Svet nauke

Upravo sam sinoć posmatrao mesec teleskopom, njega najviše volim da posmatram jer deluje stvarno i osetim sebe kao astronauta kome je data prilika da posmatra mesec iz vasionskog broda, naviru mi razne misli i polako počinje da se odvajaju one ključne koje verovatno još uvek muče astronome širom sveta a to su , da li je univerzum stvoren iz jednog superatoma u kojem su bile zgusnute sve poznate nam i nepoznate sile i njegov veliki prasak koji je za tili čas ili delić sekunde stvorio i vreme i prostor neverovatne veličine u neverovatno kratkom peridu. Kao što znamo Hablovi rezultati ukazuju da se univerzum još uvek širi , galaksije se udaljavaju od neke čak do 80% brzine svetlosti to je fascinantno to mi govori da se veliki prasak još nije završio i da još traje i da smo mi samo sićušni putnici zaključani u jednoj bezbednoj prostoriji zvanoj Zemlja a koja se nalazi na rubu jednog prelepog i neverovatno velikog broda zvanog Mlečni put, tako mali i zaštićeni neosećamo taj uzavreo univerzum faktor vreme nas stiti i svi nama sad već vidljivi dogadjaji u univerzumu koji su vremenski veoma daleki. Read more…

Prevod teksta Wikipedia: Astronomy

1. Шта је то астрономија?

Астрономија је најстарија природна наука. Њено име долази од грчких речи ἄστρον (сазвежђе, звезда) и νόμος (закон). Њена три основна задатка су: а) изучавање привидних и, на основу њих, правих положаја и кретања космичких објеката и њихових облика и величина; б) изучавање грађе космичких објеката, њиховог хемијског састава, одговарајућих физичких услова, физичких и хемијских појава и процеса и в) изучавање настанка и еволуције космичких објеката и система, као и целе Васионе.

Слика 1. Андромедина галаксија (T. Hallas)

Астрономи раних, древних цивилизација су обављали методична посматрања ноћног неба помоћу древних астрономских инструмената. Ипак, проналазак телескопа је био неопходан да би се астрономија развила у модерну науку. Историјски гледано, астрономија је садржала следеће дисциплине: астрометрија, небеска механика, посматрачка астрономија, прављење календара, па чак и астрологију, али професионална астрономија у данашњим временима се често поистовећује са астрофизиком. Од XX века, делатност професионалне астрономије се поделила на посматрачку и теоријску грану. Посматрачка астрономија је фокусирана на проналажење и анализирање података, углавном користећи основне принципе физике. Теоријска астрономија је оријентисана ка развоју компјутерских или аналитичких модела како би се описали астрономски објекти и феномени. Ова два поља се међусобно допуњавају. Са теоријском астрономијом која покушава да објасни посматрачке резултате на једној страни и посматрачка која потврђује теоријске резултате.

Аматерска астрономија је дала велики допринос важним астрономским открићима, и астрономија је једна од пар наука где аматери могу да играју важну улогу, нарочито у откривању и посматрању тренутних феномена.

Старе, тј. античке цивилизације не треба мешати са астролозима, систем веровања који тврди да су људски поступци повезани са позицијама небеских тела. Иако ова два поља деле заједничко порекло и део својих метода (углавном коришћење ефемерида), они се разликују. Read more…

4. Посматрачка астрономија

У астрономији, информација се углавном добија детекцијом и анализом видљивог светла или других региона електромагнентог зрачења. Посматрачка астрономија може да се подели према посматраним деловима електромагнетног спектра. Неки делови спектра могу да се посматрају са Земљине површине, док други делови могу да се посматрају само или са великих висина или из свемира. Тако да се она дели на:

1. Радио астрономију
2. Aстрономија инфрацрвеног зрчачења
3. Оптичку астрономију
4. Астрономија ултравиолетног зрачења
5. Астрономија Х зрака
6. Астрономија гама зрака

4.1. Радио астрономија

Радио астрономија проучава зрачење чија таласна дужина је већа од приближно једног милиметра. Радио астрономија се разликује од већине других форми посматрачке астрономије по томе што се посматрани радио таласи третирају као таласи радије него као изоловани фотони. Према томе, релативно је лакше да се измери амплитуда и фаза радио таласа, него што је случај са краћим таласним дужинама.

Слика 4. Радио телескоп (NRAO)

Иако неки радио таласи настају од астрономских објеката у форми топлотног зрачења, већина емисија радио зрачења, које могу да се детектују на Земљи, виде се у форми синхотроног зрачења, који настаје кад електрони осцилују око магнетног поља. Поред тога, број специјалних линија произведен од стране међузвезданог гаса, посебно водоникова специјална линија на 21 cm, могу се посматрати на радио таласној дужини.

Мноштво објеката је могуће посматрати на радио таласној дужини, укључујући супернове, међузвездани гас, пулсаре и активне галактичке нуклеусе.

4.2. Астрономија инфрацрвеног зрачења

Астрономија инфрацрвеног зрачења се бави детекцијом и анализом инфрацрвеног зрачења. Осим на таласним дужинама близу видљиве светлости, инфрацрвено зрачење се тешко апсорбује од стране атмосфере, и атмосфера производи знатан део инфрацрвене емисије. Стога, посматрање у инфрацрвеном делу спектра мора бити обављено на високим и сувим местима на Земљи или у свемиру. Инфрацрвени спектар је користан за проучавање објеката који су сувише хладни да би зрачили видљивом светлошћу, као што су планете и циркумзвездани дискови. Дужа инфрацрвена таласна дужина може пробити облаке прашине који блокирају видљиво светло, што омогућава посматрање младих звезда у молекуларним облацима и језгру галаксија. Неки молекуларни облаци зраче јако у инфрацрвеном делу, и ово се може користити за проучавање хемије у свемиру, као и за детекцију воде у кометама. Read more…

5. Теоријска астрономија

Теоријска астрономија користи широк спектар алата који укључује аналитичке моделе и компјутерско-нумеричке симулације. Свака од ових модела има своје предности и мане. Аналитички модели просеца генерално су најбољи за увид у суштину онога шта се дешава. Нумерички модели могу открити постојање феномена и ефеката који на други начин не могу да се виде. Теоретичари у астрономији настоје да створе теоријске моделе и слике из посматрачких резултата ових модела. Ово помаже посматрачима да траже податке који могу да побију модел или да помогну у одабиру између неколико алтернативних или конфликтних модела. Теоретичари такође покушавају да створе или модификују моделе узимајући у прорачун нове податке. У овом случају недоследности, основна тенденција је да се покуша са прављењем минималних модификација модела како би одговарао добијеним подацима. У неким случајевима, велика количина недоследних података временом може довести до потпуног ниподаштавања модела. Теме којима се баве теоретичари у астрономији су: звездана динамика и еволуција, формирање галаксија, структуре материје великих размера у свемиру, порекло космичког зрачења, генерална релативност и физичка космологија,…

Тамна материја и тамна енергија су тренутно водеће теме у астрономији. Њихово откриће и расправа су настали за време проучавања галаксија.

6. Подпоља астрономије за специфичне астрономске објекте

Као и у другим наукама и у астрономији постоје подпоља истраживања. Она се односе на специфичне објекте у свемиру који су великом броју астронома интересантни за проучавање и на чијим истраживањима су укључени. То су:

1. Астрономија Сунца
2. Астрономија планета
3. Астрономија звезда
4. Астрономија галаксије (Млечног пута)
5. Астрономија екстрагалаксија
6. Космологија Read more…

Astronomija nisu samo podaci, formule i fotografije, ima tu mnogo više lepote i umetnosti. Muzički pogled na astronomiju poslao je Radoslav Zdravković, student fizike u Nišu.

Rajkova VeeSTe Orkestra – Galilej

Radoslav Zdravković se amaterski bavi muzikom od svoje petnaeste godine, kada je počeo da svira gitaru pod uticajem Džimija Hendriksa. Od 2007. do početka 2009. godine saradjuje sa Zoranom Stojanovićem – Cigom, vodjom čuvenog niškog benda Mama Rock i jednim od osnivača niške rok scene. Krajem 2008. godine pohadja časove gitare kod mladog džez gitariste Predraga Simovića. U isto vreme je stvorio i svoje prve elektronske kompozicije uz pomoć muzičkog softvera. Početkom ove godine kreće intenzivnije da se bavi komponovanjem i kao rezultat toga, ispala je i ova kompozicija. Planira da u budućnosti formira progresivni rok bend koji bi svirao autorsku muziku i nastavi sa komponovanjem elektronske i eksperimentalne muzike.

Kontakt: zdravkovicradoslav@gmail.com