Procenat korišćenja Linuxa, i drugih operativnih sistema, u martu za raličite namene

Super kompjuteri i klasteri

• Linux 91,85%
• IMB Aix 3,4%
• Microsoft HCPS 1%
• Solaris 0,1%
• Ostalo 3,7%  Read more…

Često je potrebno saznati šta se tačno dešava na mreži. Koristan program za snimanje kompetnog saobraćaja je tcpdump. Jedna od mogućih upotreba komende je

# tcpdump -lnni eth0 -w dump.log -s 65535

na ovaj način “slušate” sav saobraćaj na eth0 i to snimate u fajl dump.log. Parametar s nalaže da se snimaju celi paketi (64kB) a ne samo prvih nekoliko bajtova.

Druge korisni parametri su:

# tcpdump -i eth0 ‘port 80′ – praćenje samo jednog porta

Često se čuje priča da Linux ne koristi niko, da je to samo igračka za “geekoove”, da pravi puno problema, da fajlovi i programi ne mogu da se koriste na drugim računarima itd itd.

Stvarnos je mnogo drugačija. Već sam pisao o tome kako skoro svi računari sa liste TOP500 koriste Linux, a sad evo liste od 50 korisnika – poznatih svetskih imena. Nabrojaću samo neke, ostale potražite u tekstu: Google, IBM, Panasonic, Peugeot, New York Stock Exchange, CERN, U.S. Department of Defense, U.S. Navy Submarine Fleet, U.S. Federal Courts.

Još uvek mislite da niko ozbiljan ne koristi Linux? Razmislite ponovo

Već sam pisao o tome kako da uklonite konfiguraciju zaostalu iza paketa, ali nekad se desi da nakon uklanjanja paketa na sistemu ostanu instalirani “zaboravljeni” paketi koji više nisu potrebni.

Naravno, poznat način da te pakete uklonite je

# apt-get autoremove

ali ni ta naredba nije  savršena pa joj nešto promakne.

Da bi izlistali sve pakete koji možda nisu potrebni

# deborphan --guess-all Read more...

Mali podsetnik za korisnike Debian-a.

Nekad se desi da zaboravite opciju purge prilikom uklanjanja paketa. Ako želite da vidite iza kojih uklonjenih paketa su ostali “tragovi” kucajte:

# dpkg --get-selections | grep deinstall

Da bi obrisali “ostatke” pokrenite komandu

# dpkg -l | awk '/^rc/ {print $2}' | xargs dpkg -P

i zaostali fajlovi biće obrisani. Read more…

Često se dešava da želite d ainstalirate nov sistem a pri ruci nemate instalacioni CD ili DVD za Debian ili računar nema CD/DVD drive. U tom slučaju možete ponovo da preuzmete instalacioni disk sa sajta ali ako žurite (ili nemate prazan CD ili DVD) sistem možete da instalirate i sa USB memorije.  Read more…

Savremene Linux distribucije odavno su počele da “zaglupljuju” korisnike šarenilom, ikonicama i kliktanjem. Sve je na dohvat miša, lepo i savršeno radi. Ali, napredne tehnologije nekad otkažu poslušnost, od kliktanja tada nema koristi i na scenu mora da stupi komandna linija. Tada shvatite da ste neke stvari zaboravili.

Slična situacija desila mi se pre par dana. Standardni upgrade paketa Debian testing-a doveo je do toga da lepa ikonica za povezivanje na wireless internet neće da radi. Posle malo petljanja i eksperimentisanja utvrdio sam da je problem sa network-manager-kde paketom ali to saznanje nije mi pomoglo da rešim problem, od uspostavljanja wireless veze nije bilo ni traga (“ikonica” je lepo listala dostupne mreže, ali ni nakon kliktanja veza nije htela da se uspostavi). Bug je već bio prijavljen, ali za rešenje treba čekati novu verziju… a to će verovatno da potraje. U nedostatku “inspiracije” za traženje alternativnog programa odlučio sam da wireless pokrećem iz komandne linije.

Ništa lakše od toga, komanda iwconfig (uz dopunu iwlist) završava sav posao, ali ako je reč o slobodnoj mreži ili WEP ključu. U mom slučaj je malo komplikovaniji – mreža je zaštićena WPA ključem. Read more…

Danas je 19. septembar – dan slobodnog softvera. Ovaj dan se obeležava od 2004. godine, a od 2006. godine dogovoreno je da Dan slobodnog softvera bude svaka treća subota u septembru. U prošlogodišnjoj akciji učestvovalo je više od 500 timova iz 90 različitih zemalja. Interaktivnu mapu ovogdišnjih učesnika možete da pogledate na zvaničnom sajtu.

Dan slobodnog softvera bio je i povod za predavanje koje je organizovalo astronomsko društvo Alfa, iz Niša. Tema predavanja bio je značaj slobodnog softvera i primena u astronomiji. Predavanje je održano u velikoj sali Prirodno-matematičkog fakulteta a prisustvovalo je tridesetak ljudi. Na broj prisutnih verovatno je uticala jaka konkurencija na TV programu tog dana – dve utakmice, reprezentacija u košarci i Partizan u fudbalu. Ipak, “konkurencija” nije mnogo smetala. Read more…

Prezentacija sa predavanja koje sam održao na Astronomskom kampu Letenka 2009 o značaju slobodnog softvera uopšte i o njegovoj primeni u popularizaciji nauke.

Predavanje je održano u subotu, 25.jula.

Tokom predavanja slušaoci su mogli da vide i kompletan postupak instalacije Ubuntu distribucije. Postupak instalacije i predavanje išli su sa jednog računara (zahvaljujući VirtualBox-u) pa je bilo čestih promena “kanala” tj. desktopova na projektoru.

Očekujem i audio zapis sa ovog predavanja.

Sinoć je Debian KDE tim ubacio novu verziju KDE 4.2.2 u testing verziju. Na žalost  običan apt-get upgrade je napravio lom

Rezultat upgrade-a bio je mrtav kdm, gdm je naravno radio ali nije bilo šanse da se pokrene KDE okuženje. Posle deintsliranja svih KDE paketa (čak je i apt-get nudio opciju autoremove) sledeći pokušaj instalacije bio je neuspešan.

Posle apt-get install kde sistem je izbacivao “unmet dependeny”:

kde: Depends: kdeaddons (>= 4:3.5.5) but it is not going to be installed"

Svi pokušaji da instaliram KDE (uključujući i sid repo) nisu dali rezultat.

Još uvek ne uspevam da rešim problem, a vidim da nisam jedini sa problemom ovog tipa. Sudeći po sajtu Debian-a izgleda da meta paket  kde više ne postoji u testing verziji, ubačen je nov meta paket kde-full. Read more…

Prošlo je već nekoliko nedelja od kada je Debian Lenny postao stable, polako počinju da se javlja sve više i više razlika između stable i testing verzije. Došlo je vreme za nove egzibicije sa instalacijom paketa, različitim verzijama i svime što uz to ide. Pre nego što uradim dist-upgrade na testing verziju napisaću neke stvari koje bi trebalo znati o apt-get menadžeru paketa.

Osnovna namena apt-get je instaliranje i uklanjanje paketa-programa. U prethodnim tekstovima mogli ste da vidite osnovnu upotrebu ove komande. Videli ste da sa:

# apt-get install neki-paket

Možete da instalirate neki-paket. Da bi taj paket uklonili sa sistema kucajte:

# apt-get remove neki-paket

Read more…

U prethodnom nastavku pisao sam o tome kako da instalrate Debian. U ovom tekstu saznaćete kako da vaš sistem održavate “svežim” i beznednim.

Za razliku od većine drugih distribucija Debian, pre svega njegova stable verzija, nema mnogo update-ova. Pvremeno se pojave zakrpe za sigurnosne propuste, i to je otprilike sve. Postoje programi koji vas u miru grafičkog okruženja obaveštavaju o tome da uradite upgrade vašeg sistema i ako želite možete ih koristiti. Isto to možete da uradite i iz komandne linije:

# sudo aptitude update
# sudo aptitude upgrade

Prva komanda zahtevaće da vaš sistem preuzme informacije o promenama u paketima (novim verzijama) a druga komanda će instalirati sve ono što je potrebno. U slučaju da nemate komandu aptitude, instalirajte je sa:

#sudo apt-get install aptitude

Ako ste instalirali stable verziju verovato će te posle par meseci naići na jedan od retkih problema na Debianu – software u distribuciji je zastareo, a nove verzije nema na vidiku. Snaga Debiana je upravo u tim ne baš čestim promenama, i to je dobro ako želite stabilan sistem. Ipak, većina nas pre ili kasnije poželi da proba neki novi program ili mogućnosti nove verrzije programa koji koristite. Read more…

Jos jedna besplatna knjiga – “Linux 101 Hacks“

Kada računar pokrenete sa Debian DVD-a dobićete meni u kome možete da birate način instalacije (grafički ili tekstualni režim) ili različite metode za oporavak sistema. Iz menija izaberite grafički ražim (ili kucajte installgui) i pritisnite Enter. Računar će početi da ispisuje različite poruke, a zatim će pokrenuti grafičko okruženje za instalaciju.

Instalacija Gnu/Linuxa, i Debiana, dosta je pojednostavljena poslednjih par godina. Potrebno je odgovoriti na par pitanja, kliknuti nekoliko puta na dugme Next i to je otprilike sve, u ovom prvom delu. To i vi treba da uradite – prvo izaberite lokaciju, jezik, raspored tastature. Zatim odgovorite na pitanja o imenu računara, izaberite šifru za glavnog administratora (root) i kreirajte bar jednog korisnika.

Debian će vas pitati i kako želite da upotrebite slobodan prostor na vašem hard disku. Možete taj posao prepustiti njemu, ali (ako znate šta radite) uradite to vi. Za početak najbolja opcija je kreiranje tri particije – root (/), swap i home (/home). Swap particija ima ulogu da dopunjuje RAM memoriju i preporučuje se da bude nešto veća od RAM memorije koju imate, particija / služi za smeštanje svih sistemskih fajlova, programa, konfiguracija i tome sličnog; particija /home koristi se za snimanje fajlova korisnika. Razdvajanje /home particije omogućava vam da kasnije mnogo lakše preinstalirate ceo sistem (kad se naviknete na Linux, dobro je povećati broj paricija, ali priča o tome izlazi iz domena ovog teksta). Read more…

Juče je izašla nova, dugo očekivana verzija Debiana 5.0 – Lenny. Kao i uvek nova verzija jedne od najstarijih Linux distribucija donela je mnogo novosti. Pokušaću da napišem jedno kratko uputstvo za instalaciju Debiana.

Pre početka instalacije potrebno je pripremiti računar, tj. prostor za intstalaciju. Ako već koristite neki drugi operativni sistem upotrebite neki od alata za rad sa particijama i oslobodite potreban prostor na hard disku. Nema potrebe da kreirate nove particije, samo oslobodite prostor. Potrebna vam je i instalacija Debiana. Možete je naći na zvaničnom sajtu i dostupna je za na različite načine (HTTP ili FTP download, torrent ili jigdo). Dostupne su i verzije za različite arhitekture procesora, tu su standardne i386, amd64 pa do nekih za koje verovatno nikada niste ni čuli. Ako ovo čitate sigurno vam je potrebna instalacija za i386 (32 bitni Debian) ili amd64 (za 64 bitne procesore, Intel i AMD). Pazite da vas ne zbuni ia64 – to nije instalacija za standardne Intelove 64 bitne procesore! Naravno, možete da preuzmete verziju za rezanje na CD ili DVD. Ako imate brzu internet vezu u oba slučaja prvi disk će lepo završiti posao. Moja preporuka je da preuzmete prvi DVD, i to preko torrenta. Na tom DVD-u nalazi se skoro sve što vam je potrebno a ako želite neki paket (ima ih ukupno više od 25000) koji nije na tom disku, Debian će sam znati gde da ga pronađe na Internetu.

Još jedna stvar koja može da zbuni su različite “faze” Debian-a. Debian je uvek za preuzimanje dostupan kao:

• stable (trenutni codename Lenny) – to je zvanično objavljena distribucija. Ažurira se ne baš često, prethodna verzija – poznata kao Etch objavljena je pre skoro dve godine. Stable verzija je stvarno stabilna i sigurno je jedan od najbezbednijih i nastabilnijih operativnih sistema (lično mišljenje). Svi paketi koji su dostupni kao stable prošli su veliko “mučenje” i testove i odlično rade. U peridu između dve stable verzije povremeno je dostupan security update. Nedostatak – vremenom verzije programa zastare, i ako želite da budete u trendu, morate nešto da promenite. Lenny je upravo postao stable tako da je ovo pravi izbor.
• testing (nisam siguran koji je novi codename, valjda Squeeze) – ovo je verzija koja se ažurira jednom nedeljno. Kažu da nije stabilna kao stable ali šansa da primetite razliku je minimalna. I u ovu verziju dolaze već provereni i testirani paketi tako da ne treba očekivati probleme.
• unstable (codename: Sid) – ovo već nije moguće naći kao CD/DVD izdanje. Unstable je verzija gde se dešavaju stalne promene i testiranja. Verzije paketa su baš aktuelne ali stabilnost je mnogo manja od prethodne dve, a mogući su i veći problemi. Ako čitate ovo uputsvo – unstable treba da zaobiđete.

Sve što dalje budem provereno je na Debian 5.0 – Lenny, ali verovatno funkcioniše i na testing verziji. Ako ste završili sa preuzimanjem odgovarajuće instalacije i narezali na CD ili DVD, instalacija može da počne. Restartujte računar i bootujte ga sa DVD-a.