„Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi.“ Ante Marković je rođen 25. novembra 1924. godine u Konjicu u Bosni i Hercegovini, a školovao se u Dubrovniku i Zagrebu. Diplomirao je 1954. godine na Tehničkom fakultetu u Zagrebu. Po obrazovanju je bio inženjer, a po životnom opredeljenju – privrednik. Bio je [...]

Za makroekonomiste jedan od glavnih zadataka je da objasne kako se makroekonomske promenljive kao što su bruto domaći proizvod, inflacija, zaposlenost i investicije menjaju u kratkom i dugom roku. Ove kategorije omogućavaju ekonomistima da sagledaju “zdravstveno stanje” privrede, bez čega nije moguće vođenje adekvatne makroekonomske politike. Upravo odgovore na pitanja koja su vezana za uzročno [...]

Danas u 13h, u Stokholmu, Nobelov komitet dodelio je i poslednju nagradu za ovu godinu. Nobelovu nagradu za ekonomiju dobila su dvojica ekonomista: Thomas J. Sargent (New York University, New York, NY, USA) i Christopher A. Sims (Princeton University, Princeton, NJ, USA) za njihovo “empirijsko istraživanje uzroka i efekata u makroekonomiji“. Nobelova nagrada za ekonomiju [...]

Prezentacija koja prati tekst “Ekonomija znanja” koji je objavljen na sajtu u nekoliko nastavaka.

Kao što je u prethodnom delu teksta navedeno, znanje je ključna stvar za dalji napredak i razvoj privrede i društva. Danas vidimo da znanje ima direktan, a ne indirektan uticaj na ostvarivanje zadovoljavajuće stope rasta privrede. Znanje je takođe i jedan od ključnih resursa za procrs proizvodnje i obavljanja društvene reprodukcije. Samim tim znanje je [...]

  Šta utiče na ekonomiju znanja? Postoji puno faktora koji utiču na razvoj ekonomije znanja, a to takođe utiče i na promenu pravila u poslovanju. Neki od tih faktora su: Globalizacija – tržišta su međunarodna, a proizvodi su dostupni širom sveta Informaciona tehnologija, i to na sledeće načine: kompjuterske mreže, ili “globalna sela”, novi mediji [...]

Naučni sistem zemlje zauzima važno mesto u ekonomiji baziranoj na znanju, ali i u ekonomiji znanja. Laboratorije, istraživački instituti i istraživački centri pri ustanovama visokog obrazovanja su samo srce tog naučnog sistema, koji u širem smislu uključuje i ministarstvo nauke i drugi elementi koji podržavaju naučnu infrastrukturu. U ekonomiji znanja, naučni sistem doprinosi ključnim funkcijama [...]

Kako bi smo olakšali ekonomsku analizu, napravljena je razlika između različitih vrsta znanja koja su važna u privredu zasnovanu na znanju: Know-what, know-why, know-how i know-who. Znanje je mnogo širi pojam od informacija, koja je generalno “know-what” i “know-why” komponenta znanja. Ovo su takođe vrste znanja koje su najbliže nekoj vrsti tržišne robe ili ekonomske [...]

- Zašto nam je nauka važna – Kao izvor dugoročnog ekonomskog rasta još od vremena industrijske revolucije, znanje se danas nameće kao novi „generator rasta“. Pod uticajem razvoja informaciono-komunikacione tehnologije i na tom razvoju kvalitativno različitih društvenih odnosa, multiplikovani efekat primene novih znanja ubrzava transformaciju modernih društava. Savremeni ekonomski tokovi zasnivaju se sve više na [...]

Ovih dana smo čuli vest da je Kina, na osnovu podataka za drugi kvartal prošle godine, po ekonomskoj snazi premašila Japan i postala druga svetska privredna sila, iza SAD. Japanski bruto domaći proizvod, kojim se uobičajeno meri privredna snaga zemlje, u periodu april – jun prošle godine dostigao je vrednost od 1.286 miliona dolara. Isti [...]