Juče sam na jednom od mojih omiljenih sajtova pročitao žalosnu vest, stigao je “Kraj Astronomije”. Šest godina nakon što se na trafikama pojavio prvi broj časopisa, Astronomija je prestala da izlazi.

Do sada je objavljeno 37 brojeva, u jima oko 2800 strana teksta, hiljadu članaka, više hiljada fotografija, mapa i ilustracija. Tekstove je pisalo više od sto ljudi, ljubitelja astronomije i nauke. Tu su svoje mesto našli amateri i profesionalci, doktori nauka i učenici. Svi oni delili su istu ljubav, ljubav prema astronomiji, ljubav prema znanju i otkrivanju. Pisali su, učili i učili druge.

Šest godina kasnije, u godini koju ceo svet obeležava kao Međunarodna godina astronomije, Astronomija je stigla do kraja.

Po mnogim stvarima ovo je bio poseban časopis. Mnogima će biti čudno, a nekima i glupo ali Astronomija je počela kao jedan mali sajt davne 1998. godine a postala je časopis. Časops koji je izlazio svakog drugog meseca, na oko šezdeset kolor strana. Brzo je Astronomija prerasla kolevku u kojoj je nastala, napustila je Internet i otišla u mnogo veći svet. Stalno se borila za opstanak, ali zahvaljujući volonterskom radu urednika i autora opstajala je, čekajući neka bolja vremena. Vremena u kojima će se rad, znanje i trud poštovati.

Ta vremena nije dočekala. Niko od onih velikih i moćnih nije želeo da pomogne. Pomoć traže oni ogromni mediji, mediji gde jedna sekunda reklame košta kao celo izdanje Astronomije. Pomoć je potrebna njima, i oni je dobijaju. Kome je uopšte potrebna astronomija, rećiće mnogi.

Da, većini verovatno i nije potrebna. U vreme kada su glavne vesti dolaze iz života “ružičastih” pevaljki, mafijaša i batinaša, kada ljudi “astronomiju”  vide jedino na onoj strani dnevnih novina sa 12 sličica i par rečenica pored svake od njih, kada želja većine za znanjem i informacijama završava na naslovima tekstova… kada ljudi razmišljaju jedino o onome što je sad, kada je juče zaboravljeno, a sutra nije važno. U tom vremenu, takvima astronomija sigurno nije potrebna, verovatno je suviše velika i glomazna za njihove zauzete misli.

Ipak, osim ovih postoje i druga vrsta ljudi. Ljudi koji vole znanje i nauku. Svi oni u Astronomiji su nalazili nešto za sebe. Mnogi su je nazivali naslednikom nekadašnje Galaksije. Astronomiju su čitali svi, na samom početku prešla je granice naše zemlje, stigla je do Makedonije, Hrvatske, BiH, Slovenije, Crne gore, Evrope, Amerike i Australije. Svuda je bilo onih koji su čitali i voleli Astronomiju. Neki su je smatrali najboljim časopisom iz oblasti astronomije i srodnih nauka na ovim prostorima, neki jedinim časopisom ali sve to nije bilo dovoljno.

Na žalost svih, urednika i čitalaca, Astronomija je nasledila Galaksiju, nestala je sa trafika, prestala je da izlazi. To sigurno nije nasleđe koje smo želeli, ali to nasleđe je osobina vremena u kome živimo.

Dok ne nađemo “grand” kurira koji će pisati o ljubavnim aferama pevačica sa Venere, o Velikoj braći Castor i Polux ili o mafiji sa Marsa nemamo nikakve šanse.

Bilo je lepo učestovati, od prvog broja,  u radu ovog časopis. Urađeno je mnogo, ali povratak iz realnog sveta na Internet bio je neizbežan. Do nekih boljih vremena i do neke nove generacije Astronomije ostaje nam samo www.astronomija.co.rs.