Comments on: Kako rade akceleratori? | Milan Milošević http://www.svetnauke.org/kako-rade-akceleratori Bitovi i bajtovi iz čudesnog sveta kvarkova i kvazara Mon, 06 Feb 2012 23:18:32 +0000 hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 By: klaudija http://www.svetnauke.org/kako-rade-akceleratori#comment-11519 klaudija Fri, 22 Apr 2011 07:24:20 +0000 http://www.svetnauke.org/2007/06/10/kako-rade-akceleratori/#comment-11519 caooooooooooooo caooooooooooooo

]]> By: Milica http://www.svetnauke.org/kako-rade-akceleratori#comment-11502 Milica Tue, 19 Apr 2011 18:53:43 +0000 http://www.svetnauke.org/2007/06/10/kako-rade-akceleratori/#comment-11502 SUper! Hvala, bice mi od pomoci :) SUper! Hvala, bice mi od pomoci :)

]]> By: Jazz http://www.svetnauke.org/kako-rade-akceleratori#comment-10989 Jazz Tue, 07 Dec 2010 09:15:52 +0000 http://www.svetnauke.org/2007/06/10/kako-rade-akceleratori/#comment-10989 bravo Milance! Hvala puno, mnogo si mi pomogao ovim clankom! ;) bravo Milance! Hvala puno, mnogo si mi pomogao ovim clankom! ;)

]]> By: Icić Nebojša http://www.svetnauke.org/kako-rade-akceleratori#comment-9971 Icić Nebojša Fri, 09 Apr 2010 07:31:48 +0000 http://www.svetnauke.org/2007/06/10/kako-rade-akceleratori/#comment-9971 Šteta što je u međuvremenu proradio LHC na 7 TeV, i potrošio silne pare koje su mogle da se ulože u najveći kornet na svetu, leda a time i sladoleda ima svuda uokolo. Neinformisani i zavidni ljudi iz CERNa nisu na vreme ozbiljno shvatili Bosnićeve konusne teorije, a mogli su da naprave, osim korneta, i bar jednu crnu rupu za poneti. Šteta što je u međuvremenu proradio LHC na 7 TeV, i potrošio silne pare koje su mogle da se ulože u najveći kornet na svetu, leda a time i sladoleda ima svuda uokolo. Neinformisani i zavidni ljudi iz CERNa nisu na vreme ozbiljno shvatili Bosnićeve konusne teorije, a mogli su da naprave, osim korneta, i bar jednu crnu rupu za poneti.

]]> By: Tasaa http://www.svetnauke.org/kako-rade-akceleratori#comment-9957 Tasaa Tue, 06 Apr 2010 09:16:44 +0000 http://www.svetnauke.org/2007/06/10/kako-rade-akceleratori/#comment-9957 Odlicno!! Odlicno!!

]]> By: Milan Milosevic http://www.svetnauke.org/kako-rade-akceleratori#comment-5153 Milan Milosevic Sun, 01 Feb 2009 19:43:11 +0000 http://www.svetnauke.org/2007/06/10/kako-rade-akceleratori/#comment-5153 Neću da ulazim u analizu ovoga što ste napisali. Otišli ste mnogo u oblast alternativnih interpretacija a na svom putu preskočili ste neke osnovne principe, pre svega, klasične fizike i tehnologije. Ignorisanje relativističkif efekata nema potrebe ni pominjati, vaše brojke dovoljno govore. <strong>NAPOMENA čitaocima: prethodni komentar i navedeni link su lični stav autora komentara i u potpunosti su suprotni stanovištu savremene nauke.</strong><em></em> Neću da ulazim u analizu ovoga što ste napisali. Otišli ste mnogo u oblast alternativnih interpretacija a na svom putu preskočili ste neke osnovne principe, pre svega, klasične fizike i tehnologije. Ignorisanje relativističkif efekata nema potrebe ni pominjati, vaše brojke dovoljno govore.

NAPOMENA čitaocima: prethodni komentar i navedeni link su lični stav autora komentara i u potpunosti su suprotni stanovištu savremene nauke.

]]> By: petar bosnić petrus http://www.svetnauke.org/kako-rade-akceleratori#comment-5144 petar bosnić petrus Sun, 01 Feb 2009 09:52:44 +0000 http://www.svetnauke.org/2007/06/10/kako-rade-akceleratori/#comment-5144 Po mom sudu, Vaš je članak korektan. Bavim se problemom razvoja akceleratora. Pristup tom problemu je antirelativistički, iako je polazište baš u temeljnim relativističkim tvrdnjama i Lorentzovim transformacijama. dole je samo jedan segment kojeg nisam uvrstio u članak na websiteu. <a href="http://www.petar-bosnic-petrus.com" rel="nofollow">http://www.petar-bosnic-petrus.com</a> Opća jednadžba za maksimalno moguću brzinu koju bi česticama mogao dati neki konusni ili paraboloidni akcelerator glasila bi: v = nc (10) Pri čemu bi v bila brzina čestice, n omjer radiusa r i osi ax, a c brzina svjetlosti. Najveća moguća brzina koju česticama može dati neki konusni ili paraboloidni akcelerator može se također izračunati i iz veličine sinusa kuta α – kuta kojeg zatvara stjenka akceleratora sa osi ax, i to po jednadžbi: v = c / sin α (11) Simbol c predstavlja ujedno i radius r, jer taj radius pokazuje transverzalni smjer širenja elektormagnetskih valova koji se šire brzinom c. Ista pojava može se označiti i simbolom, tj. brojkom 1, koja bi u tom slučaju također označavala i brzinu c. Kut α je, kao što je već rečeno, kut što ga zatvara stjenka akceleratora sa osi ax. Akcelerator čiji bi kut α bio samo 00,10`, tj. samo 10 lučnih minuta, prema donjoj jednadžbi, davao bi česticama brzinu od 103 131 768 km/sec., ili, 343c. v = 300 000 km/sec./ 0,0029089 = 103 131 768km/sec., ili. v= 343c Suvremena tehnologija može vrlo lako izraditi akcelerator ovakvih mogućnosti, no akcelerator sa kutom α od svega deset lučnih sekundi, a koji bi česticama davao neusporedivo veću brzinu, već bi bio problem. Po mom sudu, Vaš je članak korektan. Bavim se problemom razvoja akceleratora. Pristup tom problemu je antirelativistički, iako je polazište baš u temeljnim relativističkim tvrdnjama i Lorentzovim transformacijama.

dole je samo jedan segment kojeg nisam uvrstio u članak na websiteu.
http://www.petar-bosnic-petrus.com

Opća jednadžba za maksimalno moguću brzinu koju bi česticama mogao dati neki konusni ili paraboloidni akcelerator glasila bi:

v = nc (10)

Pri čemu bi v bila brzina čestice, n omjer radiusa r i osi ax, a c brzina svjetlosti.

Najveća moguća brzina koju česticama može dati neki konusni ili paraboloidni akcelerator može se također izračunati i iz veličine sinusa kuta α – kuta kojeg zatvara stjenka akceleratora sa osi ax, i to po jednadžbi:

v = c / sin α (11)

Simbol c predstavlja ujedno i radius r, jer taj radius pokazuje transverzalni smjer širenja elektormagnetskih valova koji se šire brzinom c. Ista pojava može se označiti i simbolom, tj. brojkom 1, koja bi u tom slučaju također označavala i brzinu c. Kut α je, kao što je već rečeno, kut što ga zatvara stjenka akceleratora sa osi ax.

Akcelerator čiji bi kut α bio samo 00,10`, tj. samo 10 lučnih minuta, prema donjoj jednadžbi, davao bi česticama brzinu od 103 131 768 km/sec., ili, 343c.

v = 300 000 km/sec./ 0,0029089 = 103 131 768km/sec., ili. v= 343c

Suvremena tehnologija može vrlo lako izraditi akcelerator ovakvih mogućnosti, no akcelerator sa kutom α od svega deset lučnih sekundi, a koji bi česticama davao neusporedivo veću brzinu, već bi bio problem.

]]>