuste sigurnost toplih mora i iziđu na kopno, zurile u svetao krug na nebu.

Sada, na dnu ovog vazdušnog okeana, pokušavam da proniknem u tajnu njegovog oblika. Iako dobro poznajem Mesečev reljef, neću da razmišljam o tome, voleo bih da zaboravim sva imena koja su ljudi dali kraterima, planinskim vencima i ravnicama na Mesecu. Hoću da uživam u magiji KAO DA GA VIDIM PRVI PUT u životu… Read more…

Astronomija nisu samo podaci, formule i fotografije, ima tu mnogo više lepote i umetnosti. Muzički pogled na astronomiju poslao je Radoslav Zdravković, student fizike u Nišu.

Rajkova VeeSTe Orkestra – Galilej

Radoslav Zdravković se amaterski bavi muzikom od svoje petnaeste godine, kada je počeo da svira gitaru pod uticajem Džimija Hendriksa. Od 2007. do početka 2009. godine saradjuje sa Zoranom Stojanovićem – Cigom, vodjom čuvenog niškog benda Mama Rock i jednim od osnivača niške rok scene. Krajem 2008. godine pohadja časove gitare kod mladog džez gitariste Predraga Simovića. U isto vreme je stvorio i svoje prve elektronske kompozicije uz pomoć muzičkog softvera. Početkom ove godine kreće intenzivnije da se bavi komponovanjem i kao rezultat toga, ispala je i ova kompozicija. Planira da u budućnosti formira progresivni rok bend koji bi svirao autorsku muziku i nastavi sa komponovanjem elektronske i eksperimentalne muzike.

Kontakt: zdravkovicradoslav@gmail.com

Tekst napisao Vladimir Mitić.

Leto, 21 sat i 23 minuta, na laganom povetarcu, grupa ne tako bubuljicavih starijih tinejdzera bulji u svetlo nocno nebo. Svakog momenta ce – cuje se negde u guzvi. Da nije ono – rece neko uzbudjen. Lazna uzbuna, rece neko treci. 21 sat i 26 minuta, ocekivano tacno u sekund, na nebu se pojavljuje ona!!!.. Velicanstvena svetla tacka – koju prati jos jedna. Uzbudjenje i euforija se ne mogu sakriti na ozarenim licima posmatraca ovog retkog fenomena. Dogadjaj traje kratko, dve tackice su nemo i mirno proletele preko prelepog nocnog horizonta, i zauvek nestale u dubini crnog neba, a uzbudjeni posmatraci su iako bolnih vratova znali da su bili svedoci neceg velicanstvenog. Svemirski satl u pratnji svemirske stanice preleteo je nocni horizont letnjeg neba a citava pojava videla se golim okom sa zemlje. 100%-tni proizvod ljudskih ruku i znanja kojeg je iznedrila ova gresna civilizacija, ponosno je preletala preko glava svih onih koji su grlato sumnjali u to da ce jednom nesto napravljeno ljudskom rukom zaploviti beskrajnim okeanom zvezdanog neba, a jos prkosnija je bila cinjenica da su se u tim stvarima nalazili i sami ljudi. Neko je rekao da i nismo dogurali toliko daleko, s obzirom sta smo mogli, a ja ne mogu da zaboravim cinjenicu da smo jos juce razapinjali neistomisljenike, i da bismo zaprepastili i najvece coveko-skeptike duzinom trajanja ovim nicim izazvane civilizacije. Evolucija je spor, dosadan i bolan proces, pa tako ni pocetak astronomije nije bio nista spektakularan pa ni obecavajuci, jer je njen nezvanicni tvorac, vrlo brzo ostao bez glave. Iako su mnogi mislili da se ta prica nece vise pokretati i okretati, ipak se okretala sve do naucne i nepobitne cinjenice. Istina ce nas osloboditi, neko je nekad rekao, sve dok nismo shvatili da se tamo gore krije zapravo vise pitanja nego odgovora, i tako negde usput sasvim slucajno i nenamerno – rodjena je – astronomija. Iako su mnogi zeleli da tako nekako i odumre – sasvim slucajno, zaboravljena i zapostavljena u nekom zabacenom ormanu istorije, mozemo reci da je posle par nestabilnih koraka konacno prohodala i krenula putem odgovora zbog kojih je i nastala…. Read more…