Svet nauke

Prvi korak ka istraživanju Meseca načinjen je pronalaskom teleskopa. Galileo Galilej je načinio prvi teleskop 1609. i posmatrao planine i kratere na Mesečevoj površini.

Hladni rat je inspirisao svemirsku trku između SSSR-a i SAD-a koje je dovelo do povećanja interesovanja za Mesec. Neljudske sonde, letelice i lenderi, slani su skoro čim bi kapaciteti lansera bili slobodni. SSSR-ov Lunarni program bio je prvi koji je dostigao Mesec sa neljudskom letelicom. Prva neljudska letelica koja je izašla iz Zemljine orbite i prva stigla do Meseca bila je Luna 1, prvi objekat koji je čovek napravio koji je udario na površinu Meseca bio je Luna 2, i prve fotografije daljeg dela Meseca koji se ne može videti sa Zemlje načinjeni su iz Lune 3 1959. godine. Prva letelica koja izvršila uspešno meko sletanje bila je Luna 9 i prvo neljudsko vozilo koje je obišlo Mesec bilo je Luna 10, 1966. godine. Uzorci sa Meseca doneti su nazad na Zemlju uz pomoć tri Luna misije (Luna 6, 20 i 24) i Apolo misije 11 i 17 (osim Apolo 13, koje je odustalo od planiranog sletanja na Mesec).

Sletanje prvih ljudi na Mesec 1969. godine smatra se da predstavlja kulminaciju u svemirskoj trci, od strane većine ljudi. Nil Armstrong postao je prvi čovek koji je hodao Mesecom kao zapovednik Američke misije Apolo 11 time što je prvi stao na površinu u 02:56 UTC 21. jula 1969. godine. Američko sletanje na Mesec i povratak je omogućen zahvaljujući znatnom tehnološkom napretku, u domenima kao što su hemijsko odvajanje i atmosferski ulazak, koji su razvijeni ranih 1960-ih.

Naučni instrumenti instalirani su na Mesečevoj površini za vreme svih Apolo misija. ALSEP stanica instalirana je na mestima sletanja misija Apolo 12, 14, 15, 16 i 17, budući da privremena stanica poznata kao EASEP (Early Apollo Scientific Experiments Package) bila je instalirana za vreme Apolo 11 misije. ALSEP stanica sadržala je među brojnim stavrima i seizmometre, magnetometre, kockaste reflektore. Transmisija podataka ka Zemlji prekinuta je 30. septembra 1977. godine zbog razmatranja budžeta.

37 godina su prošle od Eugene Cernan i Harrison Schmitt, članove Apolo 17 misije, napustili površinu Meseca 14. decembra 1972. godine (Cernan je poslednji ušao u letelicu) i od tad niko nije bio na Mesecu. Zahvaljujući Apolo misijama astronomi su saznali mnogo toga o hemijskom sastavu i postanku Meseca, a stene donete sa njega još uvek se izučavaju širom svetla. Snimanjem Mesečevih kratera i radiometrijskim određivanjem starosti uzoraka otkriven je period intezivnog bombardovanja koje je oblikovalo Sunčev sistem u prvih milijardu godina.

SSSR nikad nije pokušao da spusti ljudsku posadu na Mesec, barem se tako misli. Iako su zvaničnici poricali, Sovjeti su imali tajni program za let na Mesec, koji je na kraju trebalo da uključi i slanje ljudske posade. Međutim, zbog problema sa lansirnim raketama i letelicama (zasnovanim na letelici Zond 3) uskoro su se našli u zaostatku. Iako nisu poslali ljudsku misiju, znatno su doprineli proučavanju Meseca slanjem niz vozila nazvanih Lunohod, koja su donela uzorke prašine na Zemlju.

Od sredine 1960.-ih pa do sredine 1970.-ih, bilo je 65 veštačkih objekata koji su došli do Meseca (i ljudskih i robotskih, s tim što je samo 1971. godine bilo njih 10), od kojih je poslednji Luna 24, 1976. godine. Samo 18 njih je imalo letelice za sletanje na Mesec, devet napravilo pun put sa Zemlje donoseći uzorke tla sa Meseca. SSSR je nakon toga svoje napore uložio u Veneru i svemirsku stanicu, a SAD ka Marsu i iza. 1990. godine Japan je obišao Mesec pomoću Hiten letelice, postajući treća nacija koja je ušla svemirskom letelicom u orbitu oko Meseca. Svemirska letelica je ispustila malu sondu, Hagormo, u orbitu, ali predajnici su zakazali, što je spečilo dalja naučna istraživanja ove misije.

1994. godine SAD konačno su se vratili na Mesec, u robotskom smislu, slanjem letilice Clementine. Ova misija je obavila prvo topografsko mapiranje Meseca, i napravila prve globalne multispektralne slike površine. Zatim je usledila Lunar Prospector misija 1998. godine. Neutronski spektrometar na Lunar Prospectoru ukazivao je na prisustvo vodonika na polovima Meseca, koji je najverovatnije nastao usled prisustva vodenog leda na porvšini kratera koji se uvek nalaze u senci. Evropska letelica Smart 1 lansirana je 27. septembra 2003. godine i bila je u orbiti oko Meseca od 15. novembra 2004. godine do 3. septembra 2006. godine.

14. januara 2004. godine američki predsednik George W. Bush zahtevao je plan za nastavak misija ka Mesecu do 2020. godine. NASA trenutno planira konstrukciju trajne ispostave na jednom od polova Meseca. NR Kina izrazila je ambicione planove za istraživanje Meseca i počela sa Chang’e programom za mesečevo istraživanje, uspešno lasirajući prvu letelicu, Chang’e-1 24. oktobra 2007. godine. Kao i NASA, Kina se nada da će poslati ljude na Mesec do 2020. godine. SAD je lansirao Lunar Reconnaissance Orbiter i Lunar Crater Observation and Sensing Satellite 18. juna 2009. godine. Rusija takođe je objavila da će nastaviti predhodno zamrznut projekat Luna-Glob, koji se sastoji iz neljudskih orbitera i lendera, za koji se planira da će sleteti 2012. godine.

Literatura:

1. Prevod: Wikipedia: Moon / Exploration
2. Е.Chaisson, S.McMillan, Astronomy – A Beginner’s Guide to the Univers, A Pearson Company Upper Saddle River, New Jersey 07458, 2004.
3. P. Fransis i ostali, Vasiona – velika ilustrovana enciklopedija, Mladinska knjiga, Beograd, 2005.