Akcija “Počni da otkrivaš svemir” doživela je veliki uspeh. Stiglo je više od 30 radova a poseta na sajtovima pokazala je veliko interesovanje publike za teme iz oblasti astronomije. O tome kako je protekla akcija i različitim statistikama biće više reči drugi put, a sada je vreme da objavimo imena dobitnika nagrada.

Žiri u sastavu Nikola Božić (predsednik Nacionalnog odbora za obeležavanje Međunarodne godine astronomije u Srbiji), Aleksandar Zorkić (urednik sajta Atsronomski magazin i časopisa Astronomija) i Milan Milošević (iz Astronomskog društva Alfa) odlučio je da su najbolji radovi, po kategorijama:

I kategorija – Astronomija (naučno popularni tekstovi)

1. Zoran Tomić (Sta je to astronomija), iz Kruševca, student II godine Ekonomskog fakulteta
2. Stanislav Milošević (Moj univerzum), student I godine astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu

II kategorija – Moj univerzum

1. Tanja Stevanović (Svemir pun pitanja), učenica VIII razreda OŠ “Milutin Smiljković”, Vinarce, Leskovac
2. Stefan Papić (Moj univerzum), učenik I razreda, Gimnazija Priboj

III kategorija – Više od reči

1. Brankica Stojković (Pesma o planetama), učenica VII razreda OŠ “Milutin Smiljković”, Vinarce, Leskovac
2. Radoslav Zdravković (Galilej), student fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu

Kreativni centar, partner u obeleležavanju Međunarodne godine astronomije u Srbiji, će ove mlade, kreativne ljude nagraditi knjigom “Školski astronomski atlas”.

Organizatori se zahvaljuju svim učesnicima i ljubiteljima astronomije. Podsećamo vas da Međunarodna godina astronomije još uvek traje, a na Tebi je da otkriješ svemir.

Autor: Stefan Papić, I razred, Gimnazija Priboj

Samo sam bio jedan običan, mali i usamljeni putnik na planeti Zemlji obasjan sunčevom svetlošću i privučen gravitacionom silom. Razmišljao sam o astronomiji, Velikom Prasku, širenju Univerzuma, gravitaciji i inerciji. Poželeo sam da postanem neobičan i da prestenem biti usamljen. Želja mi se ostvarila. Sada sam samo putnik. Nisam više običan, mali i usamljen. Sa mnom putuju i otkrivaju svemir moji novi prijatelji iz Priboja, Sremske Mitrovice, Beograda, Novog Sada, Šida, Niša, Leskovca, Zaječara i Vrnjačke Banje. Oni su članovi astronomske sekcije u Gimnaziji Priboj. Oni su polaznici Astronimije1. Svi oni su neobični i veliki putnici planete Zemlje, Mlečnog puta i velikog Univerzuma.

Tako sam poželeo sam da otkrijem sudbinu Univerzuma. Želim da znam da li Univerzum ima fizičke granice. Meni se čini da je beskonačan i bezgraničan. A da li je to tako? Želim da znam. Kosmos je pun tajni. Poželeo sam da ih otkrijem. Negde sam pročitao da je Univerzum svetlo zelene boje. A da li je to tačno? Ako su mlađe zvezde plave boje, starije zelene a najstarije cevene onda je verovatno tačno da je boja Univerzuma svetlo zelena. Da li je Univerzum star? Pretpostavljam da još nije jer kad bude star njegova će boja biti daleko tamnija. Pitam se da li se Univerzum širi? Habl je dokazao da još uvek traje širenje Univerzuma i da Veliki Prasak još uvek traje. To je zaista fantastično. To je zaista očaravajuće. Da li je Univerzum imao početak? Ako jeste šta je bilo pre njega? Pitam se iz čega je nastao Univerzum? Pročitao sam da je jedan čarobni superatom doživeo Veliki Prasak. U jednom deliću sekunde stvorio je neverovatno veliki prostor. Pitam se koliko dugo će trajati Univerzum? Jer znam da sve što traje nažalost ima kraj. Verovatno je tako i sa njim. I šta će doći posle njega. Možda neki novi Univerzum. Možda. Read more…

Autor: Stanislav Milošević, student I godine astrofizike, Matematički fakultet, Beograd

1609. godine prvi put je Kosmos ugledan kroz teleskop. Iste te godine objavljeni su Keplerovi radovi i astronomiji kao nauci dat je impuls u smeru zahuktalog ravoja. U poslednja četiri veka horizont znanja se znatno proširio, a ono do čega teško možemo dopreti i maštom i što ne možemo imenovati jednačinama ostaje još uvek vredno strahopoštovanja, nedostupno čulima, božansko.

Do pre nekoliko vekova teško je bilo ljudima da poveruju u činjenicu da Zemlja nije u središtu sveta, da nije ravna, uopšte stavovi spregnuti religijom nisu dopuštali izmeštanje Zemlje i ljudskog roda na njoj iz centra Sunčevog sistema i univerzuma. Danas, u prvoj deceniji dvadeset prvog veka, ljudi veruju u postojanje crnih rupa, misaono obuhvataju prostore od nekoliko megaparseka, znaju da postoje kvarkovi, ”broje” atome, operišu sa prostorima od n dimenzija, iako čulima ne prepoznajemo više od tri… Drugim rečima polažemo više vere u sve ono što je čulima manje dostupno, nego naši preci koji nisu verovali ni u stvarni oblik Zemlje, koji je ”vidljiviji” od atoma ili crne rupe(koja je u principu nevidljiva, a otkriva se preko gravitacionog uticaja na okolna tela, ili svetlosti koju usisava). Da li smo lakoverniji nego ranije? Ne, naprotiv, naučni skepticizam je doveo do toga da više verujemo fizičkim zakonima koji objašnjavaju prirodne fenomene i matematičkim ineterpretacijama kojima su ti zakoni predstavljeni, nego svojim čulima. Read more…

Oko 200 godine pre n.e., grčki matematičar, atletičar, geograf, pesnik i astronom Eratosten (276 – 194 godine pre n.e.) koristio je jednostavnu geometriju da bi izračunao veličinu planete. On je znao da u podne na prvi dan leta, posmatrači u gradu Sijena (sad se zove Asuan), u Egiptu, vide Sunce tačno iznad sebe. Ovo je očigledno zbog činjenice da vertikalni objekti ne bacaju senke i da Sunčeva svetlost dopire do dna visokih zidova, kao što je prikazano na slici. Ipak, u podne istog dana u Aleksandriji, gradu 5000 stadia severno od Sine, Sunce je izmešteno malo u odnosu na vertikalu (stadium je bila grčka mera za dužinu, grubo jednako 0,16 km – današnji Asvan se nalazi oko 780 km južno od Aleksandrije). Korišćenjem proste tehnike za merenje dužine senke vretikalnog štapa i primenom elementarne geometrije, Erastosten je odredio ugaonu udaljenost od Sunca do vertikale iznad Aleksandrije za 7,2⁰. Read more…

Autor: Radoš Vreljaković, učenik I razreda gimnazije u Priboju

“Open your eyes
Look up to the skies and see…”

Pogledaj u nebo, videćeš… Videćeš beskrajno prostranstvo. Zapitaš li se mozda ima sta je tamo, da li su nasa maštanja istinita, da nismo sami u svemiru. Ne želim samo da nagadjam, potrudiću se da to bolje istražim svemir. Ajnštajn je rekao “ Mašta je mnoog važnija od znanja. Može se sve znati, ali ništa ne napraviti, dok se sa malo mašte može napraviti sve”. Žao mi je ne slažem se sa tim. Ja nisam genije, ja sam samo vatreno radoznao. Želim da saznam sve tajne svemira, da udjem u njegovu srž.

Naša galaksija je veličine oko 80000 svetlosnih godina, dok je nama najbliža Andromeda udaljena 2.5 miliona svetlosnih godina… Hmm… Veliki prostor, pa tako sa sigurnošću možemo da pretpostavimo da postoje planete sa optimalnim uslovima za razvitak života. Možda nama najbliža je 200, možda 300 svetlosnih godina, nije važno koliko, važno je da na njoj postoje uslovi za život.

Međutim, nije isključeno da povoljni uslovi postoje i na bližim planetama. Da li su se na drugim, planetama zaista razvili viši oblici života? To još ne znamo. Što više se bavimo istraživanjem života na Zemlji i što dublje prodiremo u veze i funkcije živih bića to više smo skloni da postavljamo emprijsko pravilo koje bi glasilo kad se ispune uslovi za opstanak i razvoj organizama onda se takvi organizmi i razvijaju. A to organizmi vremenom evoluiraju, prilagođavaju se uslovima života na toj planeti, baš kao što su se i ljudi prilagođavali ledenim dobima koja su bila na zemlji. Read more…

Autor: Igor Parožanin

Ovde su samo neke od fotografija, ostale fotografije možete da pogledate u Facebook albumu autora:

http://www.facebook.com/album.php?aid=2011116&id=1494231666

http://www.facebook.com/album.php?aid=2014348&id=1494231666

Autor: Marija Stanojević

Velika revolucija u fizici i astronomiji koja je dovela do modernih nauka i ubrzanog razvoja počela je pre skoro četiristo godina, kada se pojavila grupa naučnika, koji su se usprotivili učenju crkve i počeli da stvaraju jednačine koje predstavljaju zakone prirode koje su uočavali na osnovu posmatranja. Jedan od prvih naučnika ovog perioda bio je Galileo Galilej, veoma poznat fizičar i astronom za koga su vezane razne kontraverze.

Godine 1609. Galileo je napravio prvi moderan teleskop na osnovu nepotpune skice koja je postojala, koji je uveličavao tri puta. Kasnije je napravio novi teleskop sa uvećanjem trideset puta. Posmatranja preko teleskopa prouzrokovala su mnoga nova otrića i pokrenula istraživanja iz različitih oblasti.

Nastajanje teleskopa u mnogome je značilo i samom Galileu, jer je pomoću njega uočio veoma bitne osobine svemirskih objekata i otkrio nova nebeska tela. Otkriće koje je bilo najimpozantnije za širu javnost i najveličanstvenije po svojoj prirodi bilo je nalaženje Jupiterovih satelita. Pored satelita Galileo je prvi uvideo i opisao Sunčeve pege kao pojavu. Takođe, prvi je posmatrao Venerine mene i diskutovao o tome. Ova otrkića desila su se između 1609. i 1613. godine. Godine 1637. samo nekoliko meseci pre nego što je oslepeo od preteranog gledanja kroz teleskop bez zaštitnih stakala, Galileo je opisao dnevnu libraciju meseca. Read more…

Autor: Marija Stanojević

Zbog čovekove težnje da spozna svemir, način na koji je postao i gde se nalazi u ogromnom prostoru vasione mnoga istraživanja upućena su prema kosmosu. Najintrigantnija pitanja su: „Da li ima života u svemiru?, Da li postoje razumna bića i kako ona izgledaju?“. Poslate su različite misije sa ciljem da istraže svemir ili određene planete. Međutim, najveća pažnja se poklanja planetama Sunčevog sistema. Naučnici pokušavaju da otkriju da li postoji živi svet u našoj okolini.

Mars je planeta koja je jako zanimljiva za istraživanje. Pojavom boljih teleskopa početkom 18. veka, Mars je postao osnova polemike zbog otkrića polarnih kapa. Takođe, postojala je pretpostavka da na planeti teče voda što je uzrokovalo mogućnost da postoji život van Zemlje. Read more…

Uz veliku pomoć Dragana Dimića, profesora fizike u OŠ “Milutin Smiljković” (Vinarce, Leskovac) učenici te škole učestvovali su u akciji “Počni da otkrivaš svemir”. Već ste imali prilike da pročitate neke od radova učenika te škole, a sada pročitajte kako je ova Internet akcija protekla u školi bez računara i Interneta:

U akciji Počni da otkrivaš svemir, koja je sprovedena i u O.Š “Milutin Smiljković” Vinarce, Leskovac a na inicijativu profesora fizike Dragana Dimića, uzela su učešća sva odeljenja VI, VII, VIII i jedan učenik V razreda.

Akcija se sastojala u pisanju radova (prozni radovi i pesme), na časovima dodatne nastave, a zbog težnje i ostalih učenika koji nisu pohadjali dodatnu nastavu, akcija je nastavljena i na časovima utvrdjivanja gradiva. Napominjem da je učenicima dato 20 minuta da napišu svoje radove, dok im je napomenuto pre toga da kući razmisle o tome šta će pisati.

Pisali su i pojedinačno i u grupama, uz opuštenu atmosferu i prateće projekcije filma o vasioni, kako bi dobili dodatnu inspiraciju. Akcija se izvodila u fizičkom kabinetu, koji je nažalost, bar za sada, opremljen jednim video bimom (vlasništvo škole) i lap topa ( vlasništvo profesora Dragana Dimića).

Nažalost ova škola je jedna od retkih u Leskovcu koja nema informatički kabinet i internet. Zbog toga su i radovi ove dece pisani iskljucivo na osnovu znanja iz astronomije koje su stekli na obaveznim i časovima dodatne nastave. Read more…

Autor : Brankica Stojković 7. razred O.Š  ” Milutin Smiljković “  Vinarce, Leskovac.

Ima ih osam
sve su lepe,
tu je i naša
planeta sreće.

Bile su devet
otišla jedna,
neće se vratiti
jer nigde je nema.

One su tužne
prijatelj manje,
vratiće se ona
kad jutro svane.

Autori : Ana Milovanović, Sofija Dimitrijević, Aleksandra Stoković, Svetlana Zuvić, Marija Trajković i Milan Mitić 8.razred  O.Š ” Milutin Smiljković “  Vinarce, Leskovac.

Volimo svemir,
to je naš nemir.
To nas očarava,
to nas ispunjava.

Na Mars ćemo ići,
i svetlosnom brzinom stići.
U raketu sesti
i Marsovce sresti.

Tamo želimo otići sve više i više,
jer vasiona je jedna i nema ih više.

Šta ima tamo? Svako se pita,
jer ona krije brdo satelita.
Naše misli tamo lete,
jer svako dete želi da upozna druge planete.

Života tamo kažu nam, nema
ali svaki put kada pođemo uhvati nas trema.
Ona nas zove, ona nas traži
da nas svojim prisustvom uvaži.

Tamo želimo otići sve više i više,
jer vasiona je jedna i nema ih više!

Autor: Željko Kovačević

Pitanje: Zasto je pitanje otkrivanja svemira bitno?

Odgovor: U ljudskom operativnom sistemu kao načinu razmišljanja koji se prenosi i prepisuje generacijama upisana je želja za spoznajom. Ta zelja se nije samo prenosila već i nadogradjivala. Ljudska glad za znanjem je ona sila koja je postepeno stvorila sve nauke, i bespovratno izmenila i odredila celokupni način života. Znatiželja i potreba nas je napravila tehnološkom civilizacijom.

To je prosto potreba i posledica opšte evolucije. Otkrivanje kosmosa ima možda najznačajnije mesto jer naše potrebe za evolucijom su porasle ( klimatske promene, prenaseljenost, nedostatak resursa, nesavesnost) . Sama evolucija ili napreduje ili nazaduje, sredine nema.

Pitanje: Vanzemaljci – mit ili stvarnost? Read more…

Autori : Milica Kostić i Andjelina Stojiljković 5. razred  O.Š  ” Milutin Smiljković “  Vinarce, Leskovac

Planeta na kojoj živimo je samo jedna mrvica beskrajnog kosmosa.Zvezdano nebo je je puno zvezda, tako da se nezna koja je od njih najveća i najsjajnija.

Postoje bezbroj zvezda koje svetle u daljini. Pre mnogo vekova, čovek na zemlji nije znao kako da objasni zvezde i planete. Kasnije, kada se tehnologija razvilai kada je izmišljen teleskop ljudi su pomoću njega mogli da posmatraju široko zvezdano polje. To polje bilo je obasjano mnoštvom sjajnih zvezda.

Kada posmatramo Sunce sa Zemlje, vidimo samo jednu sjajnu kuglu koja obasjava čitavu našu planetu.Ono nam tada izgleda kao mala lopta a u stvari je ogromna užarena zvezda. Nekoliko zraka Sunca je dovoljno za normalan život na Zemlji. Sav živi svet na našoj planeti ne bi mogao da živi bez sunčeve svetlosti i toplote. Sunce zagreva sve planete  sunčevog sistema. Vasiona ima bezbroj planeta koje još uvek nisu otkrivene. Najveća planeta još uvek nije otkrivena.

Ljudi na Zemlji pre mnogo vekova nisu znali ništa o ovom svetu, o kosmosu, zvezdama, Suncu i svemu ostalom u vasioni. Sada kada su shvatili mnoge stvari, imaju sasvim drugo mišljenje. Saznali su mnogo važnih stvari zahvaljujući i našem poznatom matematičaru Milutinu Milankoviću.

Autori : Antanasović Marina, Mitić Ana, Nikolić Andrijana i Stojković Marina 7. razred O.Š  ” Milutin Smiljković “  Vinarce, Leskovac

Ana : Da li ćeš ići na veče astronomije?
Marina : Naravno, astronomija je veoma zanimljiva!

Andrijana : Društvo, da li znate da je 2009. godina proglašena  međunarodnom godinom astronomije?

Marina i Ana : Nismo znale, ali to je super!
Andrijana : Večeras ćemo gledati filmove o zvezdama, Suncu i našoj planeti.
Ana : Slušajte ove stihove :

Sunce je izvor života
i ono je prava lepota.
Na Mesecu je živeti strava
on je Zemlji ko sprava.

Marina : To su odlični stihovi, a slušajte sad moje :

Marsovci su čudna bića,
oni su za nas prava sića.
Venera je planetra mala,
ali i ekspres lonac, nije šala!

Andrijana : Sve ste to lepo smislile, ali vreme je da krenemo na veče astronomije!

Autor : Kostić Marko 7. razred O.Š ” Milutin Smiljković ” Vinarce, Leskovac.

Šta sve na nebu ljudi ima,
da te spopadne zima!

Dok nas Sunce greje
Mesec nam se smeje.

Oko njih su planete
velike, lepe a čak
umeju i da lete.

Sve su sjajne bile
dok Plutona nisu izbacile
i Amerima nanele bol,
zaista cool!

Astronauti su  u svemiru bili
i puno toga nam otkrili.

Merkur, Venera i Mars
biće uvek uz nas,
a Jupiter, Saturn,
Uran i Neptun
od asteroida branice nas!