Gravitacija i vreme
Već je rečeno da Teorija relativnosti ne pravi razliku između prostora i vremena. Do sada smo videli koje su posledice Opšte teorije na "izgled" prostora. Slične ovakve posledice registruju se u proticanju vremena.
Opšta teorija relativnosti predviđa da gravitacija usporava vreme. Samo negde daleko u prostor-vremenu, daleko od svih gravitacionih polja, tamo gde je prostor-vreme potpuno ravno časovnici otkucavaju normalnim tempom. Približavanjem bilo kom masivnom objektu vreme počinje da teče sve sporije i sporije. Na osnovu ovoga može se zaključiti da će vreme na Zemlji proticati nešto brže nego na Jupiteru. Dok će na Jupiteru vreme teći brže u odnosu na Sunce. Ajnštajn je izračunao da jedna sekunda na Zemlji traje 1,000002 Sunčevih sekundi.
Bilo je mnogo pokušaja da se ova razlika izmeri, ali nijedan od njih nije bio uspešan. Prvi eksperiment koji je potvrdio tačnost i ovog tvrđenja OTR izvršen je, verovali ili ne, na Zemlji! Godine 1960, pet godina nakon Ajnštajnove smrti, na Harvardskom univerzitetu, dr Robert Paund i njegov asistent Glen Rebka su izvršili eksperiment koji je potvrdio razliku u brzini proticanja vremena na površini Zemlje i na nekoj maloj visini iznad naše planete (gde je gravitacija nešto slabija). U svom eksperimentu oni su koristili toranj visok 22,6 metara, jedan časovnik se nalazio na Zemlji a drugi na vrhu tornja. Za ovako precizno merenje bilo je neophodno koristiti vrlo precizne časovnike. U prirodi je teško naći precizniji časovnik od atomskog, u ovom eksperimentu časovnici su bila jezgra radioaktivnog Co-57. Kada je sve ovo postavljeno na svoje mesto trebalo je jedino detektrima meriti frekvenciju fotona gama zraka koji su nastajali prilikom radioaktivnog raspada. Rezultati koji su u ovom eksperimentu dobijeni dobro su se poklopili sa oni šta je predvidela Ajnštajnova teorije.
Pet godina nakon smrti njegovog tvorca Ajnštajnova teorija je konačno u potpunosti eksperimentalno potvrđena. Sumlje više nije bilo, čovečansvo je dobilo najbolju teoriju gravitacije koju je ikada imalo. Ali, to što je ova teorija potvrđena kao tačna nije umanjilo interesovanje za nju, naprotiv ona je postala još značajnija i otvorila je jedan sasvim nov pogled na svet, a o njemu u narednom nastavku 
Nerazumem nista o tom zakrivljenju prostor vreme, kaze da zbog tog zakrivljenja svetlost nemoze da pobegne iz crne rupe, svetlost je cestica zar nije jednostavnije da nemoze da “pobegne” zbog gravitacije koju ona ima.
Zakrivljenost prostor-vremena nastaje pod uticajem gravitacije. Gravitacija jeste razlog zbog kog svetlost ne može da napusti crnu rupu, ali to postiže preko polja – zakrivljenog prostor-vremena.
To je upravo razlika između Njutnove teorije gravitacije i teorije relativnosti. Kod Njutna gravitacija je delovala na daljinu (i držala bi svetlost) a u relativnosti gravitacija stvara polje koje deluje na svetlost.
Razlika između ta dva načina da se nešsto kaže nije samo jezička već suštinska, jedna je pogrešna i nemoguća, a druga je tačna.
zvuci paradoksalno, ali svetlost je i talas i cestica, propagira se kao talas a emituje i apsorbuje kao cestica.Albert je postulirao da je brzina svetlosti maksimalna brzina u svemiru, a da tom prilikom dolazi do sazimanja dimenzije u pravcu kretanja i dilatacije vremena (produzenja), to znaci da svetlost ne poznaje vreme kao ni prostor u nasem smislu. I jos malo zena kao zacina: nema postavljenih meta, nijedan luk nije nategnut, a strela napusta tetivu. Ona mozda ne pogadja ali ne promasuje. (Dodao sam i prezime kod prestavljanja)