Svet nauke » Astronomija

Otkrivena zvezda 265 puta veće mase od Sunca

Zoran Tomić — Mon, 26 Jul 2010 15:55:46 +0000

Astronomi su otkrili do sada najmasivniju zvezdu ikad. Njena masa je 256 puta veća od mase Sunca (Sunčeva masa iznosi oko 2×1030 kg). Ova zvezda je dobila ime R136a1.

Tim astronoma koji su otkrili ovu džinovsku zvezdu predvodio je Paul Crotwther, profesor astrofizike na Univerzitetu Sheffield. Oni su koristili Very Larg Telescope (VLT), koji je u vlasništvu Evropske svemirske agencije, kao i podatke iz arhive Habl svemirskog teleskopa. Na osnovu njih proučavali su dva mlada zvezdana jata NGC 3603 i RMC 136a. NGC 3603 je svemirsko porodilište gde se stvaraju, bolje rečeno rađaju, zvezde. Zvezde se ovde stvaraju iz oblaka gasa i prašine koje čine maglinu, lociranu 22000 svetlosnih godina od Sunca. RMC 136a (poznatija kao R136a) je jos jedno mlado zvezdano jato, masivnih i vrelih zvezda. Locirano je u maglini Tarantula, koja se nalazi u jednoj od naših komšijskih galaksija, Velikom Magelanovom oblaku (65000 svetlosnih godina).(...)

Pročitajte nastavak Otkrivena zvezda 265 puta veće mase od Sunca (272 words)

Moja prva Letenka

Zoran Tomić — Wed, 21 Jul 2010 11:13:48 +0000

Letenka je najveći događaj za astronome amatere u Srbiji tokom cele godine. Tada se na jednom mestu okupi veliki broj ljubitelja astronomije i tamnog neba. Ove godine to je bio 10. skup po redu. Letenka je zaista potvrdila svoj epitet najvećeg skupa astronoma u Srbiji (barem po meni). U daljem tekstu videćete zašto.

Program je bio dobar. Održan je veliki broj predavanja. Ukratko ću reći nešto o, po meni, najzanimljivijim predavanjima.

Seriju predavanja otvorila je dr Tijana Prodanović, po mom mišljenju jedna od najboljih predavača koje sam ikada slušao (što i potvrđuje njena pobeda na takmičenju Laboratorije slavnih 2008. godine). Ona je pričala o spektrima i spektroskopiji. Ukratko rečeno ona nam je u njenom predavanju ispirčala kako su astrofizičari došli do znanja o svemiru koje imaju danas. Sa sobom je donela i nekoliko primeraka svoje najnovije knjige „Uvod u spektroskopiju za astronome“ koju su posetioci kampa mogli da kupe sa potpisom autorke.(...)

Pročitajte nastavak Moja prva Letenka (940 words)

Astronomija iz fotelje

Zoran Tomić — Mon, 12 Jul 2010 09:00:47 +0000

Astronomija je nauka koja proučava objekte i pojave izvan Zemlje i njene atmosfere. Ona proučava poreklo, razvoj, fizička i hemijska svojstva, kretanje, kao i procese koji se odvijaju na nebeskim telima (kao što su planete, zvezde, zvezdani sistemi, galaksije…), pojave kao što je kosmičko pozadinsko zračenje i nastanak, razvoj i sudbina svemira. Osobe koje se bave astronomijom zovu se astronomi.

Astronomija je jedna od najstarijih nauka. Astronomi ranih civilizacija izvodili su planska posmatranja noćnog neba, na osnovu kojih su čak i uređivali svoje živote (kad treba sejati, kad žnjati itd.). Pronađeni su mnogobrojni astronomski artefakti iz ranijih perioda ljudske civilizacije koji govore o tome koliko je astronomija bila uključena u živote tadašnjih ljudi.(...)

Pročitajte nastavak Astronomija iz fotelje (920 words)

Prva lansiranja iz Hrvatske u bliski svemirski prostor

Marino Tumpić — Sat, 10 Jul 2010 11:30:49 +0000

Poštovani,

Pozivamo Vas da u nedjelju 11. 07. u Vidulinima (centralna Istra) u 16:00 popratite prvo lansiranje stratosferskih sondi iz Hrvatske u područje bliskog svemira a koje organizira i provodi Astronomska udruga Vidulini.
Radi se o povijesnom događanju!

Po prvi se puta iz naše zemlje (ali i okolnih zemalja) u područje bliskog svemira (na visine veće od 30.000m) lansiraju stratosferske sonde namijenjene specifičim istraživanjima i fotografiranju Zemlje.

Ovo lansiranje provodi se u sklopu Prvog Hrvatskog svemirskog programa – ASTRONAUTIKA.(...)

Pročitajte nastavak Prva lansiranja iz Hrvatske u bliski svemirski prostor (242 words)

Pomračenje Sunca na Internetu

Zoran Tomić — Fri, 09 Jul 2010 10:10:18 +0000

U nedelju 11 jula, ove godine, biće totalno pomračenje Sunca. Nažalost ovo pomračenje neće moći da se posmatra iz naše zemlje. Pomračenje će moći da se posmatra sa ostrva u Pacifiku kao što je Tuamotu u Francuskoj Polineziji i Uskršnja ostrva i sa južnih delova Argentine i Čilea. Pomračenje će početi u 18 časova i 15 minuta po UT (po našem vremenu u 20 časova i 15 minuta), a završiće se u 20 časova i 52 minuta (22 časa i 52 minuta). Pomračenje će ukupno trajati 2 sata i 40 minuta.

Kako bi i ostali zaljubljenici u astronomiju i nebeske fenomene mogli da posmatraju ovaj događaj biće organizovani nekoliko direktnih prenosa putem interneta. Jedno od sajtova na kojem ćete moći da pratite pomračenje jeste The Exploratorium.

Više infomacija o ovome možete pronaći na sajtu MGA2009.

XVIII BAV: Kako žive zvezde?

Milan Milošević — Tue, 22 Jun 2010 11:11:17 +0000

Prezentacija sa predavanja održanog na XVIII Beogradskom astronomskom vikendu, 19. juna 2010. godine

Kako zive zvezde (BAV)

Ako želite možete da pogledate prezentaciju opšitnije verzije ovog predavanja, sa pratećim video materijalom.

XXVIII Beogradski astronomski vikend

Milan Milošević — Sun, 13 Jun 2010 17:25:25 +0000

Narednog vikenda (18 – 20. jun) će svi zainteresovani imati nebo na dohvat ruke tokom trajanja 28. po redu Beogradskog astronomskog vikenda. Beogradski astronomski vikend (BAV) je tradicionalno okupljanje ljubitelja astronomije i nauke uopšte.

Tokom trodnevnog druženja biće organizovane sledeće aktivnosti: serijal naučno-popularnih predavanja (naučnika, popularizatora i blogera iz Novog Sada, Niša, Šapca, Vršca, Priboja i Beograda), planetarijumska projekcija, poseta Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari i predstava za decu „Dobro mesto“ sa zvezdanom projekcijom nakon koje će biti dodeljene nagrade pobednicima dečijeg likovno-literarnog konkursa „NA TEBI JE DA OTKRIJEŠ SVEMIR“.

Slušaćete uzbudljive priče o životu zvezda, inflaciji svemira, kosmičkim zracima, stvaranju energije na Suncu, korišćenju te energije u vašem domu, gigagalaktičkom ZUMU i najvažnije – očuvanju naše Planete. I to sve besplatno!

BAV organizuje Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” jedno od najstarijih astronomskih društava u Evropi i najstarije na Balkanu. Program Beogradskog astronomskog vikenda možete preuzeti sa sajta Astronomskog društva “Ruđer Bošković”.

Više informacija potražite na Facebook-u.

Fotografije sa Niških astronomskih susreta

Milan Milošević — Sun, 13 Jun 2010 12:37:17 +0000

[View with PicLens]

Astronomski susreti u Nišu (11 – 13 jun)

Milan Milošević — Mon, 07 Jun 2010 17:16:21 +0000

Astronosmko društvo Alfa, u saradnji sa Savezom astronoma amatera Srbije, organizuje astronomske susrete u Nišu. Astronmski susreti počinju u subotu, 12. juna u 15h na Pločama, kod planinarskog doma.

Susreti će početi posmatranjem Sunca i predavanjima o instrumentima. Posmatranje teleskopima planirano je za veče i noć.

Učešće je besplatno i pozivamo sve ljubitelje astronomije da posete ovaj astronomski događaj. Molimo vas da imate u vidu obavezu lične organizacije puta, potrebnu opremu i hranu za period trajanja kampa. Lokacija nema garantovanu čistu pijaću vodu, pa imajte u vidu da će vam biti potrebna i određena količina flaširane vode. Ako imate problema sa prevozom od Niša do Ploča ili obrnuto, obavezno nam blagovremeno najavite.

U sklopu Niških astronomskih susreta biće održana prva, svečana, skupština Saveza astronoma amatera Srbije.(...)

Pročitajte nastavak Astronomski susreti u Nišu (11 – 13 jun) (14 words)

Sudar na Jupiteru

Milan Milošević — Fri, 04 Jun 2010 02:12:41 +0000

Večeras, 3. juna, oko 22:31h po našem vremenu astronomi amateri Anthony Wesley, iz Australije, i Christopher Go, sa Filipina, nezavisno jedan od drugog snimili su snažnu eksploziju na Jupiteru.

Na fotografiji se jasno uočava sjajna oblast mesta eksplozije. Uzrok još nije poznat. Pretpostavlja se da je reč o sudaru asteroida ili komete sa Jupiterom. Pogledajte video snimak ovog sudara.

U narednim satima očekuje se više podataka o ovom sudaru. Više informacija o ovom događaju možete pronaći na sajtu SpaceWeather.com.

Update: pogledajte video snimak udara u trajanju od 24 sekunde (Anthony Wesley)

20. rođendan Hubble Teleskopa

Zoran Tomić — Sat, 24 Apr 2010 12:13:51 +0000

Astronomija je jedna od najstarijih nauka koje postoje. Od momenta kada je čovek ugledao nebo, on je počeo da se bavi astronomijom. U početku uglavnom kako bi odredili kada trebaju da se obave radovi na polju, kada brati poljoprivredne proizvode itd. Danas to je jedna od najrazvijenihjih i najprosperitetnijih nauka koja, iako na prvi pogled, ne dorpinosi razvoju čovečanstva. Kada malo bolje razmislimo shvatićemo da je astronomija doprinela da čovek ne samo proširi svoje znanje, već i dovelo da razvoja tehnologije, čovekovog pogleda na svet, pa u budućnosti možemo očekivati i kolonizaciju nekih od naših suseda (Marsa, Venere, Titana…). Do tada ima puno vremena.

Astronomija kao nauka se generalno može podeliti na teorijsku i posmatračku. Astronomi posmatrači bave se posmatranjem nebeskih tela, prikupljanjem podataka i u saradnji sa teoretičarima dolazi se do razvoja modela i otkrivanja tajni svemira i šta pojedini nebeski fenomeni znače (kako se odigravaju, njihova periodičnost, uticaj na nas…). Jedan od instrumenata koje posmatrači koriste nazivaju se teleskopi.(...)

Pročitajte nastavak 20. rođendan Hubble Teleskopa (653 words)

Savez Astronoma Amatera Srbije (SAAS)

Milan Milošević — Wed, 10 Mar 2010 16:45:23 +0000

Agenciji za privredne registre, je danas, 10. marta, predata dokumentacija za registrovanje Saveza astronoma amatera Srbije. Time je konačno realizovana gotovo dve decenje stara ideja o stvaranju Saveza astronomskih društava Srbije.

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, na sastanku u Istraživačkoj stanici Petnica, pokrenuta je inicijativa za formiranje Saveza astronomskih društava Srbije, ali do realizacije nije došlo.

Savez je osnovalo devet astronomskih društava:(...)

Pročitajte nastavak Savez Astronoma Amatera Srbije (SAAS) (47 words)

Astronomska sekcija u Kruševcu orgnizuje posmatranje

Zoran Tomić — Mon, 22 Feb 2010 13:37:00 +0000

Dana 6. marta 2010. godine planirano je da se održi javno posmatranje u Kruševcu. Posmatranje organiziju učenici astronomske sekcije Gimnazije Kruševac i gospodin Dragan Radmilović iz Beograda, saradnik „Astronomskog Magazina“ iz Novog Sada i član astronomskog društva „Ruđer Bošković“ iz Beograda. Ovom prilikom javnost Kruševca će imati priliku da se bliže upozna sa lepotama noćnog neba, pre svega sa Mesecom i Marsom, kao i drugi objektima. Takođe građani Kruševca moći će da vide kako astronomi vrše noćna posmatranja, koje vrste opreme postoje i kako se njima rukuje. Članovi sekcije će zainteresovanim građanima objasniti detaljnije koje vrste teleskopa postoje i način njihovog funkcionisanja za vreme posmatranja.

Posmatranje će se organizovati na sportskim terenima kod gradskih bazena i posmatranje će se vršiti putem tri različita teleskopa. Vreme početka biće oko 20 časova.

Takođe istog dana će se izvršiti završne pripreme za osnivanje astronomskog društva u Kruševcu pod nazivom „Eureka“. Nakon dobijanja dozvole od strane nadležnog ministarstva društvo će početi sa aktivnim radom i omogućiti ljubiteljima astronomije u Kruševcu da se bolje upoznaju sa samom naukom i lepotama noćnog neba. O svemu ovome javnost će biti blagovremeno obaveštena.

Veličina galaksije i tamna materija

Nikola Marković — Thu, 18 Feb 2010 11:27:58 +0000

Prsten tamne materije (Credit: Image courtesy of Andalucía Innova)

Proučavajući kretanje jata galaksija na Kalifornijskom institutu za tehnologije 1934. godine Švajcarski astrofizičar Fric Zvicki je primetio da je njihova masa prema njegovim posmatranjima oko 400 puta manja od one potrebne da bi se galaksije kretale onom brzinom kojom se inače kreću. Ovaj jako „težak“ problem Fric je rešio pretpostavljajući postojanje posebnog oblika materije danas poznatog kao tamna materija.

Danas se pretpostavlja (zna) da tamna materija čini 23 % ukupne mase svemira ( 4% čini nama vidljiva materija a ostatak je još čudnija tamna energija) kao i da bi otkrivanje same prirode tamne materije bio jedan od najvećih uspeha moderne fizike i kosmologije jer je postojanje tamne materije najbitniji element održanja teorije velikog praska koja koja kaže da postoji mnogo glaksije koje čini samo tamna materija koje još uvek nisu detektovane kao i da je tamna materija imala veliku ulogu u evoluciji kosmosa. Za sada postoje pretpostavke o sastavu tamne materije prema kojima se ona ne sastoji od čestica standardnog modela elementarne fizike (elektroni, protoni, neutroni…) već se kao mogućnosti navode aksioni[1] , sterilni neutrini[2] i WIMP[3] (Weakly Interacting Massive Particles).(...)

Pročitajte nastavak Veličina galaksije i tamna materija (267 words)

MyTelescope.com – Teaching prizes 2009

Zoran Tomić — Mon, 18 Jan 2010 21:57:28 +0000

Povodom Međunarodne godine astronomije 2009 MyTelescope.com je organizovao nagradni konkurs za projekte koji se odnose na poboljšavanje nastave iz astronomije i uvođenje robotizovanog teleskopa (pre svega teleskopa iz Kanade koji je u vlasništvu MyTelescope.com) u nastavu. Pravo da učestvuju imali su profesori i astronomi širom sveta.

Takmičenje je podeljeno u četiri kategorije i to: osnovna škola (uzrast od 12 do 14 godina); srednja škola (15 do 18 godina); fakulteti (preko 18 godina) i nasumično izabran rad. Pobednik iz svake od ponuđenih kategorija dobio bi po 100 sati korišćenja teleskopa iz Kanade za realizaciju svojih projekata i korišćenja u obrazovanju.

Oprema sa kojom MyTelescope.com raspolaže je 10-inčni Schmidt Cassegrain teleskop sa filterima, kameru Star-light Express HX916s rezolucije 1300×1030 i softver za obradu fotografija. Vidno polje je oko 7×10 lučnih minuta. Više o konkursu na MyTelescope.com.(...)

Pročitajte nastavak MyTelescope.com – Teaching prizes 2009 (173 words)

Kako žive zvezde?

Milan Milošević — Wed, 06 Jan 2010 17:48:37 +0000

Prezentacija sa predavanja održanog 5. januara na IV zimskom kampu fizike, za učenike osnovnih škola, koji se od 3. do 10. januara održava u Soko Banji.

Kako zive zvezde

(...)

Pročitajte nastavak Kako žive zvezde? (82 words)

Pomračenje Meseca 31.12.2009. godine

Zoran Tomić — Sat, 02 Jan 2010 12:16:27 +0000

Istinu govoreći nema lepšeg načina za jednog astronoma da završi uspešnu godinu nego sa astronomskom pojavom. Ovog puta se radi o pomračenju Meseca. Za one koji ne znaju, pomračenje Meseca je događaj koji se odigrava kada Mesec uđe svojom putanjom u Zemljinu senku. To se može desiti smo kad je pun Mesec, tj. kada se Mesec nađe u opoziciji, tj. kada se Sunce, Zemlja i Mesec nađu u liniji baš ovim redosledom. Ovaj fenomen je u 3. veku pre nove ere pomogao Aristarhu da zaključi da je Zemlja okrugla i to zahvaljujući senci koju je Zemlja bacila na Mesec. Inače pomračenje Meseca traje mnogo duže od pomračenja sunca jer je Zemljina senka višestruko veća od Mesečeve.(...)

Pročitajte nastavak Pomračenje Meseca 31.12.2009. godine (316 words)

Pomračenje plavog Meseca

Milan Milošević — Thu, 31 Dec 2009 13:35:16 +0000

Za par sati završava ova 2009. godina. Pre novogodišnje čestite i želja za narednu godinu Mesec se pobrinuo da poslednji sati ove Međunarodna godina astronomije budu obeleženi jednom interesantnom pojavom.

Širom planete se već nekoliko vekova koristi termin “plav Mesec“. Ovaj pojam označava neki događaj koji se dešava samo retko. Pojam vodi poreklo od jednog astronomskog fenomena. Plav Mesec označava drugi put Mesec u jednom kalendarskom mesecu. Poznato je da između dva puna Meseca protekne 28 dana i da taj period, očigledno, nije usaglašen sa kalendarskim mesecom.

Svakog meseca možemo da vidimo pun Mesec samo jednom, ali nekad se “pojavi” plavi Mesec, tj. drugi pun Mesec. To će se dogoditi večeras. Po prvi put u poslednjih 20 godina novogodišnji Mesec biće plav. Naravno, treba napomenuti da je plav Mesec samo pojam, Mesec nikako neće postati plav.

Ne samo to večeras će nastupiti i delimično pomračenje Meseca! Na žalost pomračenje će biti malo i jedva vidljivo golim okom. Mesec će u Zemljinu senku ući u 19 sati i 52 minuta. Maksimum pomračenja će nastupiti u 20:22h i tada če oko 7% Meseca biti u senci. Mesec će iz senke izaći u 20 sati i 52 minuta.

Galilejeve noći u Kruševcu

Zoran Tomić — Fri, 30 Oct 2009 18:34:32 +0000

U Kruševcu je 23. i 24. oktobra realizovan globalni projekat pod nazivom „Galilejeve noći“ (eng. „Galilean nights“). Cilj projekta jeste da se na jednom mestu okupi veliki broj astronoma, kako profesionalaca tako i amatera, entuzijasta i ljubitelja astronomije i da se svi zajedno upoznaju sa svemirom koji nas okružuje, kao i Galilejevim uspesima i rezultatima koje je načinio za vreme svog života.

Jedan od mesta gde je projekat realizovan bio je i Kruševac. Astronom amater Zoran Tomić u saradnji sa Edukativnim centrom – Kruševac i Gimnazijom je organizovao je ovaj događaj. Planirano je da se održe kratka predavanja o astronomiji, nebeskim telima i Galileju. Takođe planirano je i da se nakon predavanja organizuju posmatranja kako bi se publika bolje upoznala sa posmatračkom astronomijom, kao i lepotama noćnog neba. Ako vremenski uslovi nedozvole da se teleskopi iznesu van, organizovan je direktan prenos posmatranja svemira iz Italijanske Bellatrix opservatorije preko interneta.(...)

Pročitajte nastavak Galilejeve noći u Kruševcu (328 words)

Perzeidi na noćnom nebu!

Marino Tumpić — Tue, 11 Aug 2009 19:42:49 +0000

Mjesto izvorišta Perzeida i orijentacijska karta neba

Tijekom noći s utorka na srijedu i srijede na četvrtak očekuju nas stotine “zvijezda padalica” na noćnom nebu!

Vidulini: Perzedi spadaju u skupinu meteorskih potoka koji svake godine iznova pokazuje predstavu nebeske mehanike kada sjaj stotina zvijezda padalica vidljivih golim okom tijekom noći oplemenjuje noćno nebu na radost svih opažača. Tijekom godine i drugi meteorski potoci ili rojevi znaju iznenaditi svojom brojnošću i sjajem, ali Perzeidi su postojani i predstavljaju sigurnu vizalnu atrakciju na zvjezdanom nebu.
Na našem području meteore još nazivamo “zvijezdama padalicama” ili “nebeskim krijesnicama”, a u posljednje vrijeme i “Suze Sv. Lovre”, obzirom da se maksimum njihove aktivnosti poklapa sa danom slavljenja Sv. Lovre.

Perzeidi se pojavljuju usred ljeta, kada je nebo pretežno vedro a noći nisu hladne. Većina ljudi je na godišnjem odmoru, učenici i studenti na ljetnim praznicima te ih zbog toga zamijećuju i promatraju i oni koji nisu aktivno uključeni u astronomska događanja.

Najstariji pisani trag o Perzeidima potječe iz 36. godine naše ere kada su kineski opažači zabilježili stotinjak meteora u svega nekoliko sati opažanja. Tijekom VIII, IX, X i XI stoljeća postoje nedvosmisleni pisani tragovi o opažanjima Perzeida iz Kine, Japana i Koreje.

Sistematična opažanja Perzeida započinju tek tijekom XIX stoljeća, a opažači zapisuju vrijeme njihove pojave, sjaj pojedinih meteora i izračunavaju broj meteora na sat (satnu frekvenciju).(...)

Pročitajte nastavak Perzeidi na noćnom nebu! (1,215 words)

Retroreflektori na Mesecu

Milija Jovičić — Wed, 29 Jul 2009 11:59:25 +0000

Misija Apolo 11 je u istoriji ostala upamćena po spuštanju prvih ljudi na Mesec, Oldrin i i Armstrong su nekoliko sati radili na postavljanju retroreflektora na Mesecu. Retroreflektor je postavljen u Moru Tišine gde je i dan danas. Nakon Oldrina i Armstronga, astronauti misija Apolo 14 i 15 su postavili još tri retroreflektora. Ali čemu sve to?

Postavljanje retroreflektora je bilo cilj naučnog eksperimenta merenja udaljenosti Meseca od Zemlje uz pomoć lasera (Lunar laser ranging experiment). Eksperiment još uvek traje. Retroreflektori su uređaji koji vraćaju svetlost izvoru pod uglom iz koga su primili svetlost.(...)

Pročitajte nastavak Retroreflektori na Mesecu (225 words)

Istraživanje Meseca

Zoran Tomić — Tue, 21 Jul 2009 16:06:34 +0000

Prvi korak ka istraživanju Meseca načinjen je pronalaskom teleskopa. Galileo Galilej je načinio prvi teleskop 1609. i posmatrao planine i kratere na Mesečevoj površini.

Hladni rat je inspirisao svemirsku trku između SSSR-a i SAD-a koje je dovelo do povećanja interesovanja za Mesec. Neljudske sonde, letelice i lenderi, slani su skoro čim bi kapaciteti lansera bili slobodni. SSSR-ov Lunarni program bio je prvi koji je dostigao Mesec sa neljudskom letelicom. Prva neljudska letelica koja je izašla iz Zemljine orbite i prva stigla do Meseca bila je Luna 1, prvi objekat koji je čovek napravio koji je udario na površinu Meseca bio je Luna 2, i prve fotografije daljeg dela Meseca koji se ne može videti sa Zemlje načinjeni su iz Lune 3 1959. godine. Prva letelica koja izvršila uspešno meko sletanje bila je Luna 9 i prvo neljudsko vozilo koje je obišlo Mesec bilo je Luna 10, 1966. godine. Uzorci sa Meseca doneti su nazad na Zemlju uz pomoć tri Luna misije (Luna 6, 20 i 24) i Apolo misije 11 i 17 (osim Apolo 13, koje je odustalo od planiranog sletanja na Mesec).(...)

Pročitajte nastavak Istraživanje Meseca (680 words)

Dobitnici nagrada akcije “Počni da otkrivaš svemir”

Milan Milošević — Thu, 14 May 2009 22:45:44 +0000

Akcija “Počni da otkrivaš svemir” doživela je veliki uspeh. Stiglo je više od 30 radova a poseta na sajtovima pokazala je veliko interesovanje publike za teme iz oblasti astronomije. O tome kako je protekla akcija i različitim statistikama biće više reči drugi put, a sada je vreme da objavimo imena dobitnika nagrada.

Žiri u sastavu Nikola Božić (predsednik Nacionalnog odbora za obeležavanje Međunarodne godine astronomije u Srbiji), Aleksandar Zorkić (urednik sajta Atsronomski magazin i časopisa Astronomija) i Milan Milošević (iz Astronomskog društva Alfa) odlučio je da su najbolji radovi, po kategorijama:

I kategorija – Astronomija (naučno popularni tekstovi)

Zoran Tomić (Sta je to astronomija), iz Kruševca, student II godine Ekonomskog fakulteta
Stanislav Milošević (Moj univerzum), student I godine astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu

II kategorija – Moj univerzum

Tanja Stevanović (Svemir pun pitanja), učenica VIII razreda OŠ “Milutin Smiljković”, Vinarce, Leskovac
Stefan Papić (Moj univerzum), učenik I razreda, Gimnazija Priboj

III kategorija – Više od reči

Brankica Stojković (Pesma o planetama), učenica VII razreda OŠ “Milutin Smiljković”, Vinarce, Leskovac
Radoslav Zdravković (Galilej), student fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu

Kreativni centar, partner u obeleležavanju Međunarodne godine astronomije u Srbiji, će ove mlade, kreativne ljude nagraditi knjigom “Školski astronomski atlas”.

Organizatori se zahvaljuju svim učesnicima i ljubiteljima astronomije. Podsećamo vas da Međunarodna godina astronomije još uvek traje, a na Tebi je da otkriješ svemir.

Stefan Papić: Moj Univerzum

Milan Milošević — Sun, 03 May 2009 23:40:18 +0000

Autor: Stefan Papić, I razred, Gimnazija Priboj

Samo sam bio jedan običan, mali i usamljeni putnik na planeti Zemlji obasjan sunčevom svetlošću i privučen gravitacionom silom. Razmišljao sam o astronomiji, Velikom Prasku, širenju Univerzuma, gravitaciji i inerciji. Poželeo sam da postanem neobičan i da prestenem biti usamljen. Želja mi se ostvarila. Sada sam samo putnik. Nisam više običan, mali i usamljen. Sa mnom putuju i otkrivaju svemir moji novi prijatelji iz Priboja, Sremske Mitrovice, Beograda, Novog Sada, Šida, Niša, Leskovca, Zaječara i Vrnjačke Banje. Oni su članovi astronomske sekcije u Gimnaziji Priboj. Oni su polaznici Astronimije1. Svi oni su neobični i veliki putnici planete Zemlje, Mlečnog puta i velikog Univerzuma.

Tako sam poželeo sam da otkrijem sudbinu Univerzuma. Želim da znam da li Univerzum ima fizičke granice. Meni se čini da je beskonačan i bezgraničan. A da li je to tako? Želim da znam. Kosmos je pun tajni. Poželeo sam da ih otkrijem. Negde sam pročitao da je Univerzum svetlo zelene boje. A da li je to tačno? Ako su mlađe zvezde plave boje, starije zelene a najstarije cevene onda je verovatno tačno da je boja Univerzuma svetlo zelena. Da li je Univerzum star? Pretpostavljam da još nije jer kad bude star njegova će boja biti daleko tamnija. Pitam se da li se Univerzum širi? Habl je dokazao da još uvek traje širenje Univerzuma i da Veliki Prasak još uvek traje. To je zaista fantastično. To je zaista očaravajuće. Da li je Univerzum imao početak? Ako jeste šta je bilo pre njega? Pitam se iz čega je nastao Univerzum? Pročitao sam da je jedan čarobni superatom doživeo Veliki Prasak. U jednom deliću sekunde stvorio je neverovatno veliki prostor. Pitam se koliko dugo će trajati Univerzum? Jer znam da sve što traje nažalost ima kraj. Verovatno je tako i sa njim. I šta će doći posle njega. Možda neki novi Univerzum. Možda.(...)
Pročitajte nastavak Stefan Papić: Moj Univerzum (483 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 2 komentara | Add to del.icio.us

Stanislav Milošević: Moj Univerzum

Milan Milošević — Sun, 03 May 2009 23:34:12 +0000

Autor: Stanislav Milošević, student I godine astrofizike, Matematički fakultet, Beograd

1609. године први пут је Космос угледан кроз телескоп. Исте те године објављени су Кеплерови радови и астрономији као науци дат је импулс у смеру захукталог равоја. У последња четири века хоризонт знања се знатно проширио, а оно до чега тешко можемо допрети и маштом и што не можемо именовати једначинама остаје још увек вредно страхопоштовања, недоступно чулима, божанско.

До пре неколико векова тешко је било људима да поверују у чињеницу да Земља није у средишту света, да није равна, уопште ставови спрегнути религијом нису допуштали измештање Земље и људског рода на њој из центра Сунчевог система и универзума. Данас, у првој деценији двадесет првог века, људи верују у постојање црних рупа, мисаоно обухватају просторе од неколико мегапарсека, знају да постоје кваркови, ”броје” атоме, оперишу са просторима од n димензија, иако чулима не препознајемо више од три… Другим речима полажемо више вере у све оно што је чулима мање доступно, него наши преци који нису веровали ни у стварни облик Земље, који је ”видљивији” од атома или црне рупе(која је у принципу невидљива, а открива се преко гравитационог утицаја на околна тела, или светлости коју усисава). Да ли смо лаковернији него раније? Не, напротив, научни скептицизам је довео до тога да више верујемо физичким законима који објашњавају природне феномене и математичким инетерпретацијама којима су ти закони представљени, него својим чулима.(...)
Pročitajte nastavak Stanislav Milošević: Moj Univerzum (823 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 3 komentara | Add to del.icio.us

Prvo određivanje veličine Zemlje

Zoran Tomić — Sun, 03 May 2009 23:16:05 +0000

Oko 200 godine pre n.e., grčki matematičar, atletičar, geograf, pesnik i astronom Eratosten (276 – 194 godine pre n.e.) koristio je jednostavnu geometriju da bi izračunao veličinu planete. On je znao da u podne na prvi dan leta, posmatrači u gradu Sijena (sad se zove Asuan), u Egiptu, vide Sunce tačno iznad sebe. Ovo je očigledno zbog činjenice da vertikalni objekti ne bacaju senke i da Sunčeva svetlost dopire do dna visokih zidova, kao što je prikazano na slici. Ipak, u podne istog dana u Aleksandriji, gradu 5000 stadia severno od Sine, Sunce je izmešteno malo u odnosu na vertikalu (stadium je bila grčka mera za dužinu, grubo jednako 0,16 km – današnji Asvan se nalazi oko 780 km južno od Aleksandrije). Korišćenjem proste tehnike za merenje dužine senke vretikalnog štapa i primenom elementarne geometrije, Erastosten je odredio ugaonu udaljenost od Sunca do vertikale iznad Aleksandrije za 7,2⁰.(...)

Pročitajte nastavak Prvo određivanje veličine Zemlje (237 words)

Radoš Vreljaković: Život u Svemiru

Milan Milošević — Sun, 03 May 2009 22:09:29 +0000

Autor: Radoš Vreljaković, učenik I razreda gimnazije u Priboju

“Open your eyes
Look up to the skies and see…”

Pogledaj u nebo, videćeš… Videćeš beskrajno prostranstvo. Zapitaš li se mozda ima sta je tamo, da li su nasa maštanja istinita, da nismo sami u svemiru. Ne želim samo da nagadjam, potrudiću se da to bolje istražim svemir. Ajnštajn je rekao “ Mašta je mnoog važnija od znanja. Može se sve znati, ali ništa ne napraviti, dok se sa malo mašte može napraviti sve”. Žao mi je ne slažem se sa tim. Ja nisam genije, ja sam samo vatreno radoznao. Želim da saznam sve tajne svemira, da udjem u njegovu srž.

Naša galaksija je veličine oko 80000 svetlosnih godina, dok je nama najbliža Andromeda udaljena 2.5 miliona svetlosnih godina… Hmm… Veliki prostor, pa tako sa sigurnošću možemo da pretpostavimo da postoje planete sa optimalnim uslovima za razvitak života. Možda nama najbliža je 200, možda 300 svetlosnih godina, nije važno koliko, važno je da na njoj postoje uslovi za život.

Međutim, nije isključeno da povoljni uslovi postoje i na bližim planetama. Da li su se na drugim, planetama zaista razvili viši oblici života? To još ne znamo. Što više se bavimo istraživanjem života na Zemlji i što dublje prodiremo u veze i funkcije živih bića to više smo skloni da postavljamo emprijsko pravilo koje bi glasilo kad se ispune uslovi za opstanak i razvoj organizama onda se takvi organizmi i razvijaju. A to organizmi vremenom evoluiraju, prilagođavaju se uslovima života na toj planeti, baš kao što su se i ljudi prilagođavali ledenim dobima koja su bila na zemlji.(...)
Pročitajte nastavak Radoš Vreljaković: Život u Svemiru (291 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 2 komentara | Add to del.icio.us

Igor Parožanin: Eppur si muove (fotografije)

Milan Milošević — Sun, 03 May 2009 20:51:46 +0000

Autor: Igor Parožanin

Ovde su samo neke od fotografija, ostale fotografije možete da pogledate u Facebook albumu autora:

http://www.facebook.com/album.php?aid=2011116&id=1494231666

http://www.facebook.com/album.php?aid=2014348&id=1494231666

Marija Stanojević: Otac savremene astronomije – Galileo Galilej

Milan Milošević — Sun, 03 May 2009 20:25:17 +0000

Autor: Marija Stanojević

Велика револуција у физици и астрономији која је довела до модерних наука и убрзаног развоја почела је пре скоро четиристо година, када се појавила група научника, који су се успротивили учењу цркве и почели да стварају једначине које представљају законе природе које су уочавали на основу посматрања. Један од првих научника овог периода био је Галилео Галилеј, веома познат физичар и астроном за кога су везане разне контраверзе.

Године 1609. Галилео је направио први модеран телескоп на основу непотпуне скице која је постојала, који је увеличавао три пута. Касније је направио нови телескоп са увећањем тридесет пута. Посматрања преко телескопа проузроковала су многа нова отрића и покренула истраживања из различитих области.

Настајање телескопа у многоме је значило и самом Галилеу, јер је помоћу њега уочио веома битне особине свемирских објеката и открио нова небеска тела. Откриће које је било најимпозантније за ширу јавност и највеличанственије по својој природи било је налажење Јупитерових сателита. Поред сателита Галилео је први увидео и описао Сунчеве пеге као појаву. Такође, први је посматрао Венерине мене и дискутовао о томе. Ова отркића десила су се између 1609. и 1613. године. Године 1637. само неколико месеци пре него што је ослепео од претераног гледања кроз телескоп без заштитних стакала, Галилео је описао дневну либрацију месеца.(...)
Pročitajte nastavak Marija Stanojević: Otac savremene astronomije – Galileo Galilej (285 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 2 komentara | Add to del.icio.us

Marija Stanojević: Istraživanja o Marsu

Milan Milošević — Sun, 03 May 2009 20:19:38 +0000

Autor: Marija Stanojević

Због човекове тежње да спозна свемир, начин на који је постао и где се налази у огромном простору васионе многа истраживања упућена су према космосу. Најинтригантнија питања су: „Да ли има живота у свемиру?, Да ли постоје разумна бића и како она изгледају?“. Послате су различите мисије са циљем да истраже свемир или одређене планете. Међутим, највећа пажња се поклања планетама Сунчевог система. Научници покушавају да открију да ли постоји живи свет у нашој околини.

Марс је планета која је јако занимљива за истраживање. Појавом бољих телескопа почетком 18. века, Марс је постао основа полемике због открића поларних капа. Такође, постојала је претпоставка да на планети тече вода што је узроковало могућност да постоји живот ван Земље.(...)
Pročitajte nastavak Marija Stanojević: Istraživanja o Marsu (687 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Internet akcija u školi bez računara i Interneta

MGA2009 — Sun, 03 May 2009 14:13:52 +0000

Uz veliku pomoć Dragana Dimića, profesora fizike u OŠ “Milutin Smiljković” (Vinarce, Leskovac) učenici te škole učestvovali su u akciji “Počni da otkrivaš svemir”. Već ste imali prilike da pročitate neke od radova učenika te škole, a sada pročitajte kako je ova Internet akcija protekla u školi bez računara i Interneta:

U akciji Počni da otkrivaš svemir, koja je sprovedena i u O.Š “Milutin Smiljković” Vinarce, Leskovac a na inicijativu profesora fizike Dragana Dimića, uzela su učešća sva odeljenja VI, VII, VIII i jedan učenik V razreda.

Akcija se sastojala u pisanju radova (prozni radovi i pesme), na časovima dodatne nastave, a zbog težnje i ostalih učenika koji nisu pohadjali dodatnu nastavu, akcija je nastavljena i na časovima utvrdjivanja gradiva. Napominjem da je učenicima dato 20 minuta da napišu svoje radove, dok im je napomenuto pre toga da kući razmisle o tome šta će pisati.

Pisali su i pojedinačno i u grupama, uz opuštenu atmosferu i prateće projekcije filma o vasioni, kako bi dobili dodatnu inspiraciju. Akcija se izvodila u fizičkom kabinetu, koji je nažalost, bar za sada, opremljen jednim video bimom (vlasništvo škole) i lap topa ( vlasništvo profesora Dragana Dimića).

Nažalost ova škola je jedna od retkih u Leskovcu koja nema informatički kabinet i internet. Zbog toga su i radovi ove dece pisani iskljucivo na osnovu znanja iz astronomije koje su stekli na obaveznim i časovima dodatne nastave.(...)
Pročitajte nastavak Internet akcija u školi bez računara i Interneta (274 words)

© Medjunarodna godina Astronomije for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Pesma o planetama

OŠ ”Milutin Smiljković” — Sat, 02 May 2009 17:42:27 +0000

Autor : Brankica Stojković 7. razred O.Š ” Milutin Smiljković “ Vinarce, Leskovac.

Ima ih osam
sve su lepe,
tu je i naša
planeta sreće.

Bile su devet
otišla jedna,
neće se vratiti
jer nigde je nema.

One su tužne
prijatelj manje,
vratiće se ona
kad jutro svane.

Putovanje svemirom

OŠ ”Milutin Smiljković” — Sat, 02 May 2009 17:00:35 +0000

Autori : Ana Milovanović, Sofija Dimitrijević, Aleksandra Stoković, Svetlana Zuvić, Marija Trajković i Milan Mitić 8.razred O.Š ” Milutin Smiljković “ Vinarce, Leskovac.

Volimo svemir,
to je naš nemir.
To nas očarava,
to nas ispunjava.

Na Mars ćemo ići,
i svetlosnom brzinom stići.
U raketu sesti
i Marsovce sresti.

Tamo želimo otići sve više i više,
jer vasiona je jedna i nema ih više.

Šta ima tamo? Svako se pita,
jer ona krije brdo satelita.
Naše misli tamo lete,
jer svako dete želi da upozna druge planete.

Života tamo kažu nam, nema
ali svaki put kada pođemo uhvati nas trema.
Ona nas zove, ona nas traži
da nas svojim prisustvom uvaži.

Tamo želimo otići sve više i više,
jer vasiona je jedna i nema ih više!

Željko Kovačević: Otkrijmo svemir

MGA2009 — Sat, 02 May 2009 16:00:19 +0000

Autor: Željko Kovačević

Pitanje: Zasto je pitanje otkrivanja svemira bitno?

Odgovor: U ljudskom operativnom sistemu kao načinu razmišljanja koji se prenosi i prepisuje generacijama upisana je želja za spoznajom. Ta zelja se nije samo prenosila već i nadogradjivala. Ljudska glad za znanjem je ona sila koja je postepeno stvorila sve nauke, i bespovratno izmenila i odredila celokupni način života. Znatiželja i potreba nas je napravila tehnološkom civilizacijom.

To je prosto potreba i posledica opšte evolucije. Otkrivanje kosmosa ima možda najznačajnije mesto jer naše potrebe za evolucijom su porasle ( klimatske promene, prenaseljenost, nedostatak resursa, nesavesnost) . Sama evolucija ili napreduje ili nazaduje, sredine nema.

Pitanje: Vanzemaljci – mit ili stvarnost?(...)
Pročitajte nastavak Željko Kovačević: Otkrijmo svemir (580 words)

© Medjunarodna godina Astronomije for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Kroz vasionu i vekove

OŠ ”Milutin Smiljković” — Sat, 02 May 2009 15:00:40 +0000

Autori : Milica Kostić i Andjelina Stojiljković 5. razred O.Š ” Milutin Smiljković “ Vinarce, Leskovac

Planeta na kojoj živimo je samo jedna mrvica beskrajnog kosmosa.Zvezdano nebo je je puno zvezda, tako da se nezna koja je od njih najveća i najsjajnija.

Postoje bezbroj zvezda koje svetle u daljini. Pre mnogo vekova, čovek na zemlji nije znao kako da objasni zvezde i planete. Kasnije, kada se tehnologija razvilai kada je izmišljen teleskop ljudi su pomoću njega mogli da posmatraju široko zvezdano polje. To polje bilo je obasjano mnoštvom sjajnih zvezda.

Kada posmatramo Sunce sa Zemlje, vidimo samo jednu sjajnu kuglu koja obasjava čitavu našu planetu.Ono nam tada izgleda kao mala lopta a u stvari je ogromna užarena zvezda. Nekoliko zraka Sunca je dovoljno za normalan život na Zemlji. Sav živi svet na našoj planeti ne bi mogao da živi bez sunčeve svetlosti i toplote. Sunce zagreva sve planete sunčevog sistema. Vasiona ima bezbroj planeta koje još uvek nisu otkrivene. Najveća planeta još uvek nije otkrivena.

Ljudi na Zemlji pre mnogo vekova nisu znali ništa o ovom svetu, o kosmosu, zvezdama, Suncu i svemu ostalom u vasioni. Sada kada su shvatili mnoge stvari, imaju sasvim drugo mišljenje. Saznali su mnogo važnih stvari zahvaljujući i našem poznatom matematičaru Milutinu Milankoviću.

Dijalog o astronomiji

OŠ ”Milutin Smiljković” — Sat, 02 May 2009 14:00:06 +0000

Autori : Antanasović Marina, Mitić Ana, Nikolić Andrijana i Stojković Marina 7. razred O.Š ” Milutin Smiljković “ Vinarce, Leskovac

Ana : Da li ćeš ići na veče astronomije?
Marina : Naravno, astronomija je veoma zanimljiva!

Andrijana : Društvo, da li znate da je 2009. godina proglašena međunarodnom godinom astronomije?

Marina i Ana : Nismo znale, ali to je super!
Andrijana : Večeras ćemo gledati filmove o zvezdama, Suncu i našoj planeti.
Ana : Slušajte ove stihove :

Sunce je izvor života
i ono je prava lepota.
Na Mesecu je živeti strava
on je Zemlji ko sprava.

Marina : To su odlični stihovi, a slušajte sad moje :

Marsovci su čudna bića,
oni su za nas prava sića.
Venera je planetra mala,
ali i ekspres lonac, nije šala!

Andrijana : Sve ste to lepo smislile, ali vreme je da krenemo na veče astronomije!

Planete

OŠ ”Milutin Smiljković” — Sat, 02 May 2009 12:58:27 +0000

Autor : Kostić Marko 7. razred O.Š ” Milutin Smiljković ” Vinarce, Leskovac.

Šta sve na nebu ljudi ima,
da te spopadne zima!

Dok nas Sunce greje
Mesec nam se smeje.

Oko njih su planete
velike, lepe a čak
umeju i da lete.

Sve su sjajne bile
dok Plutona nisu izbacile
i Amerima nanele bol,
zaista cool!

Astronauti su u svemiru bili
i puno toga nam otkrili.

Merkur, Venera i Mars
biće uvek uz nas,
a Jupiter, Saturn,
Uran i Neptun
od asteroida branice nas!

Svemir, pun pitanja

OŠ ”Milutin Smiljković” — Fri, 01 May 2009 23:19:15 +0000

Autor: Tanja Stevanović 8. razred O.Š ” Milutin Smilković ” Vinarce, Leskovac.

Svemir, to veliko prostranstvo ispunjeno najrazličitijim bićima, telima, zvezdama…ko zna šta se nalazi u toj ” dubokoj ” crnoj rupi? Da li u svemiru ima drugih živih bića? Šta se dešava kada mi spavamo? Da li ćemo moći da živimo na nekim drugim planetama?

Sve su to pitanja koja ispunjavaju glavu jednog deteta. Zamislite kakvo bi to zadovoljstvo bilo kada bi mogli da putujemo do Marsa, Venere i da gledamo udaljene i sigurno mnogo drugačije galaksije, kakve ljudsko oko nikad nije videlo. Kako bi izgledala druga bića koja možda postoje ili će postojati u bliskoj ili dalekoj budućnosti?

Sve su to pitanja SVEMIRA!

Ima ih još.

Da li ćemo moći da letimo do zvezda, galaksija? Kako bi bilo lepo da možemo da vidimo druga živa bića koja možda postoje negde daleko i o kojima pričamo kao o vanzemaljcima. Šta ako mi njima budemo čudni, strašni? Šta ako oni misle o nama kao i mi o njima?

Komete, sateliti, zvezde, galaksije…ja bih volela da sve njih vidim. Da vidim sve ono o čemu mi samo učimo, slušamo, i što možemo samo da zamišljamo.

Zamislite drugari kada bi mogli da vidimo taj svemir i da delimo naša iskustva?

Zamislite?

Astronomija i moje želje

OŠ ”Milutin Smiljković” — Fri, 01 May 2009 16:03:21 +0000

Autor : Dikić Marija 7. razred O.Š ” Milutin Smiljković “ Vinarce, Leskovac.

Asrtronomija proučava svemir i planetu na kojoj mi živimo…to znam, ali i da ima osam planeta i da Pluton nije više među njima.

Sve bih dala kada bih mogla da odem u svemir i vidim šta sve tamo ima. Bilo bi to fantastično! Zbog toga često razmišljam o astronomiji, o dešavanjima koja ona opisuje, proučava i…priznajem da me zaboli glava i da mi je krivo koliko malo znam o svemu tome.

Volela bih da sam poznavala čoveka koji je prvi bio u svemiru i da mi je on ispričao sve što je tamo video. Ja samo znam da je to bio Jurij Gagarin i ništa više od toga.

Kada bih upoznala nekog naučnika koji bi mogao da mi ispriča sve o svemiru ? Za sada je to samo želja, ali profesor mi je rekao da ona može da se ispuni! Bilo bi to divno, bila bih presrećna.

Zvezda Danica

OŠ ”Milutin Smiljković” — Fri, 01 May 2009 12:40:47 +0000

Autor : Barbara Novković 7. razred O.Š ” Milutin Smiljković” Vinarce, Leskovac.

U noći na nebu jedna zvezda mala,
zvezda mala, zvezda mala
veliku nam nadu dala.

Gledamo je svake noći,
svake noći i nadamo se
da će sutra opet nam doći.

Svake noći ona nam sija,
srce greje
i uvek nam se slatko smeje.

Zvezda Danica ostalima je
mamica.
Ona je samo jedna, samo jedna
ali je mnogo, mnogo vredna.

Crazy Song

OŠ ”Milutin Smiljković” — Thu, 30 Apr 2009 20:16:57 +0000

Autori: Smiljana Kocic, Tatjana Azirovic i Aleksandra Tasic.
Ucenice 6-tog razreda O.S ” Milutin Smiljkovic”-Vinarce, Leskovac.

Preko brda, reka, mora…
postoji neka cudna vasiona.

Puna je sladoleda, slatkih bombona,
to je ona
COKOLADNA VASIONA!

Gle…
u toku noci,
dok spavamo,
vidimo sve njene moci

Salje nam planete,
repate komete…

A sjajne zvezde padalice
obasjavaju nam lice.

Ima toga jos, verujte…

Sve dok ujutru,
nase mame i tate
ne pocnu da nas blate…

Nema sale, nema ljutnje,
vi ste lude nema sumnje!

Počni da otkrivaš svemir na Facebook-u

Milan Milošević — Wed, 29 Apr 2009 11:53:00 +0000

Otkrivanje svemira počinje i na Facebooku. Napravljena je “fan” stranica:

http://www.facebook.com/pages/Poni-da-otkrivas-svemir/76901454482

Ako već niste čuli – akcija je produžena do 3. maja a biće i nagrada.

Pogledajte radove koji su do sada stigli.

Vest o akciji pojavila se i na sajtu Blog.co.yu, a učešće su najavili i profesori fizike iz OŠ “Milutin Smiljković” i škole za obrazovanje odraslih “Dositej Obradović” iz Leskovca, kao i pilot projekta za Funkcionalno obrazovanje odraslih Roma.

Aleksandar Urošević: Počni da otkrivaš svemir

MGA2009 — Wed, 29 Apr 2009 10:24:21 +0000

Autor: Aleksandar Urošević (blog: Zapisi)

Mesto na kome živimo, Plava planeta Zemlja, samo je jedno sićušno zrnce na peščanoj plaži koja se zove svemir.

Vreme koje poznajemo samo je delić kapi u beskrajnom okeanu koji se zove svemir.

Horizont koji vidimo samo je zid na metar od naših očiju u metropoli koja se zove svemir.

Milioni zvezda koje svetlucaju na noćnom nebeskom svodu samo su zrnce prašine na plodnoj oranici koja se zove svemir.

Obavezno pogledajte ceo tekst na Aleksandrovom blogu!

Najnovija vest: produžena akcija i nagrade

Milan Milošević — Tue, 28 Apr 2009 21:11:16 +0000

Akcija “Počni da otkrivaš svemir“, koja je počela 22. aprila, se produžava.

Vaše radove možete da nastavite da šaljete do nedelje, 3. maja. 2009. u ponoć.

Još jedna lepa vest za učesnike – Kreativni centar, partner u obeleležavanju Međunarodne godine astronomije u Srbiji, obezbedio je nagrade za najbolje radove. Nagrade će biti dodeljene za dva najbolja rada usvakoj od sledećih kategorija:

Astronomija (naučno-popularni tekstovi)
Moj univerzum (kako vi vidite ili zamišljate univerzum)
Više od reči (fotografije, muzika, video…)

Pridučite se i počnite da otkrivate svemir.

ps. Ako ste u mogućnosti, molim Vas prenesite vest! Hvala!

dr Mirčeta Vidaković: Fermijev paradoks – pokušaj objašnjenja

MGA2009 — Tue, 28 Apr 2009 12:51:53 +0000

Autor: dr Mirčeta Vidaković, Al. Rudara 24, Beograd

To, što pouzdano znamo da će naše Sunce, kao i sve ostale postojeće zvezde u dogledno vreme umreti, ne daje nam za pravo da tvrdimo da će i njihova vrsta, koju aproksimiramo pojmom Univerzum, koji sve njih nadživljava, takođe umreti. Ne umire nužno sve! Besmrtnost postoji i na Zemlji!? Naprimer, svi trenutno postojeći ljudi će u nekom sasvim konačnom vremenu umreti, ali ljudska vrsta neće (bar ne, nadajmo se, do tog trenutka), i možemo biti gotovo sigurni, bar na osnovu dosadašnjeg iskustva, da će u momentu smrti „poslednjeg Mohikanca“ iz trenutno postojeće populacije, na planeti biti više ljudi nego sada. To u pricipu važi i za sva ostala živa bića, odnosno njihove vrste koje se broje milionima. Dakle život na zemlji poseduje izuzetnu i unikatnu sposobnost reciklaže i to kreativne, pri čemu umire sve što on stvara ali ne i on sam, tačnije informacija o njemu, koju u vremenu i prostoru čuvaju i prenose smrtne jedinke. Pri tome, ova smrtnost, koja svesne jedinke užasava, je sa stanovišta evolucije živih vrsta nužna pojava, jer da to nije tako ne bi bila moguća ni evolucija, pa prema tome ni čovek kao oblik materije u kome ona prvi put postaje svesna sama sebe. Imajući ovakve činjenice i logiku u vidu, zar ne bi bilo vredno ozbiljno testirati mogućnost da i Univerzum poseduje takvu osobinu? Zašto bi život na Zemlji bio univerzalniji od samog Univerzuma koji ga je stvorio, i čiji je on samo beskonačno mali i krajnje efemerni deo?!

No, ostavićemo za sada pitanje života i smrti Univerzuma i pozabavimo se ovim našim zemaljskim koji nam je trenutno mnogo važniji. Moramo najpre konstatovati da je i sam život kao pojava na Zemlji, ili bilo gde u kosmosu, samo uslovno besmrtan. Naime, drastične promene uslova u kojima on postoji i kojima se ne može prilagoditi (napr. evolucija i smrt matične zvezde) značiće njegovu eliminaciju. Ipak, ne i nužno, pošto on (život) pored sposobnosti adaptacije poseduje i sposobnost migracije, odnosno kolonizacije drugih prostora, najpre na samoj Zemlji a potom i van nje. Šta više, uništen na nekom lokalitetu, on poseduje i sposobnost da nastane „ni iz čega“ na bilo kom drugom lokalitetu gde postoje uslovi za to! Tvrditi da je Zemlja jedino takvo mesto u Umiverzumu ravno je tvrdnji da je ista njegov centar oko koga se sve okreće. Humana civilizacija se već nalazi u fazi kada planira kolonizaciju nekih prostora van Zemlje u okviru Sunčevog sistema. Ne bi trebalo da je sporno da se to u dogledno vreme može i realizovati? Jasno je o čemu će se posle toga razmišljati?
Kada život, bar ovaj na Zemlji, jednom ovlada sposobnošću kosmičke migracije, imalo bi se gde migrirati. Drejkova aproksimacija, bazirana na empirijskom iskustvu kaže, da samo u Mlečnom putu svakog dana počinje život 10 novih zvezda od kojih bar polovina imaju i svoje planete!?(...)
Pročitajte nastavak dr Mirčeta Vidaković: Fermijev paradoks – pokušaj objašnjenja (3,850 words)

© Medjunarodna godina Astronomije for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Dušan Živković: Plavi Mesec

MGA2009 — Mon, 27 Apr 2009 16:00:10 +0000

Autor: Dušan Živković

Poznato je da kalendar nije sinhronizovan sa trajanjem Mesečevih mena. Mesečeve mene se smenjuju u pravilnim razmacima od 7 dana 9h i 11min. Sve četiri mene smene se za 29 dana 12h i 44min. i taj period naziva se sinodičan Mesec. Trajanje sinodičnog Meseca određeno je njegovim položajem u odnodu na Sunce, koje zapravo određuje Mesečeve mene.

Pošto se Mesečeve mene smenjuju na 29 ½ dana, postoji dakle mogućnost da se u istom kalendarskom Mesecu pojave dva puna Meseca. Pojava Plavog Meseca nije retka i beleži se u proseku sedam puta u toku 19 godina, odnosno svakog 33. meseca. U astronomskom smislu Plavi Mesec označava pojavu trinaestog punog Meseca u godini.

Termin Plavi Mesec u upotrebi je više od 400 godina i za to vreme njegovo značenje je više puta menjano. Prvi put upotrebljen u Severnoj Americi termin “Once in a Blue Moon” (o Plavom Mesecu) odnosio se na događaj koji je redak, ali se ipak zapaža s vremena na vreme. Štaviše, događalo se da Mesec čak postane vizuelno plav. Nakon erupcije vulkana Krakatau 1883. vulkanska prašina je prekrila gotovo celu površinu Zemlje, pa je Mesec dobio plavičastu, a zalazak Sunca zelenkastu boju. Zabeleženi su slučajevi da Mesec ,,poplavi” nakon velikih šumskih požara u Švedskoj i Kanadi, nakon tropskih monsuna u jugoistočnoj Aziji. Plavi Mesec prisutan je i u popularnoj muzici druge polovine 20. veka i odnosi se na usamljenost, neuzvraćenu ljubav…(...)
Pročitajte nastavak Dušan Živković: Plavi Mesec (424 words)

© Medjunarodna godina Astronomije for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Snežana Jovičić: Život

MGA2009 — Mon, 27 Apr 2009 13:00:49 +0000

Snežana Jovičić iz Beograda napisala je:

Kada čitav svet potone u san, i u ulicama grada se ne čuje ni huk, priroda i lepota svemira kreću da se bude.
Svet više nije onako bučno mesto.
Kreće poprimati jedan miran i veseo izraz lica, koji zauvek ostaje u sećanju.
Zvezde dominiraju nebom i sijaju svojom lepotom, pokazujući put kojim treba ići u ove daleke i još nedokučive predele kosmosa.
Govore nam svoju beskrajnu tajnu koju čuvaju milijardama godina, i samo je pitanje vremena kada ćemo čuti i shvatiti njihovu melodiju.
Priroda sama od sebe peva, kada nema nekog da taj mir naruši.
Uvek je tu da nam život ulepša i učini ga magičnim.
Mlada smo generacija koja je krenula putem znanja.
Kada postanemo dovoljno mudri, dokučićemo tajnu našeg postojanja, tajnu života.
Naučimo svi da budemo deo ove beskrajne harmonije, život će nam biti i lepši i slađi.
Uživaj te u zivotu i svim njegovim radostima, pogotovo u ovoj 2009. godini ASTRONOMIJE i znanja…

Beograd, 25.04.2009
Snežana Jovičić

Zlatko Pasko: Otkrovenje Meseca

MGA2009 — Mon, 27 Apr 2009 07:00:20 +0000

Tekst napisao Zlatko Pasko.

Opet večeras bacam pogled na Mesec dopuštajući da njegova žuta svetlost rastopi okoštale namere. Nebo je bez oblaka koji bi uvek da se igraju skrivalice a Mesec skoro pun, gotovo fizički osećam njegovu plimsku silu.

Isto ovako su Velike ribe krupnim staklastim očima, pre mnogo milona godina, kad su odlučile da napuste sigurnost toplih mora i iziđu na kopno, zurile u svetao krug na nebu.

Sada, na dnu ovog vazdušnog okeana, pokušavam da proniknem u tajnu njegovog oblika. Iako dobro poznajem Mesečev reljef, neću da razmišljam o tome, voleo bih da zaboravim sva imena koja su ljudi dali kraterima, planinskim vencima i ravnicama na Mesecu. Hoću da uživam u magiji KAO DA GA VIDIM PRVI PUT u životu…(...)
Pročitajte nastavak Zlatko Pasko: Otkrovenje Meseca (174 words)

© Medjunarodna godina Astronomije for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Rajkova VeeSTe Orkestra: Galilej (audio)

MGA2009 — Sun, 26 Apr 2009 21:53:01 +0000

Astronomija nisu samo podaci, formule i fotografije, ima tu mnogo više lepote i umetnosti. Muzički pogled na astronomiju poslao je Radoslav Zdravković, student fizike u Nišu.

Rajkova VeeSTe Orkestra – Galilej

Radoslav Zdravković se amaterski bavi muzikom od svoje petnaeste godine, kada je počeo da svira gitaru pod uticajem Džimija Hendriksa. Od 2007. do početka 2009. godine saradjuje sa Zoranom Stojanovićem – Cigom, vodjom čuvenog niškog benda Mama Rock i jednim od osnivača niške rok scene. Krajem 2008. godine pohadja časove gitare kod mladog džez gitariste Predraga Simovića. U isto vreme je stvorio i svoje prve elektronske kompozicije uz pomoć muzičkog softvera. Početkom ove godine kreće intenzivnije da se bavi komponovanjem i kao rezultat toga, ispala je i ova kompozicija. Planira da u budućnosti formira progresivni rok bend koji bi svirao autorsku muziku i nastavi sa komponovanjem elektronske i eksperimentalne muzike.

Kontakt: zdravkovicradoslav@gmail.com

Vladimir Mitić: Mala veličanstvena svetla tačkica

MGA2009 — Sun, 26 Apr 2009 10:21:15 +0000

Tekst napisao Vladimir Mitić.

Leto, 21 sat i 23 minuta, na laganom povetarcu, grupa ne tako bubuljicavih starijih tinejdzera bulji u svetlo nocno nebo. Svakog momenta ce – cuje se negde u guzvi. Da nije ono – rece neko uzbudjen. Lazna uzbuna, rece neko treci. 21 sat i 26 minuta, ocekivano tacno u sekund, na nebu se pojavljuje ona!!!.. Velicanstvena svetla tacka – koju prati jos jedna. Uzbudjenje i euforija se ne mogu sakriti na ozarenim licima posmatraca ovog retkog fenomena. Dogadjaj traje kratko, dve tackice su nemo i mirno proletele preko prelepog nocnog horizonta, i zauvek nestale u dubini crnog neba, a uzbudjeni posmatraci su iako bolnih vratova znali da su bili svedoci neceg velicanstvenog. Svemirski satl u pratnji svemirske stanice preleteo je nocni horizont letnjeg neba a citava pojava videla se golim okom sa zemlje. 100%-tni proizvod ljudskih ruku i znanja kojeg je iznedrila ova gresna civilizacija, ponosno je preletala preko glava svih onih koji su grlato sumnjali u to da ce jednom nesto napravljeno ljudskom rukom zaploviti beskrajnim okeanom zvezdanog neba, a jos prkosnija je bila cinjenica da su se u tim stvarima nalazili i sami ljudi. Neko je rekao da i nismo dogurali toliko daleko, s obzirom sta smo mogli, a ja ne mogu da zaboravim cinjenicu da smo jos juce razapinjali neistomisljenike, i da bismo zaprepastili i najvece coveko-skeptike duzinom trajanja ovim nicim izazvane civilizacije. Evolucija je spor, dosadan i bolan proces, pa tako ni pocetak astronomije nije bio nista spektakularan pa ni obecavajuci, jer je njen nezvanicni tvorac, vrlo brzo ostao bez glave. Iako su mnogi mislili da se ta prica nece vise pokretati i okretati, ipak se okretala sve do naucne i nepobitne cinjenice. Istina ce nas osloboditi, neko je nekad rekao, sve dok nismo shvatili da se tamo gore krije zapravo vise pitanja nego odgovora, i tako negde usput sasvim slucajno i nenamerno – rodjena je – astronomija. Iako su mnogi zeleli da tako nekako i odumre – sasvim slucajno, zaboravljena i zapostavljena u nekom zabacenom ormanu istorije, mozemo reci da je posle par nestabilnih koraka konacno prohodala i krenula putem odgovora zbog kojih je i nastala….(...)
Pročitajte nastavak Vladimir Mitić: Mala veličanstvena svetla tačkica (580 words)

© Medjunarodna godina Astronomije for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Šta je to astronomija? (III deo)

Zoran Tomić — Sun, 26 Apr 2009 07:00:22 +0000

5. Теоријска астрономија

Теоријска астрономија користи широк спектар алата који укључује аналитичке моделе и компјутерско-нумеричке симулације. Свака од ових модела има своје предности и мане. Аналитички модели просеца генерално су најбољи за увид у суштину онога шта се дешава. Нумерички модели могу открити постојање феномена и ефеката који на други начин не могу да се виде. Теоретичари у астрономији настоје да створе теоријске моделе и слике из посматрачких резултата ових модела. Ово помаже посматрачима да траже податке који могу да побију модел или да помогну у одабиру између неколико алтернативних или конфликтних модела. Теоретичари такође покушавају да створе или модификују моделе узимајући у прорачун нове податке. У овом случају недоследности, основна тенденција је да се покуша са прављењем минималних модификација модела како би одговарао добијеним подацима. У неким случајевима, велика количина недоследних података временом може довести до потпуног ниподаштавања модела. Теме којима се баве теоретичари у астрономији су: звездана динамика и еволуција, формирање галаксија, структуре материје великих размера у свемиру, порекло космичког зрачења, генерална релативност и физичка космологија,…

Тамна материја и тамна енергија су тренутно водеће теме у астрономији. Њихово откриће и расправа су настали за време проучавања галаксија.

6. Подпоља астрономије за специфичне астрономске објекте

Као и у другим наукама и у астрономији постоје подпоља истраживања. Она се односе на специфичне објекте у свемиру који су великом броју астронома интересантни за проучавање и на чијим истраживањима су укључени. То су:

Астрономија Сунца
Астрономија планета
Астрономија звезда
Астрономија галаксије (Млечног пута)
Астрономија екстрагалаксија
Космологија(...)
Pročitajte nastavak Šta je to astronomija? (III deo) (2,292 words)

© Zoran Tomić for Svet nauke, 2009. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Šta je to astronomija? (II deo)

Zoran Tomić — Sat, 25 Apr 2009 19:00:56 +0000

4. Посматрачка астрономија

У астрономији, информација се углавном добија детекцијом и анализом видљивог светла или других региона електромагнентог зрачења. Посматрачка астрономија може да се подели према посматраним деловима електромагнетног спектра. Неки делови спектра могу да се посматрају са Земљине површине, док други делови могу да се посматрају само или са великих висина или из свемира. Тако да се она дели на:

Радио астрономију
Aстрономија инфрацрвеног зрчачења
Оптичку астрономију
Астрономија ултравиолетног зрачења
Астрономија Х зрака
Астрономија гама зрака

4.1. Радио астрономија

Радио астрономија проучава зрачење чија таласна дужина је већа од приближно једног милиметра. Радио астрономија се разликује од већине других форми посматрачке астрономије по томе што се посматрани радио таласи третирају као таласи радије него као изоловани фотони. Према томе, релативно је лакше да се измери амплитуда и фаза радио таласа, него што је случај са краћим таласним дужинама.

Слика 4. Радио телескоп (NRAO)

Иако неки радио таласи настају од астрономских објеката у форми топлотног зрачења, већина емисија радио зрачења, које могу да се детектују на Земљи, виде се у форми синхотроног зрачења, који настаје кад електрони осцилују око магнетног поља. Поред тога, број специјалних линија произведен од стране међузвезданог гаса, посебно водоникова специјална линија на 21 cm, могу се посматрати на радио таласној дужини.

Мноштво објеката је могуће посматрати на радио таласној дужини, укључујући супернове, међузвездани гас, пулсаре и активне галактичке нуклеусе.

4.2. Астрономија инфрацрвеног зрачења

Астрономија инфрацрвеног зрачења се бави детекцијом и анализом инфрацрвеног зрачења. Осим на таласним дужинама близу видљиве светлости, инфрацрвено зрачење се тешко апсорбује од стране атмосфере, и атмосфера производи знатан део инфрацрвене емисије. Стога, посматрање у инфрацрвеном делу спектра мора бити обављено на високим и сувим местима на Земљи или у свемиру. Инфрацрвени спектар је користан за проучавање објеката који су сувише хладни да би зрачили видљивом светлошћу, као што су планете и циркумзвездани дискови. Дужа инфрацрвена таласна дужина може пробити облаке прашине који блокирају видљиво светло, што омогућава посматрање младих звезда у молекуларним облацима и језгру галаксија. Неки молекуларни облаци зраче јако у инфрацрвеном делу, и ово се може користити за проучавање хемије у свемиру, као и за детекцију воде у кометама.(...)

Pročitajte nastavak Šta je to astronomija? (II deo) (797 words)

Šta je to astronomija? (I deo)

Zoran Tomić — Sat, 25 Apr 2009 16:25:05 +0000

Prevod teksta Wikipedia: Astronomy

1. Шта је то астрономија?

Астрономија је најстарија природна наука. Њено име долази од грчких речи ἄστρον (сазвежђе, звезда) и νόμος (закон). Њена три основна задатка су: а) изучавање привидних и, на основу њих, правих положаја и кретања космичких објеката и њихових облика и величина; б) изучавање грађе космичких објеката, њиховог хемијског састава, одговарајућих физичких услова, физичких и хемијских појава и процеса и в) изучавање настанка и еволуције космичких објеката и система, као и целе Васионе.

Слика 1. Андромедина галаксија (T. Hallas)

Астрономи раних, древних цивилизација су обављали методична посматрања ноћног неба помоћу древних астрономских инструмената. Ипак, проналазак телескопа је био неопходан да би се астрономија развила у модерну науку. Историјски гледано, астрономија је садржала следеће дисциплине: астрометрија, небеска механика, посматрачка астрономија, прављење календара, па чак и астрологију, али професионална астрономија у данашњим временима се често поистовећује са астрофизиком. Од XX века, делатност професионалне астрономије се поделила на посматрачку и теоријску грану. Посматрачка астрономија је фокусирана на проналажење и анализирање података, углавном користећи основне принципе физике. Теоријска астрономија је оријентисана ка развоју компјутерских или аналитичких модела како би се описали астрономски објекти и феномени. Ова два поља се међусобно допуњавају. Са теоријском астрономијом која покушава да објасни посматрачке резултате на једној страни и посматрачка која потврђује теоријске резултате.

Аматерска астрономија је дала велики допринос важним астрономским открићима, и астрономија је једна од пар наука где аматери могу да играју важну улогу, нарочито у откривању и посматрању тренутних феномена.

Старе, тј. античке цивилизације не треба мешати са астролозима, систем веровања који тврди да су људски поступци повезани са позицијама небеских тела. Иако ова два поља деле заједничко порекло и део својих метода (углавном коришћење ефемерида), они се разликују.(...)

Pročitajte nastavak Šta je to astronomija? (I deo) (982 words)

Jocić Dragiša: Životni ciklus univerzuma

Dragisa Jocic — Fri, 24 Apr 2009 18:00:47 +0000

Upravo sam sinoć posmatrao mesec teleskopom, njega najviše volim da posmatram jer deluje stvarno i osetim sebe kao astronauta kome je data prilika da posmatra mesec iz vasionskog broda, naviru mi razne misli i polako počinje da se odvajaju one ključne koje verovatno još uvek muče astronome širom sveta a to su , da li je univerzum stvoren iz jednog superatoma u kojem su bile zgusnute sve poznate nam i nepoznate sile i njegov veliki prasak koji je za tili čas ili delić sekunde stvorio i vreme i prostor neverovatne veličine u neverovatno kratkom peridu. Kao što znamo Hablovi rezultati ukazuju da se univerzum još uvek širi , galaksije se udaljavaju od neke čak do 80% brzine svetlosti to je fascinantno to mi govori da se veliki prasak još nije završio i da još traje i da smo mi samo sićušni putnici zaključani u jednoj bezbednoj prostoriji zvanoj Zemlja a koja se nalazi na rubu jednog prelepog i neverovatno velikog broda zvanog Mlečni put, tako mali i zaštićeni neosećamo taj uzavreo univerzum faktor vreme nas stiti i svi nama sad već vidljivi dogadjaji u univerzumu koji su vremenski veoma daleki.(...)

Pročitajte nastavak Jocić Dragiša: Životni ciklus univerzuma (260 words)

Počelo je otkrivanje svemira! (22 – 29 april)

Milan Milošević — Fri, 24 Apr 2009 13:50:35 +0000

Pre dva dana počela je akcija koju povodom Međunarodne godine astronomije organizuju sajtovi O životu, univerzumu i svemu ostalom, Astronomski magazin i Astronomsko društvo ALFA.

Od 8. aprila, kad je akcija prvi put najavljena, vest su preneli mnogi sajtovi:

Moja biblioteka
Energetičari
DMC blog
Savez studenata fakulteta zaštite na radu
Skolica.org
ZvonkoMaric.com
B92.net
Mreža kreativnih ljudi
Viva-fizika
Mala bara puna Krokodila
Tihomir Stojanović

O akciji se dosta “pričalo” i na Facebooku. Učešće su najavili mnogi pojedinci i neke škole (OS “Đura Jakšić”, Krivelj) i profesor fizike Dragan Dimić iz Leskovca (zbog interesovanja i školskog raspusta akcija možda bude produžena). Čuo sam da je o ovoj akciji bilo reči i na seminaru o nastavi fizike, koji se ovih dana odžava u Vrnjačkoj Banji.

Radovi već stižu, a tu ima tekstova, fotografija i malo muzike Svi radovi će uskoro biti objavljeni, a ako želite sada je pravo vreme da se uključite i pošaljete vaša razmišljanja o tome šta sve zanimljivo može da se nađe u svemiru. Radove šaljite na adresu mga2009@mmilan.com ili napišite na vašem sajtu pa nam pošaljite link.

Vreme je baš lepo da počnete da otkrivate svemir!

Starost univerzuma

Milan Milošević — Sun, 09 Dec 2007 19:03:58 +0000

Da li ste se ikada zapitali koliko je stara Zemlja, Sunce ili citav univerzum. Verovatno jeste, sigurno ste pronasli i neki odgovor, bile su to verovatno neke milijarde godina. Ali, pitanje je koliko vam je taj odgovor pomogao.

U svakodnevnom zivotu brinemo i satima, minutima sekundama. Nasa secanja dopiru do nekoliko desetina godina u proslost, istoricari nam govore o stotinama i hiljadama godina – a ovde je rec o milijardama. Mnogi su se sigurno zapitali koliko je to milijarda? Oni koji su ziveli u Srbiji, 90-tih godina sigurno su imali posla sa novcanicama na kojima su pisale milijarde, i bar malo mogu da pretpostave koliko je milijarda velika.(...)

Pročitajte nastavak Starost univerzuma (637 words)

Sta nas dalje ceka

Milan Milošević — Sun, 02 Dec 2007 13:44:20 +0000

Do sada smo govorili o tome kako je nastalo Sunce, planete, Zemlja, Mesec, komete. Krenuli smo iz daleke prošlosti, pre oko 5 milijardi godina, stigli do današnjih dana. Ova velika tela sada nam deluju stabilna i nepromenljiva. Da li je to stvarno tako? Da li će Sunce večito sijati kao što danas sija, a naša Zemlja i ostale planete kružiti oko njega kao što sada kruže. Kako sve u svemiru što je nekada nastalo ima svoj kraj tako će jednom doći kraj i svim zvezdama, pa i našem Suncu. Jednog dana ono će se ipak ugasiti.

Zvezde svoj život završavaju na različite načine – neke kao hladni crni patuljci, neke kao pulsari, a neke kao zastrašujuće crne rupe. Sunce, kao i većina drugih zvezda, svoj život će završiti kao hladni crni patuljak. Ipak, pre nego što dođe u fazu crnog patuljka Sunce će još mnogo godina provesti onakvo kakvog ga mi danas vidimo, a zatim će na njemu početi da se dešavaju vrlo upadljive promene.(...)

Pročitajte nastavak Sta nas dalje ceka (1,111 words)

Nastanak kometa

Milan Milošević — Fri, 30 Nov 2007 18:45:56 +0000

Godine 1950. jedan holandski astronom, Jan Ort, postavio je hipotezu o postojanju jednog ogromnog oblaka oko Sunca koji je sačinjen od kometa. Najveća koncentracija kometa u ovom oblaku nalazi se na udaljenosti od 50.000 AU, odnosno 0,8 svetlosnih godina ili 1/5 udaljenosti do najbliže zvezde (daljina Plutona je 40 AU). Ovaj "rezervoar’ kometa dobio je naziv Ortov oblak. Ovaj oblak postao je ključan pojam u svim hipotezama o poreklu kometa.

Velika većina kometa kreće se isključivo u ovom oblaku, na velikoj udaljenosti od Sunca, kome se nikad ne približava. Gravitacioni uticaj susednih zvezda deluje na oblak i ponekad to dovodi do toga da neke komete napuste ovaj oblak i približe se Sunčevom sistemu. Tek poneka od ovih kometa priđe dovoljno blizu Sunca da bi mogla da bude viđena i zabeležena kao nova kometa. Na osnovu broja zabeleženih "novih" kometa statistički se došlo do zaključka da u Ortovom oblaku mora da postoji oko 100 milijardi kometa, dok je ukupna masa ovih kometa nešto malo veća od mase jedne prosečne planete, kakav je na primer Uran.(...)

Pročitajte nastavak Nastanak kometa (1,328 words)

Kako je nastao Mesec

Milan Milošević — Wed, 28 Nov 2007 15:56:30 +0000

Posle krace pauze nastavljam pricu o nastanku Suncevog sistema…

U veoma kratkom vremenskom intervalu Zemlja je sakupila većinu materijala koji danas poseduje. Materijal koji je rastuća Zemlja zahvatala svojim gravitacionim poljem padao je na njenu površinu, a pri tim udarima kinetička energija oslobađala se u obliku toplote. Ova energija zajedno sa energijom nastalom usled gravitacione kontrakcije i energijom koja je nastajala usled raspada radioaktivnih elemenata zagrevala je unutrašnjos Zemlje.

Za nekoliko desetina miliona godina Zemlja je bila u otopljenom stanju. Počelo je hemijsko razdvajanje materijala. Teži elementi, npr. gvožđe, razdvajali su se od lakših elemenata, kao što su vodonik i silicijum, i tonuli ka centru Zemlje. Silikati i oksidi su se peli ka površini i formirali su sloj koji okružuje gvožđem bogato jezgro. Najlakši elementi popeli su se do same površine i tu su očvrsli i formirali koru.(...)

Pročitajte nastavak Kako je nastao Mesec (1,479 words)

Alfvenova hipoteza

Milan Milošević — Sun, 18 Nov 2007 21:52:44 +0000

Jedna od najmlađih teorija o nastanku Sunčevog sistema je Alfvenova teorija. Ova teorija se u mnogome razlikuje od ostalih teorija o kojima je do sada bilo reči. U svim dosadašnjim teorijama delovanje elektromagnetnih sila je imalo zanemarljiv uticaj u stvaranju Sunčevog sistema, ali prema ovoj teoriju uticaj baš tih elektromagnetnih sila je od presudnog značaja za formiranje Sunca i celokupnog Sunčevog sistema.

Međuzvezdani oblazi mogu nastati putem tzv. pinč-efekta1, pod dejstvom elektromagnetnih sila u oblastima male početne gustine. Nakon obrazovanja oblaka njegova gustina može da se menja, ona može porasti pod dejstvom istog efekta i pri tome nastaje kolaps ili celog oblaka ili samo jednog njegovog dela. U međuzvezdanom oblaku javlja se i hemijska diferencijacija. Ovaj proces hemijske diferencijacije može biti odgovoran za raspored hemijskih elemenata u Sunčevom sistemu. Suprotno dejstvo od hemijske diferencijacije imaju turbulentna dejstva u oblaku, ali nema nikakvih dokaza da proces turbulentnog premeštanja igra značajnu ulogu u magnetnoj sferi. Menjanje parametara plazme u širokom rasponu i širenje spektralnih linija može biti povezano sa vlaknastom strukturom plazme.(...)

Pročitajte nastavak Alfvenova hipoteza (573 words)

Akreciona teorija

Milan Milošević — Fri, 19 Oct 2007 10:53:47 +0000

Akreciona hipoteza dokazuje da je su Sunčevi "sateliti" postepeno nastajali od hladnih, čvrstih čestica koje su se sudarale i sjedinjavale. Ovaj proces rasta, kroz slučajne sudare, od mikroskopskih zrna prašine do asteroida i planeta trajao je oko 250 miliona godina (do ovog podatka došlo se na osnovu analize radioaktivnih gasova na meteorima). Zrna prašine (silikati, metali, karbonati i hidrokarbonati) prirodni su sastojak medjuzvezdanog materijala. Tu mogu da se nađu i još neki molekuli, kao što su amonijak, vodoniksulfat, formaldehid, cijanovodonik, jednostavni alkoholi, ugljenmonoksid, i mnogi drugi. Još je važno napomenuti da eksplozije supernova međuzvezdanoj materiji pridodaju i još mnoge radioaktivne elemente u mnogo većoj količini nego sto se oni danas nalaze u Sunčevom sistemu.(...)

Pročitajte nastavak Akreciona teorija (1,382 words)

Woolfsonova teorija

Milan Milošević — Thu, 11 Oct 2007 22:37:47 +0000

Sli?no Džinsovoj, teoriji, tj. teoriji plimskog dejstva, Woolfsonova teorija "zarobljavanja" je tako?e dualisti?ka teorija, nastala u pokušaju da se objasni raspodela momenata impulsa u Sun?evom sistemu. Razlika izme?u Woolfsonove i Džinsove teorije je u tome što su uloga Sunca i zvezde sa kojom ono interaguje suprotne. U Džinsovoj teoriji neophodna je masivna zvezda, toliko masivna da je njena privla?na sila mogla da odvoji delove Sunca od kompaktne celine i omogu?i da ti "iskidani’ delovi kasnije evolucijom postanu planete. Prema Woolfsonovoj teoriji od materijala koji je Sunce otrglo od zvezde koja je prolazila u njegovoj blizini nastale su planete, zbog toga je neophodno da je zvezda koja je prošla u blizini Sunca bila manje mase nego samo Sunce. Woolfson je pokazao, da je za odigravanje ovog procesa bilo neophodno da je zvezda bila u ranoj fazi svog evolutivnog razvoja, odnosno da je bila male gustine i velikog polupre?nika. tj. neophodno je da je to bila protozvezda. Woolfson u jednom ?lanku iz 1964 godine navodi da je protozvezda imala masu od 0,15 masa Sunca, a da je njen polupre?nik iznosio 14,7 AJ. Jasno je da je u ovakvim uslovima mogu?e Sunce predstaviti kao ta?kast objekat u odnosu na ovu protozvezdu, ?ak i u slu?aju da je ono ustvari bilo protosunce, sa polupre?nikom 10 puta ve?im nego što je danas. U prvim razmatranjima ove teorije smatrano je da je interakcija izme?u protozvezde i Sunca bila isklju?ivo gravitacione prirode, ali kasnije se došlo do zaklju?ka da su postojale i druge interakcije, kao što su, na primer, efekat zagrevanja protozvezde zra?enjem koje je Sunce emitovalo.

Protozvezda se Suncu približila hiperboli?nom orbitom, a užarene niti njenog materijala su krenule ka Suncu, privu?ene gravitacijom naše zvezde u trenutku kada se protozvezda nalazila u blizini perhela. Uhva?eni materijal ušao je u orbitu oko Sunca, a "o?erupana" protozvezda je nastavila da se kre?e po nešto izmenjenoj orbiti u odnosu na onu kojom se približila perihelu.(...)

Pročitajte nastavak Woolfsonova teorija (427 words)

Dzinsova teorija

Milan Milošević — Wed, 10 Oct 2007 00:11:36 +0000

U svom objašnjenu nastanka Sunčevog sistema Džins polazi od pojave sudara Sunca i neke druge zvezde (naravno, ovde se ne misli da je došlo do stvarnog kontakta između ove dve zvezde već se pod sudarom podrazumeva samo jake međusobne interakcije između gravitacionih polja ovih zvezda). Džins prolazi od toga da je nekada u prošlosti jedna zvezda mnogo većih dimenzija od Sunca prošla u njegovoj blizini, na rastojanju manjem od kritičnog. Dok se ova zvezda približavala Suncu na njegovoj površini su počele da se izdižu dve plimske izbočine (ovo je ista pojava koju zapažamo i

na okeanima na Zemlji, gde plima nastaje pod uticajem gravitacije Meseca i u manjem obim Sunca), jedna na strani okrenutoj ka dolazećoj zvezdi, a druga, manja, na suprotnoj strani. Kako se zvezda sve više približavala razlika u visini između ove dve izbočine sve više je rasla. U trenutku kada se zvezda nalazila na kritičnoj daljini od centra Sunca, sila, kojom je ova zvezda privlačila materiju izbočine, bila je jednaka sili kojom je istu materiju privlačilo Sunce. Zvezda je nastavila i dalje da se približava Suncu, tj. zvezda je ušla u kritičnu sferu. Sada je sila kojom je zvezda privlačila materiju u bližoj izbočini nadvladala i došlo je burnog isticanja materije u vidu usijane gasovite struje. Kako se zvezda sve više približavala, intenzitet isticanja je sve više rastao; naravno, na suprotnoj strani Sunca ovakvo isticanje se nije dešavalo. Kada je zvezda počela da se udaljava intenzitet isticanja je slabio i na kraju potpuno prestao kad je zvezda izašla iz kritične sfere.(...)

Pročitajte nastavak Dzinsova teorija (746 words)

Laplasova teorija magline

Milan Milošević — Tue, 09 Oct 2007 01:22:25 +0000

Teoriju o nastanku Sunčevog sistema, zasnovanu na solarnoj maglini, prvi je predložio filozof Emanuel Svedenborg, 1734 godine, ali je kasnije Imanuel Kant bolje obradio ovu teoriju i objavio je 1755 godine u svom delu "Opšta teorija prirode". Obe teorije bile su prvenstveno zasnovane na nagađanjima. Prvu široko prihvaćenu naučnu teoriju o postanku Sunčevog sistema dao je Laplas 1796. godine. On je smatrao da su Sunce i planete nastale istovremno u kolapsu oblaka međuzvezdanog gasa i prašine.

Laplas polazi od toga da Sunce, planete i njihovi sateliti vode poreklo od nekadašnje razređene, usijane i gasovite mase koja je vršila rotaciono kretanje, o uzrocima rotacije Laplas ne govori, već ih smatra za postojeću činjenicu.

Laplas je počeo da piše o istoriji Sunčevog sistema od trenutka kada je u centru rotirajuće magline došlo do zgušnjavanja usled dejstva sile uzajamnog privlačenja. Ovo centralno zgušnjavanje bilo je prvobitno Sunce. Na samom početku mlado Sunce bilo je okruženo razređenom, gasovitom i usijanom maglinom. Ona je bila ogromna, prostirala se daleko iza orbite Plutona.(...)

Pročitajte nastavak Laplasova teorija magline (880 words)

Sunce – nas tvorac i unistitelj

Milan Milošević — Sun, 07 Oct 2007 14:48:48 +0000

Da bi Sunčev sistem mogao da nastane prvo je morala da se formira zvezda, tj. Sunce, a tek kasnije pod uticajem gravitacije Sunca mogli su da nastanu i ostali “stanovnici” Sunčevog sistema. Prema tome, priču o poreklu Sunčevog sistema počinjemo od perioda kada se rađalo Sunce.

Gasni oblak

Pre oko 4,5 milijarde godina gasni oblak, od koga će kasnije nastati Sunce imao je prečnik od preko 480 triliona kilometara, tj. približno 50 svetlosnih godina (ili 40 miliona puta veći prečnik nego prečnik današnjeg Sunčevog sistema). Ovaj gasni oblak uopšte nije bio gust, sadržao je nekoliko hiljada atoma po kubnom santimetru. Ukupna masa ovog oblaka bila je dovoljna za nastanak nekoliko solarnih sistema. Njegova temperatura bila je približna temperaturi međuzvezdanog gasa, tj. bila je reda veličine od 3 K. Gasni oblak uopšte nije emitovao svetlost u okolni prostor. U nestabilnom ravnotežnom stanju oblak je imao samo dve mogućnosti – ili da se sve više i više širi i raspada u međuzvezdanom prostoru, ili da počne da se sažima. Konačno ravnoteža je narušena i usled gravitacionog privlačenja u nekim delovima oblaka došlo je do zgušnjavanja i sve većeg sažimanja.(...)

Pročitajte nastavak Sunce – nas tvorac i unistitelj (419 words)

Nastanak kosmogonije

Milan Milošević — Sat, 06 Oct 2007 14:52:44 +0000

Prvi ko se bavio proučavanjem porekla Sunčevog sistema bio je Deskarates 1644. godine. U poslednjih tri stotine godina mnogi poznati naučnici, uključujući i Kanta, Laplasa, Džinsa, Hojla, itd, bavili su se ovim problemom i postavili su neke potpuno različite teorije.

Danas je, sintezom saznanja astronomije, fizike, hemije moguće eliminisati neke teorije i proceniti verovatnoću drugih. Trenutno izgleda da je najtačnija Laplasova teorija protosolarne magline ili neka njena usavršena varijanta. Po ovoj teoriji, Sunce i planete su nastali istovremeno iz oblaka međuzvezdanog gasa koji je kolapsirao pre oko 4,6 milijardi godina. Brzorotirajuća protosolarna maglina nastala je iz ovog oblaka kao gasoviti disk. Sunce je nastalo u centralnom delu diska, dok su se planete formirale od spoljnih delova diska.(...)

Pročitajte nastavak Nastanak kosmogonije (1,465 words)

Od Eratostena do Njutna

Milan Milošević — Sat, 06 Oct 2007 00:02:10 +0000

Tekst koji sledi nastao je kao priprema za predavanje: Medjuzvezdana prasina – mesto gde je nastao zivot, odrzano maja 2001. godine u Nisu. U nekoliko nastavaka tekst ce u celosti biti objavljen na blogu.

Od svojih prvih dana čovek je težio da otkrije odakle vodi poreklo, kako je nastao, i naravno, zašto uopšte postoji.Ta najstarija čovekova želja, želja za saznanjem nečeg novog, navela ga je na razmišljanje i proučavanje ne samo nastanka ljudske vrste, već on ide još dalje u prošlost, u vreme nastanka Zemlje, Sunca, pa čak i samog Univerzuma. Većina ljudi živi svoj svakodnevni život gotovo i ne misleći o stvarima koje nas okružuju, na materiju oko nas. Retko ko razmišlja o tome od čega je sastavljena svetlost Sunca, svetlost koja nam omogućava da živimo i budemo ovakvi kavi smo. Još manje je onih koji razmišljaju o prirodi gravitacije. Naravno, Zemlja, Mesec, Sunce su ogromna tela, mnogo puta veća od nas, ali postoje i sitne čestice, važnije i od Sunca i od nas samih, čestice od kojih smo sazdani i mi i Sunce i od čije stabilnosti zavisimo.

Podjednako “udaljeni” i od atoma i od zvezda mi proširujemo naše istraživačke vidike da bi smo sagledali i ono što je suviše malo i ono što je suviše veliko. Da bi odgovorili na mnoga pitanja koja nas okružuju mi gradimo “slike sveta”.(...)

Pročitajte nastavak Od Eratostena do Njutna (1,798 words)

M45 – Plejade

Milan Milošević — Thu, 23 Aug 2007 02:10:40 +0000

NGC 1432; Taurus; otvoreno jato; +1,6 mag; 380 s.g.

Plejade se ubrajaju u objekte poznate još od najdavnijih vremena, 6 zvezda iz ovoj jata vidljivo je golim okom, dok pri "posebnim" uslovima ovaj broj raste na 9, a na potpuno cistom noćnom nebu može se videti i cak 12 zvezda (1579. god, pre otkrića teleskopa, astronom Moestlin je precizno nacrtao položaje 11 zvezda, a kasnije je Kepler nacrtao tačan položaj cak 14 zvezda iz ovog jata). Najraniji zapisi o ovom jatu potiču od Hesoida, iz 1000 godine pre nove ere (vezani su za poljoprivredu i smenu godišnjih doba). Homer spominje Plejade u svojoj Odiseji, a spomenute su cak i u Bibliji.
Plejade su još poznate i pod imenom "7 sestara" – po grčkoj mitologiji sedam kćeri i njihovi roditelji. Njihovo japansko ime je "Subaru", što je kasnije postala i marka automobila, po njima. Stari evropski nazivi pokazuju da je ovo jato upoređivano sa kokoškom sa pilićima. U drugim narodima postoje i druga imena i poređenja. Starogrčki filozofi – Endokus iz Knidosa i Aratos iz Phainomena, smatrali su ih posebnim sazvežđem.(...)

Pročitajte nastavak M45 – Plejade (561 words)

M42 – Orionova Maglina

Milan Milošević — Wed, 22 Aug 2007 23:07:21 +0000

NGC 1976; Orion, difuzna maglina, +4,0 mag; 1.600 s.g

Čudno je što astronomi starog i srednjeg veka nisu opazili Orionovu maglinu koja se inače vidi i golim okom. Čak ni Galilej nije uočio ovaj jedinstveni oblak iako je svojim teleskopom pomno osmatrao sazvežđe Orion. Tek 1618. god. astronom Cizates sasvim slučajno, tražeći po nebu komete, opazio je mali oblačak koji mu je možda i zasmetao u prvi mah.

Dobrim teleskopom mogu se videti zvezde u ovom oblaku gasa. To su mlade, tek rođene zvezde. možda, dok gledate oblačić u Orionu prisustvujete rađanju neke nove zvezde. Jer ova maglina je zvezdano porodilište. Većina ovih zvezda nakon nekoliko miliona godina završavaju svoj život u grandioznoj eksploziji. Za kosmičke pojmove one žive tek jedan tren.(...)

Pročitajte nastavak M42 – Orionova Maglina (129 words)

M41

Milan Milošević — Wed, 22 Aug 2007 21:06:45 +0000

NGC 2287; Canis Maior; otvoreno jato; +4,6 mag; 2.300 s.g

M41 se nalazi 4 stepena južno od Sirijusa, najsjajnije zvezde na nebu. Ovo jato sadrži oko 100 zvezda, uključujući i nekoliko crvenih i narandžastih džinova, najsjajniji objekat spektralnog tipa K3 i sjaja 6,9m nalazi se blizu centra ovog jata. Ova zvezda je 700 puta sjajnija od Sunca. Sve zvezde ovog jata su "razbacane" u sferi prečnika oko 25 svetlosnih godina, i sve one se udaljavaju od nas brzinom od 34 km/s. Ovo jato se nalazi na daljini od 2.300 svetlosnih godina.

Starost jata M41 se procenjuje na između 190 i 240 miliona godina.(...)

Pročitajte nastavak M41 (87 words)

M33 – Trianglum Galaxy

Milan Milošević — Tue, 14 Aug 2007 02:40:49 +0000

NGC 598; Trianglum; Spiralna galaksija; +5,7 mag; 3 000 000 s.g

M33 je još jedan istaknut član "Lokalne grupe". Ovo je mala galaksija u poređenju sa susednom Andromedom i Mlečnim Putem, ali, u suštini, M31 je galaksija nešto veće veličine nego prosečne spiralne galaksije u svemiru. Jedan od manjih članova "Lokalne grupe", LGS 3, je verovatno satelit galaksije M33, koja je, takođe, zarobljena gravitacionim uticajem Andromede.

M33 je najverovatnije prvi uočio astronom Hodierna pre 1654 god, ali je nezavisno od njega Mesije ponovo otkrio ovu galaksije 1764. god.(...)

Pročitajte nastavak M33 – Trianglum Galaxy (142 words)

M31 – Andromeda

Milan Milošević — Tue, 14 Aug 2007 01:30:34 +0000

NGC 224; Andromeda; Spiralna galaksija; +3,4 mag; 2 200 000 s.g

Ako krenete od Severnjače do alfe u Kasiopeji i zatim nastavite u istom pravcu još trećinu puta videćete pri dobroj vidljivosti jednu sićušnu bledu pegu. Ta mala pega koju jedva nazirete i koju možete prekriti vrhom olovke je zapravo ogromna galaksija sa 300 milijardi zvezda i ko zna koliko još planeta, drugih tela i raznih svetova od kojih su neki možda nastanjenih nekim inteligentnim stanovnicima.

M31 je poznata Andromedina galaksija i ujedno i naša najbliža galaksija. Ona sa svojim pratiocima (uključujući M32 i M110 – dve svetle patuljaste eliptične galaksije), sa Mlečnim putem i drugima formira "Lokalnu grupu galaksija"
Vidljiv golim okom pod određenim uslovima, ovaj objekat je persijskom astronomu Al-Sufi bio poznat kao "mali oblak". On ga je i opisao u svojoj knjizi "Fiksirane zvezde" 965 god. nove ere. Pretpostavlja se da su je prvi primetili persijski astronomi 905. god, ili još ranije. Šarl Mesije, očigledno neobavešten o ovom otkriću, pogrešno ga je pripisao Simonu Mariusu, koji je bio prvi koji je 1612. god dao teleskopski opis. Ponovo nesvestan Al-Sufinog i Marisovog otkrića, Hodierna je samostalno oko 1654. god. ponovo otkrio ovaj objekat.(...)

Pročitajte nastavak M31 – Andromeda (720 words)

Literatura

Milan Milošević — Mon, 13 Aug 2007 04:20:05 +0000

Literatura koja je korišćena za pisanju teksta o supernovama:

Astronomija 2; V. Vujinović; Školska knjiga, Zagreb (1990)
Astronomy Today, 2nd Edition; E. Chaisson / S. McMillan; Prentice Hall, New Jersey (1993)
Voyages Through The Universe; A. Fraknoi, D. Morrison, S. Wolff; Saunders College Publishing, USA (1997)
Crne rupe i zakrivljeno prostor-vreme; W. J. Kaufmann, preveo M. Ćirić; Klub NT, Beograd (1997)

Da li je ovo kraj?

Milan Milošević — Mon, 13 Aug 2007 03:18:31 +0000

Svaka eksplozija supernove označava smrt jedne ogromne zvezde, ali supernova nije samo simbol nestanka, ona je i znak novog stvaranja, novog početka. Ove snažne eksplozije obogaćuju međuzvezdani prostor svim teškim elementima. Od tih novonastalih elemenata može se stvoriti neka nova generacija zvezda, a oko te zvezde mogu nastati planete, a na nekoj od tih planete može nastati neki oblik života koji će biti u stanju da se zapita: Da li je naša zvezda jedinstvena? Koja je njena sudbina? Kakve su druge zvezde i šta će sa njima biti u dalekoj budućnosti?(...)

Pročitajte nastavak Da li je ovo kraj? (94 words)

Postoje li dokazi?

Milan Milošević — Mon, 13 Aug 2007 02:17:37 +0000

Moderna slika formiranja elemenata uključuje puno različitih tipova nuklearnih reakcije koje se odigravaju u različitim stupnjevima evolucije zvezde. Laki elementi od vodonika do gvožđa, grade se prvo fuzijom, a zatim alfa zahvatom, koji dopunjava zahvat protona i radioaktivnim raspadom. Kako da znamo da zvezde zaista tako stvaraju teške elemente? Možemo li biti sigurni da je ovaj scenario verodostojan? U to nas uveravaju tri ubedljiva dokaza:(...)

Pročitajte nastavak Postoje li dokazi? (420 words)

Najtezi elementi

Milan Milošević — Mon, 13 Aug 2007 01:12:57 +0000

S-proces može da objasni nastanak elemenata zaključno sa bizmutom-209, najtežim neradioaktivnim elementom, ali on ne može da odgonetne nastanak elemenata kao što su: torijum-232, uran-238, plutonijum-242 itd. Svaki pokušaj nastanka jezgra težeg od bizmuta u s-procesu je nemoguć zbog toga što se novonastalo jezgro raspada za isto ili čak kraće vreme nego što je potrebno za njegovo formiranje. Fizičari su došli do zaključka da mora da postoji još jedan proces nukleosinteze koji omogućava nastanak tih težih elemenata. Taj proces nazvan je r-proces (ili ‘brzi’ zahvat neutrona). R-proces se odigrava vrlo brzo, u trenucima eksplozije supernove.(...)

Pročitajte nastavak Najtezi elementi (118 words)

Nastanak elemenata iza gvozdja

Milan Milošević — Mon, 13 Aug 2007 00:11:16 +0000

Postoji mnogo elemenata koji su teži od gvožđa. Videli smo da se alfa proces završava nastankom gvožđa, i logično je zapitati se kako su onda nastali ti teži elementi? Da bi oni nastali morao je da postoji neki drugi proces, taj proces naziva se zahvat neutrona – nastanak težih jezgara apsorpcijom neutrona.

Duboko u unutrašnjosti zvezde u kasnom stadijumu evolucije postoje vrlo povoljni uslovi za odigravanje procesa zahvata neutrona. Neutroni nastaju kao sporedni proizvodi u mnogim nuklearnim reakcijama i ih ima u izobilju za reakcije sa gvožđem ili drugim elementima. Neutroni nemaju naelektrisanje i zbog toga ne postoje odbojne sile između njih i jezgra. Kako se sve više neutrona sudara sa jezgrom gvožđa, dolazi do stapanja i masa gvožđa raste.(...)

Pročitajte nastavak Nastanak elemenata iza gvozdja (159 words)

Neke komplikacije

Milan Milošević — Sun, 12 Aug 2007 23:06:18 +0000

Helijum nije jedini element koji može da učestvuje u fuzionim reakcijama sa drugim elementima. Kako broj različitih jezgara nagomilanih u jezgru raste povećava se i raznolikost mogućih fuzionih reakcija. U neki reakcijama dolazi do oslobađanja protona ili neutrona a u drugim ove čestice učestvuju kao reaktanti i bivaju apsorbovani od strane drugih jezgara. Na ovaj način nastaju hemijska jezgra koja se po masi nalaze između onih nastalih fuzijom helijuma.

Laboratorijski eksperimenti pokazuju da jezgra kao što su fluor-19, natrijum-23, fosfor-31 i mnogo drugi nastaju upravo na ovakav način. Njihova rasprostranjenost velika kao rasprostranjenost onih elemenata koji nastaju u fuzionim reakcijama helijuma iz razloga što su one mnogo češće.(...)

Pročitajte nastavak Neke komplikacije (273 words)

Sagorevanje ugljenika

Milan Milošević — Sun, 12 Aug 2007 22:02:52 +0000

Na sve višim i višim temperaturama koje se dostižu u unutrašnjosti zvezde, sve teža i teža jezgra mogu da stupe u fuzione reakcije. Na temperaturi od 10⁹K (koja se javlja samo u jezgrima zvezda mnogo masivnijih od Sunca) dolazi do fuzije ugljenika u magnezijum:

Međutim, zbog velikog broja protona u jezgrima težim od ugljenika, većeg broja protona, fuzija težih elemenata zahteva vrlo visoke temperature koje skoro da se i ne javljaju u zvezdama. Zbog toga teži elementi nastaju na drugi, lakši, način. Na primer, odbojna sila između dva jezgra ugljenika je tri puta veća nego odbojna sila između ugljenika i helijuma. Zbog toga se fuzija ugljenik-helijum odigrava na nižim temperaturama nego fuzija dva jezgra ugljenika. Na temperaturi većoj od 6·10⁸K, jezgro ugljenika-12 sudara se sa jezgrom helijuma-4 i dolazi do nuklearne reakcije u kojoj nastaje kiseonik-16:

(...)

Pročitajte nastavak Sagorevanje ugljenika (117 words)

Sagorevanje vodonika i helijuma

Milan Milošević — Sun, 12 Aug 2007 00:10:43 +0000

Proces nukleosinteze počinje u tzv. proton-protonskom ciklusu. Ovaj lanac fuzionih reakcija odigrava se u jezgrima svih zvezda koje se nalaze u mirnom stadijumu svog evolutivnog razvoja. Takva zvezda je i naše Sunce, i upravo ovaj niz reakcija odgovoran je za nastanak energije koja je omogućila nastanak i opstanak života na našoj planeti. Osnova proton-protonskog ciklusa je da se na dovoljno visokoj temperaturi, oko 107K, odigrava lanac nuklearnih reakcija u kojima reaguje četiri jezgra vodonika i nastaje jedno jezgro helijuma uz oslobađanje neutrina i energije:

Nastali pozitroni gotovo trenutno reaguju sa slobodnim elektronima i u procesu anihilacije pretvaraju se u energiju gama-zraka. Neutrini odlaze odnoseći izvesnu količinu energije i oni ne igraju važnu ulogu u lancu nukleosinteze. Ispravnost proton-protonskog ciklusa potvrđena je i eksperimentalno, u laboratorijskim uslovima.(...)

Pročitajte nastavak Sagorevanje vodonika i helijuma (54 words)

Rasprostranjenost elemenata

Milan Milošević — Sat, 11 Aug 2007 23:40:41 +0000

Kako i odakle su nastali svi ovi elementi? Da li su oni uvek postojali u Univerzumu ili su nastali nakon što je Univerzum bio stvoren? Pedesetih godina XX veka astronomi su zaključili da vodonik i većina helijuma potiču iz najranijih trenutaka stvaranja Univerzuma Svi drugi elementi su nastali kao rezultat nukleosinteze koja se odigrava u zvezdama.

Ključna stvar za razumevanje procesa nastanka teških elemenata je to da veća jezgra mogu da nastanu spajanjem lakših jezgara. Prema trenutno prihvaćenim teorijama svi teži elementi potiču, u stvari, od jednog elementa, najjednostavnijeg i najlakšeg – vodonika. Da bi teorija o nukleosintezi bila prihvatljiva ona mora da objasni i sam proces stvaranja različitih vrsta elemenata, ali takođe mora da pruži objašnjenje rasprostranjenosti pojedinih elemenata u vasioni.(...)

Pročitajte nastavak Rasprostranjenost elemenata (38 words)

Nastanak hemijskih elemenata

Milan Milošević — Sat, 11 Aug 2007 12:10:02 +0000

Kad je vasiona stvorena pre oko 15 milijardi godina nastali su samo vodonik i kiseonik. Samo ta dva laka elementa mogla su da prežive i izrone iz neverovatnog vrtloga kosmičkog rađanja. Ali svima je poznato da je svet oko nas sastavljen od mnogo težih elemenata. Tu ima kiseonika i azota u vazduhu koji udišemo, kalcijuma i kalijuma u našim kostima, a gvožđe je u krvi koja teče našim venama.

Nijedan od ovih težih elemenata nije bio deo prvobitne vatrene lopte iz koje se rodila vasiona. Oni nisu stvoreni u unutrašnjosti zvezda male mase. Te zvezde nisu sposobne da stvore elemente teže od ugljenika i kiseonika. Ali, u dubinama masivnih zvezda, čija je masa 50 do 60 puta veća dolazi do mnogih egzotičnih termonuklearnih reakcija. Videli smo da u poznom životu ovakvih zvezda temperatura raste na nekoliko milijardi stepeni. U takvom paklu kuju se teži elementi.(...)

Pročitajte nastavak Nastanak hemijskih elemenata (325 words)

Supernova SN1987a

Milan Milošević — Fri, 10 Aug 2007 15:21:01 +0000

U noći između 23 i 24 februara 1987. godine, kanadski astronom Jan Šelton radio je na opservatoriji Las Kampanas, visoko u čileanskim Andima. Jedan od njegovih asistenata nakratko je izašao napolje i na kratko pogledao tamno noćno nebo. A tamo imao je šta da vidi. Pošto je poznavao raspored sazvežđa, brzo je uočio nešto veoma čudno. Na rubu magličaste mrlje svetlosti poznate kao Veliki Magelanov oblak nalazila se jedna zvezda. Nije izgledala posebno sjajna, približno iste veličine kao zvezde u Orionovom pojasu. Neobično je jedino bilo to što se ta zvezda nije tamo nalazila prethodne noći!(...)

Pročitajte nastavak Supernova SN1987a (346 words)

SN1054 – Maglina Rak

Milan Milošević — Fri, 10 Aug 2007 15:15:48 +0000

Rano ujutro 4. jula 1054. godine u kineski astronomi su na istočnom nebu opazili jednu novu vrlo sjajnu zvezdu. Narednih dana njen sjaj je rastao i dostigao -6m što odgovara sjaju Meseca u jednoj četvrti. Dvadeset tri dana ova zvezda se videla i po danu. U isto vreme, čini se, zvezda je opažena i na drugom kraju sveta, na nebu iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone gde su je zabeležili neki indijanski slikari.

Ovaj događaj zabeležio je drevni kineski istoričar Toktaga u 9. odeljku 56. poglavlja Istorije dinastije Sung: “Na dan či-ču, petog meseca prve godine vladavine Či-ho, pojavila se ‘gostujuća zvezda’ na jugoistoku Tijen-huana, veličine nekoliko palaca. Posle više od godine dana, ona se ugasila.”(...)

Pročitajte nastavak SN1054 – Maglina Rak (217 words)

Rigel

Milan Milošević — Fri, 10 Aug 2007 15:11:15 +0000

Rigel je još jedna vrlo sjajna zvezda u sazvežđu Orion. Ime potiče iz arapskog jezika i znači “leva noga đžina”. To je velika, bela supergigantska zvezda spektralne klase B8 Ia. Površinska temperatura ove zvezde iznosi oko 10000 K, a energija koju ona emituje je veća od energije Sunca za oko 57000 puta. Rigel je jedan od najsjajnijih objekata u našoj galaksiji. Kad bi se jedna ovakva zvezda nalazila na udaljenosti kao na primer Sirijus njen sjaj bi bio jednak petini sjaja punog Meseca, odnosno bila bi 150 puta sjajnija od Venere.(...)

Pročitajte nastavak Rigel (103 words)

SN1006

Milan Milošević — Thu, 09 Aug 2007 12:12:33 +0000

Tokom istorije zabeležen je veliki broj supernova. Većina ovih supernova otkrivena je poslednjih decenija u udaljenim galaksijama, pomoću moćnih teleskopa, ali tokom istorije bilo je i onih supernova koje su videli, i verovatno kojih su se plašili, ljudi koji su šetali Zemljom pre nekoliko vekova.

U poslednjoj fazi u životu zvezda velikih masa dolazi do vrlo snažnih i upadljivih promena. Verovatno najupečatljivija promena je eksplozija zvezde do koje dolazi onda kada zvezda više nije u stanju da se suprotstavi sopstvenoj težini. Takva eksplozija u kojoj zvezda biva gotovo potpuno uništena naziva se supernova. Jedna zvezda običnog sjaja, u trenutku eksplozije supernove zasija poslednji put, ali ona tada sija sjajnije neko ikada ranije, sjajnije od milijardi drugih zvezda, sjajnije od čitave galaksije u kojoj je živela.(...)

Pročitajte nastavak SN1006 (443 words)

Supernove u nasem susedstvu

Milan Milošević — Thu, 09 Aug 2007 12:06:31 +0000

Do sada je u našoj galaksiji zabeleženo samo šest eksplozija supernova u poslednjih 1000 godina. Na slici prikazan je položaj tih supernova u galaksiji. Supernove najčešće dobijaju imena po godini u kojoj su zabeležene a ako ih ima više iza godine stavljaju se redom slova abecede. Supernova Cassiopeia A (CasA) nije zabeležena u istoriji ali radio posmatranja su ukazala da je svetlost ove supernove stigla do Zemlje u VII veku.(...)

Pročitajte nastavak Supernove u nasem susedstvu (166 words)

Konacna sudbina

Milan Milošević — Wed, 08 Aug 2007 02:56:21 +0000

Sagorelo jezgro zvezde male mase se hladi i skuplja i na kraju od njega nastaje beli patuljak dok se gasovi njegove planetarne magline rasipaju i nestaju iz vida. Na sličan način od sagorelog jezgra zvezde velike mase, bogatog neutronima, postaje mrtva zvezda, od koje se, nakon eksplozije supernove, udaljava maglina, tzv. Ostatak supernove, koja može biti vidljiva stotinama i hiljadama godina nakon eksplozije.

Od ovog preostalog jezgra ne može postati beli patuljak. Njegova masa je prevelika pa pritisak degenerisanih elektrona nije dovoljno snažan da spreči dalje sažimanje. Pritisak degenerisanih elektrona posledica je Paulijevog principa isključenja, po kome dva elektrona ne mogu zauzimati isto mesto u isto vreme. Slično elektronima i neutroni se pokoravaju Paulijevom principu isključenja. Dva identična neutrona ne mogu se primorati da zauzmu isto mesto. Kao posledica, kad materijal u sagorelom jezgru masivne zvezde, bogat neutronima, kolapsira na malu veličinu, stvara se pritisak degenerisanih neutrona. Pritisak se tada snažno odupire svakom daljem sabijanju. Mrtvo telo zvezde postaje neutronska zvezda.(...)

Pročitajte nastavak Konacna sudbina (789 words)

Kastor

Milan Milošević — Wed, 08 Aug 2007 01:34:37 +0000

Kastor je u klasičnoj mitologiji poznat kao smrtni blizanac Poluksa. Sjajne zvezde ova dva ratnika lako su uočljiva u sazvežđu Blizanci. Bez obzira što je sjaj Kastora manji od Poluksa on je ipak označen kao ï¡ Gemini, a Poluks kao ï¢ Gemini. Kastorova mitološka i nebeska veza sa Poluksom uvrstile su ovu zvezdu u zvezde prve magnitude, mada je on ustvari najsjajnija zvezda druge magnitude.

Kastor i Poluks su interesantne zvezde. Na severnom kraju sazvežđa Blicanaca, Poluks je narandžasti džin, a Kastor bela zvezda glavnog niza. Golim okom Kastor izgleda kao obična zvezda spekta A klase, slična Vegi, vrlo topla, temperature između 7000 i 10000 stepeni kelvina. Iako su ove dve zvezde mitološki prilično povezane, Kastor nema fizičkih veza sa Poluksom. Nalazi se na daljini od 52 svetlosne godine, a to je samo pola puta do njegovog mitološkog blizanca.(...)

Pročitajte nastavak Kastor (299 words)

Nove i supernove

Milan Milošević — Wed, 08 Aug 2007 00:41:18 +0000

Pre svega treba zapamtiti da supernova NIJE velika nova. One nastaju iz sasvim različitih uzroka od potpuno različitih vrsta zvezda, ali iako su različite one imaju i neke sličnosti.

Kao i nova, supernova je zvezda čiji se sjaj iznenada, drastično poveća, a zatim se polako smanjuje, iščezavajući sa neba. U nekim slučajevima krive sjaja bliskih nova i udaljenenih supernova mogu biti vrlo slične i zbog toga se, skoro do 1920 godine, smatralo da se u oba slučaja radi o istoj pojavi. Pre nego što su shvatili uzroke nastanka nova i supernova, astronomi su uočavali jasnu razliku posmatrajući ova dva događaja.(...)

Pročitajte nastavak Nove i supernove (1,111 words)

Kapela

Milan Milošević — Sat, 04 Aug 2007 23:58:00 +0000

Ranih zimskih noći na srednjim geografskim širinama severne hemisfere Kapela se nalazi gotovo tačno iznad naših glava. Ovo je jedna od tri najsjajnije zvezde severnog neba, druge dve su Arkturus (proleće) i Vega (leto). Sve tri su približnog sjaja. Arkturus – hladan i narandžast, Vega – vrela i bela, a Kapela – žuto-bela zvezda, negde u sredini temperaturnog raspona. Na celom nebu ona je po sjaju četvrta zvezda, osim pomenutih od nje je sjajnija jedino zvezda Sirijus. Kapela je najsjajnija zvezda u blizini severnog pola. Zbog velike severne deklinacije na kojoj se nalazi Kapela je vidljiva tokom cele godine.(...)

Pročitajte nastavak Kapela (308 words)

Nestanak masivnih zvezda

Milan Milošević — Sat, 04 Aug 2007 23:55:09 +0000

Ogromna većina zvezda koju vidimo na noćnom nebu su zvezde slične našem Suncu. One sadrže približno istu količinu materije kao Sunce, u njima se odigravaju isti procesi kao u Suncu. Konačna sudbina svih ovih zvezda određena je onda kada su nastale, njihovom malom masom. One će svoj život okončati kao mali, tamni patuljci koji lutaju kroz skoro potpuno prazan galaktički prostor. Tek poneka od njih imaće tu sreću da još jednom zasija, kao nova, sjajem koji nikada ranije nije imala.

Međutim, na nebu postoje i druge zvezde, plavičaste, blještavo sjajne zvezde čija je masa znatno veća od mase Sunca. Ove zvezde se lako identifikuju dok su još u detinjstvu jer su među najsjajnijim. Najbolji primeri ovih zvezda su Spika (Devica), Aherar (Eridan) i skoro svaka sjajna zvezda u sazvežđu Orion.

Masa zvezda ne određuje samo način na koji će one okončati svoj život, od mase zavisi i koliko dugo će zvezda živeti. Zvezde male mase evoluiraju veoma sporo. Njima je potrebno mnogo vremena da bi postigle pritisak i temperaturi za započinjanje sagorevanja vodonika. A kada sagorevanje počne, one štedljivo troše svoje male zalihe goriva. Većina zvezda male mase u našoj galaksiji nalazi se još u detinjstvu, sve one još uvek troše svoje zalihe vodonika.(...)

Pročitajte nastavak Nestanak masivnih zvezda (995 words)

Zivot posle smrti

Milan Milošević — Fri, 03 Aug 2007 00:29:36 +0000

Termonuklearne reakcije igraju važnu ulogu u stabilnosti zvezda. Setimo se, na primer, da je početak sagorevanja vodonika odgovoran za zaustavljanje kontrakcije protozvezde. Odlivanjem energije oslobođene u termonuklearnim reakcijama u centru zvezde uspostavlja se stanje u kojem zvezda može da podnese ogromnu težinu svojih spoljnih slojeva.

Kad ostane bez nuklearnog goriva mrtvo telo sagorele zvezde u centru planetarne magline jednostavno se skuplja. Milijarde milijardi tona gasa koje sa svih strana vrše pritisak ka centru, neumoljivo lome i sabijaju zvezdu do veoma malih dimenzija. Uskoro će gasovi biti tako gusto složeni da će atomi unutar zvezde biti potpuno oljušteni.
Svima je poznato da se u normalnim uslovima atom sastoji od masivnog jezgra u centru oko kojeg kruže elektroni po svojim orbitama. Ali, duboko u unutrašnjosti umiruće zvezde male mase atomi su tako tesno zbijeni da se elektroni otkidaju od jezgara. Unutrašnjost zvezde sastoji se od jezgara koja plove u moru elektrona. Na kraju, kad gravitacija sabije zvezdu na veličinu ne veću od Zemljine, elektroni su tako gusto zbijeni da je pritisak koji oni stvaraju tako snažan da se može odupreti daljoj kontrakciji. Ti elektroni su tada tako gusto složeni da bi svaka dalja kontrakcija primorala dva elektrona da zauzmu isto mesto. U fizici se kaže da bi to bio pokušaj da dva elektrona zauzmu isto kvantomehaničko stanje, a to strogo zabranjuje zakon koji je nazvan Paulijev princip isključenja. Rezultujući pritisak koji zaustavlja dalju kontrakciju mrtve zvezde naziva se pritisak degenerisanih elektrona.(...)

Pročitajte nastavak Zivot posle smrti (577 words)

Betelgeuse

Milan Milošević — Fri, 03 Aug 2007 00:23:19 +0000

Betelgez je vrlo sjajna zvezda koja sija žuto-narandžastim sjajem na desnom ramenu Oriona. Ime ove zvezde je arapskog porekla i znači “ruka džina”. Ova zvezda je, kao i mnoge druge zvezde iz sazvežđa Orinon, verovatno nastala pre nekoliko miliona godina iz molekularnog oblaka gasa koji je još uvek vidljiv u Orionu, ali je njen evolutivni razvoj tekao dosta brzo zbog velike mase.

John Herschel je 1836 godine da ova zvezda ne sija uvek istim sjajem, već da se njen sjaj menja sa izvesnom pravilnošću. Astronomi danas znaju da je ova promena sjaja posledica promene dimenzija zvezdine atmosfere. Betelgez je jedina promenljiva zvezda prve zvezdane veličine, osim toga ovo je jedanaesta zvezda po sjaju na nebu. Po karakteristikama promene sjaja Betelgez spada u delimično pravilno promenljive, pulsirajuće zvezde. Njen period iznosi oko 5,7 godina. Maksimumi sjaja zabeleženi su 1933 i 1942 godine, tada je sjaj ve zvezde bio 0,2 magnitude. U doba minimuma sjaj zvezde opadne ispod 1,2 magnitude, a najmanji je zabeležen 1927 i 1941 godine. Tokom jednog perioda sjaj zvezde se promeni oko dva puta. (...)

Pročitajte nastavak Betelgeuse (753 words)

Pocetak kraja

Milan Milošević — Thu, 02 Aug 2007 00:16:15 +0000

Onog trenutka kada sav vodonik bude potrošen, gravitacija pobeđuje unutrašnje sile zvezde i dovodi do toga da jezgro bogato helijumom počinje da se skuplja. Situacija je opet slična onoj iz faze nastanka zvezde. Kako se zvezda smanjuje u njenoj unutrašnjosti pritisak i temperatura nastavljaju da rastu. Sav vodonik u jezgru je već odavno potrošen, ali u prostoru oko jezgra vodonika ima u izobilju. Najzad, temperatura u okruženju jezgra koje kolapsira postaje dovoljno visoka da omogući sagorevanje vodonika.(...)

Pročitajte nastavak Pocetak kraja (581 words)

Antares

Milan Milošević — Thu, 02 Aug 2007 00:13:16 +0000

Jedan vrlo sjajan “biser” u letnjem Mlečnom putu, Antares, nalazi se u jednog od velikih sazvežđa – Škorpija (Scorpius), jednog od malobrojnih sazvežđa koja stvarno izgledom opravdavaju svoje ime. Antares, koji predstavlja srce Škorpije ima istu crvenu boju kao planeta Mars. Iz tog razloga, a i zbog toga sto se ova zvezda nalazi blizu ravni ekliptike, na putu Sunca i planeta, često dolazi do zabune i mnogi ovu zvezdu mešaju sa “Crvenom planetom”.Zbog čestog mešanja ove zvezde sa planetaom Mars ona je i dobila ime. Ime Antares potiče od reči “Anti-Ares”, što označava suprotnost Aresu, grčkom bogu rata. (Mars je rimski bog rata).(...)

Pročitajte nastavak Antares (253 words)

Algol

Milan Milošević — Tue, 31 Jul 2007 17:39:34 +0000

ÃŸ Per, HD 19356, SAO 38592

Verovatno najpoznatija promenljiva zvezda je Algol. Ova zvezda se nalazi u sazvežđu Perseja (Î² Persei) i najčešće je vidimo kao zvezdu druge magnitude.

Ime Algol potiče od arapske reči koja u prevodu znači “glava demona”. Bez obzira na to što nisu pronađeni zapisi iz antičkog i srednjevekovnog perioda koji bi ukazivali na promenljivost sjaja ove zvezde njena karakterizacija od najranijih dana navodi na zaključak da je njena promena sjaja bila zabeležena. Širom drevnog Mediterana Algol je povezivan sa različitim užasnim čudovištima.(...)

Pročitajte nastavak Algol (456 words)

Zvezda je rođena

Milan Milošević — Tue, 31 Jul 2007 11:08:04 +0000

Svaki put kada pogledamo vedro, noćno nebo vidimo isto – ogroman broj svetlih tačkica razbacanih na sve strane. Dužim posmatranjem primetimo neke pravilnosti među tim mnoštvom belih tačkica, i uspevamo da prepoznamo neke grupe koje su ljudi nazvali sazvežđa. Ako bi produžili posmatranje tokom cele noći, pa opet sledeće noći, i tako redom primetili bi da sve zvezde kruže oko jedne iste zvezde, ali međusobni raspored zvezda se ne menja. Ma koliko dugo neki čovek posmatrao noćno nebo teško da bi mogao da vidi bilo kakvu promenu na zvezdama, i svako bi prilično lako zaključio da su zvezde nepromenljive i večite. Ali, to što mi nismo u mogućnosti direktno da vidimo promene na zvezdama ne znači da tih promena nema.(...)

Pročitajte nastavak Zvezda je rođena (903 words)

M27 – Nemo zvono

Milan Milošević — Tue, 24 Jul 2007 20:43:29 +0000

NGC 6853; Vulpecula; Planetarna maglina; +7,4 mag; 1250 s.g

Ova maglina je prva planetarna maglina ikad otkrivena. Mesije je ovu fascinantnu klasu objekata otkrio 12 Jula 1764. god.

Ova planetarna maglina je najimpesivniji objekat svoje vrste na nebu. Ovo je takođe i najsjajnija planetarna maglina prividne zvezdane veličine od 7,3. Centralna zvezda ove planetarne magline ima sjaj 13.5 zvezdane veličine. To je vrlo vreo patuljak temperature oko 85000 , spektralnog tipa O7. Pretpostavlja se da je ova zvezda dvojni sistem i da je tamnija komponenta 17 zvezdane veličine, žuti pratilac na rastojanju od 6.54 ".(...)

Pročitajte nastavak M27 – Nemo zvono (171 words)

M20 – Trifid nebula

Milan Milošević — Sun, 15 Jul 2007 18:34:17 +0000

NGC 6514; Sagittarius; Difuzna maglina; +9,0 mag; 5200 s.g

Trifid maglina postala je M20 u Mesijeovom katalogu. ali ime Trifid dobila je kada je otkrio astronom Džon Heršil, koji je primetio postojanje 3 različita segmenta, u okviru ove magline, razdvojena tamnim linijama međuzvezdane prašine.
Emisione magline su one koje su vidljive zbog toga što zračenje okolnih zvezda pobuđuje gas u maglini. Refleksione magline su one koje su vidljive zbog toga što reflektuju svetlost obližnjih zvezda. M20 istovremeno pripada i jedno i drugom tipu maglina. Crvene oblasti su emisiona maglina čiji sjaj održava sjajna trojna zvezda. Ova maglina okružena je plavom oblašću, tj. refleksionom maglinom čiji sjaj potiče od prelamanja svetlosti sa jedne obližnje zvezde O-klase. Daljina do ove magline nije sa sigurnošću poznata; procene se kreću od 2200 do 7600 sv. god. Trenutno se koristi vrednost od 5200 sv. god.(...)

Pročitajte nastavak M20 – Trifid nebula (71 words)