Gospodine Milane,

Sve si ovo lepo objasnio bez obzira što si se malo ogrešio o Bibliju, ali ipak ne mnogo. Pa i ona je svoju "teoriju" prepisivala ( uz obavezne modifikacije) od mnogo starijih tvoraca. Naravno, ova materija mi je poznata i iz drugih izvora, i kako znate, to jeste do sada najbolja moguća teorija o postanku Univerzuma. Ona, između ostalog, ima i jednu dobru osobinu a to je da je logična, bar dotle dok se ne umeša teorija relativnosti. No, svejedno, za ovo što bih ja želeo da kažem, ni ona neće mnogo smetati.

Kada se o svemu dobro razmisli neizbežno se nameće zaključak da i ova teorija pati od sindroma koji bi se mogao nazvati homocentrizam (homo (lat.) = čovek).

Naime, ako pođemo od opšte prihvaćene pretpostavke da je kosmos beskonačno veliki, bar prostorno, (drugačije ne možemo i da hoćemo, pošto bi odmah morali da odgovorimo na pitanje sta dolazi posle njegovog kraja), tada sledi nužan zaključak da je veliki prasak, ma koliko bio VELIKI ipak lokalni događaj, naravno, u astronomskim razmerama?! Ovo, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što se po svemu sudeći dogodio pre nekog konačnog (ne beskonačnog) perioda vremena, koji, u astronomskim razmerama, uopšte nije veliki. On je taman toliki (vremenski period), da ako je veliki prasak zaista stvarni postanak Svemira, da bi mi već danas mogli sa našim teleskopima u nekim pravcima da vidimo i njegov materijalni kraj (dalje nema nebeskih tela), sem ako opet kojim slučajem nismo locirani baš u centru samog događaja (blizu mesta eksplozije). Ovo, naravno, bar ovoga puta, nije nemoguć slučaj (mada malo verovatan) ali mi i dalje nismo nemoćni da indirektno dodjemo do istog zaključka. Pošto astronomi tvrde da su u stanju da u svim pravcima vide nebeska tela udaljena čak do 12 milijardi svetlosnih godina tada je i matematička logika nedvosmislena. Dakle, vidimo tela koja su u momentu polaska svetlosti prema nama bila od nas udaljena 12 milijardi svetlosnih godina. Postavlja se nezgodno pitanje – kojom su se to brzinom udaljavala od nas kada su se za samo 1,7 milijardi godina toliko udaljila (veliki prasak se dogodio pre 13,7 mld.god.)?

Zadovoljavajući odgovor necemo dobiti ni ako pretpostavimo da smo se i mi od njih udaljavali nekom takvom brzinom, jer ako jesmo onda nismo u centru pa bi u suprotnom pravcu videli "kraj" a i brzine bi u oba slučaja i dalje morale biti mnogo veće od brzine svetlosti (što ne dopušta ni teorija relativnosti a ni zdrav razum: gle čuda – da se i oni negde slože!). Pa šta bi ovde mogao biti odgovor? Mogla bi biti dva. Prva mogućnost je da je vreme događanja velikog praska bitno pogrešno procenjeno, sto nije nemoguće. Druga mogućnost je da tela o kojima govorimo, ali i mnogo onih znatno bližih, nisu deo događaja o kome govorimo tj., ne potiču od velikog praska iz čega bi odmah sledilo da "big bang" nije stvorio Univerzum već da je samo lokalni dogaćaj u njemu?!

Milane, ovde ću stati. Mnogo sam već pričao. Ako ovakvo razmišljanje budeš smatrao interesantnim rado ću nastaviti.