Posle dužeg vremena konačno je proradila lokacija New Mexico grupe MyTelescope.com. Zato sam iskoristio priliku i snimio u periodu od 10:30 do 11:00 časova snimke Marsa, M51 i M65 koristeći teleskop ove grupe. M51 sam snimio sa ekspozicijom od 8 puta po 40 sekundi, M65 sa ekspozicijom 5 puta 30 sekudni i Mars sa ekspozicijom od 2 milisekunde. Fotografije sam naknadno obradio u Deep Sky Stacker-u. Novina za ovu grupu jeste što su ponudili da se fotografije napravljene njihovim teleskopima mogu snimiti i u FITS formatu, pored standarnih JPG, PNG i GIF.

[Show as slideshow]

Đanluka Masi (Gianluca Masi) i Virtual Teleskop (Virtual Telescope) organizuju još jedan zanimljiv događaj za širu publiku, besplatno naravno. Reč je o posmatranju Supernove u galaksiji M101. Inače to je druga super nova koja je ove godine otkrivena u drugoj galaksiji, a koju i amateri svojom opremom mogu da posmatraju i da snime. Inače druga galaksija je M51.

Projekcija je zakazana za 15. septembar sa početkom u 18:30 časova po UT vremenu (po našoj vremenskoj zoni to je u 20:30). Sve što treba da uradite da bi prisustvovali ovoj projekciji je da u dato vreme kliknete na link i da uživate sa ostalima u supernovoj. Očekujem da će i ovog puta Đanluka sve fotografije koje napravi tokom sesije da podeli sa učesnicima tako da ćete moći da dobijete svoju fotografiju supernove u M101 galaksiji. Takođe možete da se priključite na čet i da se dopisujete sa drugim učesnicima širom sveta.

U Kruševcu je 12. i 13. avgusta oranizovano posmatranje Perseida sa Bagdale. Prve večeri je bilo oko 15-ak prisutnih, a druge večeri ukupno 8 posmatrača na Bagdali. Obe večeri su bile dobre za posmatranje Perseida i pored punog Meseca i svetlosnog zagađenja iz grada. Prve večeri videli smo oko 15-ak meteora u periodu od 10 časova do 1 sat posle ponoći do kad je posmatranje i trajalo. Pored posmatranja meteora, posetioci mogli su da koriste refraktor 60/700 da posmatraju Mesec i Jupiter i dvogled 12×50 kojim su posmatrali pored prethodno navedenog i M31 i M13 koji su se dobro videli. Napravili smo i nekoliko fotografija Meseca iz ruke afokalnim putem koristeći refraktor 60/700. Pored uočenih meteora uspeli smo i da snimimo jedan. Koristili smo fotoaparat Nikon D3100 koji je postavljen na EQ3 motorizovanu montažu.

Drugo veče bilo je 8 posmatrača i izneli smo istu opremu. Ovog puta posetioci su sa sobom poneli dvogled 12×40 koji je odlično poslužio za posmatranja. Te večeri u istom vremenskom periodu kao i prošle noći uočili smo oko 10-ak meteora. Uglavnom dosta vremena smo proveli u razgovoru o astronomiji, teleskopima i sazvežđima da smo zaboravili da posmatramo meteore, da je da nisu
proleteli sjajni koji su nas podsetili koji je razlog našeg okupljanja. Takođe smo izneli i opremu za snimanje. Ovog puta smo poneli i lap top koji je napajan sa akumulatorom i koristili Nikontrol 3k program za upravljanje fotoaparatom, tako da smo automatizovali  snimanje. Nakon obavljenog posmatranja videli smo da je aparat zabeležio tri meteora, što je bolji rezultat od prošle večeri, ali i dalje nije bilo onih fenomenalnih meteora na fotografijama, koje smo videli u pravcu sazvežđa Volara.

Sve u svemu ovogodišnje okupljanje za posmatranje Perseida je mnogo bolje prošlo nego prošle godine, pre svega zahvaljujući pomoći Kancelarije za mlade iz Kruševca u promociji ovog događaja. Postoji dogovor da se i naredne aktivnosti realizuju zajedničkim snagama, a već prva će biti 8. oktobra kada se realizuje međunarodni projekat pod nazivom „International Observe the Moon Night“. O ovom projektu biće više reči u narednim tekstovima, a postoji i mogućnost ponovnim posetama osnovnim školama u Kruševcu gde ćemo realizovati neke od interesantnih radionica iz astronomije.

Fotografije sa ovog događaja, kao i zanimljiv video snimak druge posmatračke noći možete pogledati na sajtu Eureka kutak.

Virtual Telescope Project Gropu (VT) slavi svoj 5. rođendan. Povodom toga Gianluca Massi organizuje javni događaj kojim će se obeležiti ovaj jubilej. Ovo virtuelno okupljanje njavljeno je za 21. avgust u 19:30 po UT vremenu (po našoj časovnoj zoni dva sata kasnije). Organizuje se posmatranje nebeskih tela i biće reči o VT grupi, kako je nastalo i šta vam sve pruža ova grupa od usluga. Inače za ovih 5 godina ova grupa je organizovala veliki broj besplatnih događaja za ljude širom sveta i pokazala nebeske objekte.

Na svakom od ovih skupov omogućeno je da se fotografije koje se naprave sačuvaju i svako može da ih preuzme. Više o ovoj grupi možete pogledati na njihovom sajtu http://virtualtelescope.bellatrixobservatory.org/, a link za događaj je http://www.astrowebtv.org/. Zato ako imate vremena obavezno posetite ovaj događaj i upoznajte se sa proizvodima koje ova grupa pruža astronomima amaterima širom sveta i kako da koristite robotizovane teleskope.

Kao što je u prethodnom delu teksta navedeno, znanje je ključna stvar za dalji napredak i razvoj privrede i društva. Danas vidimo da znanje ima direktan, a ne indirektan uticaj na ostvarivanje zadovoljavajuće stope rasta privrede. Znanje je takođe i jedan od ključnih resursa za procrs proizvodnje i obavljanja društvene reprodukcije. Samim tim znanje je resurs u procesu proizvodnje, a najveći proizvođači tih resursa su visokoobrazovne institucije kao što su fakulteti i istraživačke ustanove. Danas smo i sami svedoci stalne promene u sistemima obrazovanj. Danas je aktuelna bolonja koja treba da pomogne studentima da lakše savladaju svoje gradivo id a budu spremniji da svoje znanje sa fakulteta brzo mogu da primene i u praksi. Nažalost reforme sistema ne idu tako lako i jednostavno. To nije samo problem kod nas već u svim zemljama koje pokušavaju da uvedu bolonju. Read more…

Šta utiče na ekonomiju znanja?

Postoji puno faktora koji utiču na razvoj ekonomije znanja, a to takođe utiče i na promenu pravila u poslovanju. Neki od tih faktora su:

• Globalizacija – tržišta su međunarodna, a proizvodi su dostupni širom sveta
• Informaciona tehnologija, i to na sledeće načine:
  • kompjuterske mreže, ili “globalna sela”,
  • novi mediji – oni povećavaju proizvodnju i distribuciju znanja, što rezultuje kolektivnom inteligencijom. Danas je mnogo jednostavnije i lakše pristupini širokoj bazi znanja i literature.
  • gustina znanja – efikasna proizvodnja se oslanja na infomacije i know-how. Podaci pokazuju da u svetu čak 70% radnika su umni radnici i da više koriste svoj um, nego fizičku snagu.
• Institucionalne promene na tržištu rada i promene u ponašanju firmi. Nova radna mesta visoke performanse i fleksibilnost preduzeća traže od radnika kvalitete kao što su inicijativa, kreativnost, rešavanje problema i otvorenost za promene i dr. Read more…

Naučni sistem zemlje zauzima važno mesto u ekonomiji baziranoj na znanju, ali i u ekonomiji znanja. Laboratorije, istraživački instituti i istraživački centri pri ustanovama visokog obrazovanja su samo srce tog naučnog sistema, koji u širem smislu uključuje i ministarstvo nauke i drugi elementi koji podržavaju naučnu infrastrukturu. U ekonomiji znanja, naučni sistem doprinosi ključnim funkcijama i to: a) proizvodnji znanja – razvoj i unapređenje znanja, b) transmisija znanja – edukacija i razvoj „humanog resursa“, i c) transfer znanja – širenje znanja i obezbeđivanje inputa za rešavanje problema.

Proizvodnja znanja

Naučni sistem se tradicionalno smatra za primarnog proizvođača novih znanja, uglavnom kroz osnovna istraživanja na univerzitetima i vladinim laboratorijama. Ova nova znanja obično se nazivaju “nauka” i tradicionalno se razlikuje od znanja koje generiše više primenjena ili komercijalna istraživanja, što je bliže tržištu i “tehnološkom” kraj spektra znanja. U ekonomiji zasnovanoj na znanju, razlika između osnovnog i primenjenog istraživanja i između nauke i tehnologije je donekle zamagljena. Postoji debata o tačnoj granici između nauke i tehnologije, i o tome da li je nauka sistem jedini ili glavni proizvođač novih znanja. Ova debata je relevantna zbog različitih pogleda na odgovarajuću ulogu vlade u finansiranju proizvodnje različitih tipova znanja.

Naučno znanje je široko primenljivo u širokom spektru ljudskih delovanja i ubrzano širi granice. Tehnološka znanja potiču više od prečišćavanja i primene naučnih znanja na praktične 4probleme4. Nauka smatra da znanja ne mogu ili ne bi trebalo da budu prisvojena od bilo kog pojedinačnog člana ili grupe u društvu, ali bi trebalo da budu široko distribuirana. To je osnova koja je važna za tehnoloških razvoj. Zbog ovoga, veći deo znanja smatra se za “javno dobro”, u kome svako dobro treba da deliti ako želimo da povećamo društvenu korist. Karakteristika znanja kao javnog dobra znači da, kao i ostala javna dobra, kao što su kvalitet životne sredine, privatni 4sektor možda ne želi dovoljno da investira u njega jer ne može preveliki profit da dobije. Vlade dakle imaju ulogu u obezbeđivanju i subvencionisanju stvaranja i razvoja nauke da se poboljša ukupna društvena korist, baš kao što to čini u regulisanju zaštite životne sredine.

Neki tvrde da danas nema smisla praviti razliku između nauke i tehnologije u ekonomijama zasnovana na znanju. Oni predstavljaju stav da metode naučna istraživanja su masovno rasprostaranjeni u društvu kroz protekle investicije u obrazovanje i istraživanja. Posledica je da nijedno posebno, ili svako, mesto istraživanja, javno ili privatno, može biti identifikovano kao moguća početna tačka za naučno znanje. Pored toga, možda više neće postojati fundamentalna razlika u karakteru naučnih i tehnoloških znanja, koja se mogu proizvesti kao zajednički proizvodi iste istraživačke delatnosti. Studije procesa istraživanja su pokazala da često značajna tehnološka poboljšanja koriste malo naučnih inputa i 4da potraga za tehnološkim rešenjima mogu biti produktivni izvor i za nova naučna pitanja i odgovore. Kao rezultat toga, tradicionalna baza naučnog sistema, istraživačke institucije i univerziteti, ne mogu se smatrati dominatnim u proizvodnji naučnog znanja.

U ovom prikazu, firme u privatnom sektoru će investirati u osnovna istraživanja, uprkos mogućim prelivanjima profita na konkurente, ako oni mogu da ostvare dovoljno vrednost iz upotrebe ovih fundamentalnih znanja u svojim drugim aktivnostima da opravda ulaganje u njegovom kreiranju. Zbog toga danas imamo povećana ulaganja u R&D sektore privatnih kompanija. Ta ulaganja su više usmerena ka tehnološkim (primenjenim) znanjima nego ka fundamentalnim (naučnim) znanjima.

Kako bi smo olakšali ekonomsku analizu, napravljena je razlika između različitih vrsta znanja koja su važna u privredu zasnovanu na znanju: Know-what, know-why, know-how i know-who. Znanje je mnogo širi pojam od informacija, koja je generalno “know-what” i “know-why” komponenta znanja. Ovo su takođe vrste znanja koje su najbliže nekoj vrsti tržišne robe ili ekonomske resurs u ekonomskoj funkciji proizvodne. Druge vrste znanja – posebno know-how i know-who su više “taktičko znanje” i mnogo teže se kodifikuje i meri.

Know-what se odnosi na znanje o “činjenicama”. Koliko ljudi živi u Njujorku? Šta su sastojci palačinke? I kada je bila bitka kod Vaterloa? To su sve primeri ove vrste znanja. Ovo znanje je bliže onome što se obično zove informacija – može se podeliti na delove. U nekim složenim oblastima, stručnjaci moraju da imaju mnogo ovog vrsta znanja u cilju ispunjenja svojih radnih zadataka. Pravo i medicina spadaju pod ovu kategoriju. Read more…

- Zašto nam je nauka važna -

Kao izvor dugoročnog ekonomskog rasta još od vremena industrijske revolucije, znanje se danas nameće kao novi „generator rasta“. Pod uticajem razvoja informaciono-komunikacione tehnologije i na tom razvoju kvalitativno različitih društvenih odnosa, multiplikovani efekat primene novih znanja ubrzava transformaciju modernih društava. Savremeni ekonomski tokovi zasnivaju se sve više na korišćenju novih ideja, informacija i sticanju novih znanja i veština, a manje na materijalnim izvorima. Proizvodnja koja se zasniva na znanju čini se „neopipljivom“, „lakšom“ i „pokretljivijom“, čime postaje konkurentna na globalnom tržištu proizvoda i usluga. Zato ekonomija znanja i društvo znanja predstavljaju budućnost svakog društva i privrede u svetu. Vinston Čerčil je izjavio „Imperije budućnosti biće imeprije znanja“. Ova izjava jasno pokazuje da ekonomsku i političku moć u svetu neće određivati više količina resursa koju neka zemlja poseduje, njena površina ili vojna mašinerija, već je to znanje i sposobnost da se to znanje iskoristi. Nažalost kako znanje može da posluži dobrom, tako može i lošem. Izjava Alberta Ajnštajna ide u prilog ovoj tezi, a ona glasi „Ja ne znam kako će treći svetski rat biti vođen, ali znam da će se u četvrtom svetskom ratu ljudi tući toljagama i kamenjem.“. Read more…

Bubble trouble: how physics can quantify stock-market crashes

Da Ekonofizika nije samo novo interdisciplinarno naučno polje na papiru, već da je to aktuelna tema kako u svetu fizike, tako i u svetu ekonomije, dokaz je i ogranizovanje seminara. Već godinama se internet kao najefikasnije sredstvo komunikacije koristi za organizovanje i naučnih skupova i seminara koji se popularno zovu webinari.

U četvrtak, 12. maja u 17h po našem vremenu sajt Physics World organizuje internet predavanje na temu “balona” koji se pojavljuju na tržištima (finansijskim, tržištima nekretnina,…). Predavanje će održati dr Tobias Preis i uvesti nas u koncept “ekonofizike” i pokušati da nam približi kako pojava “balona” na tržištima mogu da pomognu u prikupljanju podataka i izvlačenju zakona koji će opisati kako se kolapsi tržišta dešavaju. Predavanje je besplatno.

Više informacija i prijavu za predavanje možete naći na sajtu Physics World.

Nekoliko fotografija današnjeg delimičnog pomračenja Sunca snimljenih u Kruševcu.

[Show as slideshow]

12►

Korišćen je digitalni fotoaparat BENQ DC C1035 i za veće fotke teleskop refraktor 60/700.

Jedna od stvari koja sigurno pokreće današnji svet jeste novac. Bez novca se danas ne može i tome smo svi svedoci. Pitanje je koja količina novca nam je potrebna da bi smo bili srećni. Za sad niko nije dao odgovor na ovo pitanje, a i ako bi smo to nekome postavili naravno da bi smo dobili različite odgovore. Jedno je sigurno, od viška glava ne boli.

Prelistavajući internet slučajno sam naišao na članak na sajtu The Economist gde se tvrdi da postoji jaka veza između količine novca koju neka osoba ima i sreće. Malo čudno zvuči, ali na osnovu podataka koje su koristili za analizu i dva načina unosa tih podataka dobili su da postoji korelacija između sreće i novca. Utvrdili su da do iznosa GDP po glavi stanovnika od 15000 dolara je prag gde postoji jaka veza između sreće i bogatstva, a da nakon toga nema daljeg značajnijeg rasta sreće sa rastom količine bogatstva. Naravno ako te podatke stavimo u log-nom skali dobijamo dugačiju zavisnost. Read more…

U nastavku prikazaćemo vam tabele gde ćete videti kakve su mogućnosti osobe A i rezultati koje postiže realizacijom svojih strategija u prethodno navedenim grupama.

Iz ovih tabela možemo zaključiti sledeće stvari: Read more…

U Kruševcu je od 4. do 9. oktobra realizovan čitav niz predavanja i zanimljivih aktivnosti na temu astronomije. Na svetskom nivou se od 4. do 10. oktobra realizuje „world Space Week“, a jedno od mesta gde se to realizuje u Srbiji je i Kruševac, pod nazivom „Svemir u Kruševcu“.

Događaj je zamišljen da se od 4. do 8. oktobra održi po jedno predavanje svakog dana sa početkom u 13 časova i 45 minuta za učenike gimnazije. Gimnazijalci su imali prilike da slušaju svoje drugare i njihova predavanja o sledećim temama:

• David Todorov – Astrobiologija
• Saša Đorđević – Crne rupe
• Hristina Gvozdenović – Etno astronomija
• Pavle Grković – Vreme
• Lazar Stanković i Stefana Radovanović – Cassini misija

Poslednje predavanje je pre svega bilo namenjeno da se učenici upoznaju sa Cassini misijom, čime se ona bavi, šta su njeni ciljevi i koji su dalji planovi, kako bi se pripremili za pisanje eseja na konkurs „Postani Cassini naučnik na jedan dan“. Predavanjima je svakog dana prisustvovalo oko 15-ak učenika. Read more…