Autor: Radoš Vreljaković, učenik I razreda gimnazije u Priboju

“Open your eyes
Look up to the skies and see…”

Pogledaj u nebo, videćeš… Videćeš beskrajno prostranstvo. Zapitaš li se mozda ima sta je tamo, da li su nasa maštanja istinita, da nismo sami u svemiru. Ne želim samo da nagadjam, potrudiću se da to bolje istražim svemir. Ajnštajn je rekao “ Mašta je mnoog važnija od znanja. Može se sve znati, ali ništa ne napraviti, dok se sa malo mašte može napraviti sve”. Žao mi je ne slažem se sa tim. Ja nisam genije, ja sam samo vatreno radoznao. Želim da saznam sve tajne svemira, da udjem u njegovu srž.

Naša galaksija je veličine oko 80000 svetlosnih godina, dok je nama najbliža Andromeda udaljena 2.5 miliona svetlosnih godina… Hmm… Veliki prostor, pa tako sa sigurnošću možemo da pretpostavimo da postoje planete sa optimalnim uslovima za razvitak života. Možda nama najbliža je 200, možda 300 svetlosnih godina, nije važno koliko, važno je da na njoj postoje uslovi za život.

Međutim, nije isključeno da povoljni uslovi postoje i na bližim planetama. Da li su se na drugim, planetama zaista razvili viši oblici života? To još ne znamo. Što više se bavimo istraživanjem života na Zemlji i što dublje prodiremo u veze i funkcije živih bića to više smo skloni da postavljamo emprijsko pravilo koje bi glasilo kad se ispune uslovi za opstanak i razvoj organizama onda se takvi organizmi i razvijaju. A to organizmi vremenom evoluiraju, prilagođavaju se uslovima života na toj planeti, baš kao što su se i ljudi prilagođavali ledenim dobima koja su bila na zemlji.

Kao polaznu stanicu uzmimo samu zemlju. Da bismo razumeli život u svemiru, moramo razumeti život na zemlji. Organski svet severovatno “začeo” pre oko 3.5 milijardi godina i činile su ga samo neke alge i bakterije, koje su sačuvane kao takozvani hemijski fosili, odnosno organski molekuli raspršeni u stenama. Smatra se da su prvo nastali organizmi koji su bili preteče biljaka, dok su životinje nastale mnogo kasnije, jer je za njihovu ishranu potrebna organska materija.

Teorija o poreklu opisuje kako su nasledne mutacije i borba za opstanak delovale na stvaranje novih osobina i nastanak novih vrsta. Da li se možda i na tim planetama se svet zasniva uglavnom na jedinjenjima sastavljenim od ugljenika (C), kiseonika (O) i vodonika (H), da li možda postoje organizmi koji koriste sunčevu energiju sa svoje procese, ili pak vrše neke druge procese stvarajući energiju potrebnu za sebe. I da li je voda toliko bitna kao na zemlji. To sad ne možemo da tvrdimo. Možemo da pretpostavimo i da se trudimo da usavršimo tehnologiju koja bi to dokazala. Ako znamo da je u osamdesteim godinama medju letelicama jedino bio Voyager, a pak danas imam Cassinya, Huygensa, Gallileja, budćnost je za mene veoma optimistična. Možda je došlo vreme da ljudi zapitaju da li smo sami u svemiru, ogromnom prostranstvu koje se jos uvek širi.

I kao što je već rečeno, za razumevanje života u svemiru, moramo poći od kuće jer to je najbolji način da razumemo evoluciju života. Od prvih organskih jedinjenja, nastali smo mi, ljudi željni novog znanja.

“Lime and limpid green
a second scene,
A fight between the blue
you once knew.
Floating down the sound resounds
Around the icy waters underground
Jupiter and Saturn
Oberon Miranda and Titania
Neptune Titan
Stars can frighten…you”

Autor: Radoš Vreljaković