Svet nauke

Autor: Marija Stanojević

Zbog čovekove težnje da spozna svemir, način na koji je postao i gde se nalazi u ogromnom prostoru vasione mnoga istraživanja upućena su prema kosmosu. Najintrigantnija pitanja su: „Da li ima života u svemiru?, Da li postoje razumna bića i kako ona izgledaju?“. Poslate su različite misije sa ciljem da istraže svemir ili određene planete. Međutim, najveća pažnja se poklanja planetama Sunčevog sistema. Naučnici pokušavaju da otkriju da li postoji živi svet u našoj okolini.

Mars je planeta koja je jako zanimljiva za istraživanje. Pojavom boljih teleskopa početkom 18. veka, Mars je postao osnova polemike zbog otkrića polarnih kapa. Takođe, postojala je pretpostavka da na planeti teče voda što je uzrokovalo mogućnost da postoji život van Zemlje.

Tokom kratke astronautske ere otkriveno je mnogo više podataka o Marsu nego u peridu od otkrivanja Marsa do druge polovine 20. veka. Međutim, iako je to nama susedna planeta još uvek je ne znamo dovonjno o njoj, a svaka nova uspešna misija sakupi mnoštvo interesantnih podataka. Mada moramo reći da je veliki broj misija bio neuspešan jer sateliti koji su kružili oko Marsa jednostavno nisu slali podatke ili su ih slali samo prvih nekoliko sekundi. Uprkos svemu mi imamo danas znamo puno stvari o Marsu, crvenoj planeti koja je istraživana još od Starih Grka.

Mars je četiri puta manji od Zemlje, no to ipak ne znači da je gravitacija tamo veća. Naprotiv, zbog veoma male gustine i mase Marsa gravitacija je tamo manja nego na Zemlji. Njegova atmosfera je veoma drugačija od naše i sastoji se uglavnom od ugljen-dioksida uz primese drugih elemenata. Kako je prosečna temperatura Marsa -630C, a minimalna je samo -1430C čovek ne bi mogao da opstane dugotrajno na njoj ukoliko ne bi našao načina da je zagreje. Iako je količina vodene pare veoma mala oblaci na Marsu ipak postoje. Prema najnovijim NASA-inim istraživanjima u 2008. godini utvrđeno je da na Marsu zaista pada sneg kako su neki i predviđali. Takođe, pronađen je led i ispitana su njegova svojstva.

Utvrđeno je takođe da se mnoge supstance kojih ima na Zemlji, kao što je na primer glina, nalaze i na Marsu. Marsov pejzaž sličan je Zemljinom i Mesečevom, površina je crvene boje zbog velike količine gvožđa koje sadrži. Otkriveno je da na površini Marsa ima nekoliko desetina kratera ugašenih vulkana sličnih onima na Zemlji koji se nalaze uglavnom na severnoj polulopti. Jedan od njih je i najveći nama poznat u Sunčevom sistemu: vulkan Olimpijska gora. Visina mu je 27 kilometara, a star je oko 2,5 milijardi godina. Ivica mu je jako strma, gotovo normalna litica visoka 4-6 kilometara, a širina kratera je 600 kilometara.

Interesantno je da iako mali po masi Mars ima svoje prirodne satelite i to su Fobos i Demos. Za njih se smatra da su asteroidi nastali van Sunčevog sistema koji su pri prolasku uhvaćeni Marsovom gravitacijom.
Različite osobine Marsa dovele su do toga da on postane misteriozna planeta veoma zanimljiva za naučna istraživanja. Dovono je reći da je u periodu od 1960. do danas prema Marsu bilo planirano lansiranje čak 43 letelice. Međutim, samo jedna trećina satelita je uspela da makar delimično uradi svoj posao. Sa ostalima je izgubljen kontakt pri sletanju ili uopšte nisu ni stigle do Marsa, dok neke nisu čak ni izašle iz Zemljine orbite. Iako je prvi planirani let bio 1960. godine, prva uspešna misija je početa tek 28. novembra 1964. godine kada je poletela sonda Mariner 4 koja je poslala fotografije kratera i kanjona.

Prvo uspešno orbitiranje oko Marsa izvela je letelica Mariner 9 koja je uspešno poslala prve podatke sa površine Marsa 1971. Krajem iste godine letelica Mars 2 je prvi put uspešno sletela na površinu Marsa, ali ni jedna slika nije primljena. Od tada su izvršena mnoga istraživanja o Marsu. Ljudi skoro pet decenija pokušavaju da pronađu makar trag o postojanju života na ovoj planeti. Sateliti Viking Lender 1 i 2 su sproveli biološka istraživanja kojima je otkrivena neobična hemijska aktivnost, ali ni traga mikrobiokoškim organizmima. Prema razmatranjima biologa koji su učestvovali u misijama, Mars se samosteriliše kombinacijom smrtonosnog ultraljubičstog zračenja, ekstremne suše i oksidujućeg tla. Svemirske sonde Mars Odisej i Mars Ekspres otkrile su vodu na Marsu. Pored leda letelica evropska letelica Mars Ekspres je otkrila prisustvo metana u atmosferi.

Većina operacija u zadnjih deset godina bila je uspešna zbog čega danas imamo dosta podataka o Marsu. Na osnovu njih možemo da tvrdimo da na Marsu nema složenih živih živa bića. Međutim, još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da ne postoje mikroorganizmi koji se tamo nalaze. Naučnci se nadaju da će na kraju ipak otkriti da je tamo postojao neki oblik života ili da možda i sada postoje mikro životinjice. Podaci kojima se sada raspolaže daju nam nadu da je tako nešto moguće, međutim predstoje nam još mnoga istraživanja pre nego što u potpunosti upoznamo tu zagonetnu planetu Mars.

Marija Stanojević