Kokošije jaje – jaje koje je snela kokoška

Ova definicija kokošijeg jajeta deluje kao najlogičnija i najbolja. Saglasna je sa našim iskustvom, saglasna sa jezikom i gramatikom. Svi dobro znamo da kokoške nose jaja, iz nekih jaja izlegu se pilići, tj. nove kokoške, ali ima i onih jaja koja završe u našem tanjiru. Bez obzira što iz tih jaja nikada neće nastati nova kokoška mi ih ipak nazivamo “kokošija” jer snela ih je kokoška. Takođe, ova definicija saglasna je i sa gramatikom. Reč “kokošije” zapravo je genitiv, a genitiv znači da nešto pripada nečemu. To nešto u ovom slučaju je jaje, a ono čemu jaje pripada je kokoška. Da bi genitiv mogao da postoji, tj. da bi jaje pripadalo nečemu, mora da postoji kokoška. Jasno se vidi da je u ovom slučaju kokoška nastala pre jajeta.

Ako mislite da je ovde kraj, varate se. Upotrebom ove definicije na izgled dolazimo do rešenja problema kokoške i jajeta ali dolazimo do novog, još većeg problema – odakle se stvorila prva kokoška! Šta god probali nemoguće je stvoriti kokošku bez jajeta, jedan problem zamenjen je drugim problemom bez logičnog rešenja.

Postoji par izlaza sa ovog slepog puta. Prvi, i najjednostavniji, je da zaključite da je kokoška večito postojala (ideja slična onoj Aristotelovoj sa početka ovog teksta). Drugi način je da zaključite da je neko ili nešto stvorilo kokošku, u jednom trenutku, ovakvu kakva je danas, odraslu i spremnu da nosi jaja. Ako ste izabrali jedan od ova dva puta i ubeđeni ste da je ova definicija jedina tačna i moguća, možete da preskočite ostatak teksta i pročitate poslednjih par paragrafa.

Postoji i treći “izlaz”, meni najlogičniji – idemo drugim putem, definicija je pogrešna, tražimo novu i bolju definiciju.

Kokošije jaje – jaje iz koga se izlegla kokoška

Stigli smo i do ove, mnogima najmanje verovatne i najčudnije definicije. Pitaju se sigurno mnogi kakvo je to kokošije jaje koje nije snela kokoška… Koliko god čudno zvučalo upravo ova definicija je put ka pravom rešenju.

Kokošku, jaje i prirodu uopšte nije uopšte briga za našu gramatiku, za naše jezike, definicije, logiku, nije je čak briga da li će da pojedemo to jaje ili ne, zapravo prirodu uopšte nije briga da li mi postojimo ili ne. Mi smo ti koji se prilagođavamo prirodi, mi smo ti koji tragamo za definicijama koje je postavila priroda i koje na pravi način opisuju tu prirodu. Moramo da prilagodimo sebe i naše definicije prirodi, jer ona se neće prilagoditi nama.

U tom prilagođavanju prirodi, u našim pokušajima da saznamo njene tajne došli smo do nekih bitnih saznanja koja nam pomažu da damo tačan odgovor na pitanje iz naslova.

Da bi dali pravi odgovor na pitanje moramo se setiti biologije, genetike i nasleđivanja. Verovatno je svima poznato da se sva živa bića sastoje od ćelija. Ćelije su male, njihov prečnik je najčešće manji od jedne desetine milimetra. Unutar svake ćelije nalazi se tamna grudvica koja se naziva jedro, a u jedru se nalaze hromozomi. Koliko god izgled i funkcija ćelija u jednom organizmu bila različita sve one imaju jednu zajedničku osobinu – imaju iste hromozome. Hromozomi su zapravo lanci DNK, a DNK je molekul koji karakteriše svaku vrstu. Neke gotovo zanemarljive razlike u ovom molekulu dovode to toga da jedan čovek ima plave, drugi crne oči. Neke malo veće razlike u DNK lancu stvaraju različite vrste. Upravo je razlika od nekih 2% u strukturi DNK odgovorna za sve razlike koje postoje između čoveka i šimpanze. DNK je zapravo šifra vrste. Mnogo zanimljivih osobina poseduje DNK, a jedna od najzanimljivijih i najvažnijih je to što taj molekul može sam sebe da kopira i umnožava. DNK se prenosi sa jedne na drugu generaciju vrste. Svaki roditelj “daje” jednu polovinu DNK svojoj deci . DNK roditelja se kombinuje i nastaje potpuno originalan DNK deteta. U svakoj generaciji dolazi do nekih malih promena, te promene su nešto što se naziva evolucija.

Vratimo se našim kokoškama, i krenimo na putovanje kroz vreme, u period kada nisu postojale ni kokoške ni kokošija jaja. Tada je postojala neka druga ptica, slična današnjoj kokoški. U procesu razmnožavanja ta pra-kokoška nosila je jaja, ali to nisu bila kokošija jaja. Pra-kokoške su svoj DNK predavale svojim potomcima. U jednom trenutku, dok je nastajalo jaje neke nove pra-kokoške, tokom spajanja DNK roditelja, došlo je do velikih promena u strukturi DNK lanca. Pra-kokoška je snela jaje, ali to jaje nije bilo isto kao ostala jaja pra-kokoški. To jaje nosilo je DNK nove vrste, iz tog jajeta izlegla se kokoška. Kokoška je bila samo nalik svojim roditeljima, ali to je bila sasvim nova vrsta.

Iz kokošijeg jajeta izlegla se prva kokoška. Jaje je nastalo pre kokoške. Ovo je pravi odgovor na pitanje iz naslova.

Verovatno se sada neko pita zašto je ova definicija bolja od one prethodne. Razlog za to leži upravo u DNK. Kod prve definicije kokošijeg jajeta DNK kokoške i jajeta koje pripada kokoški nije isti, jaje sadrži kombinaciju DNK kokoške koja ga je snela i nekog petla, tj. reč je o novoj jedinki. U slučaju druge definicije, tj. kokošijeg jajeta iz koga izlazi mlada kokoška DNK jajeta i kokoške je isti, to je ista jedinka. Zbog toga je jaje nastalo pre kokoške.

Priroda je svakoj jedinki dodelila jedinstvani DNK, ovu definiciju postavila je priroda. U procesu evolucije sve promene nastaju prilikom stvaranja nove generacije. Vrste evoluiraju, postaju otpornije i bolje prilagođene. Pra-kokoška je u procesu evolucije snela prvo kokošije jaje iz koga je izašla prva kokoška.

Naravno, neko može da pita šta je bilo pre pra-kokoške. Za razliku od prethodnog pristupa koji tu upada u problem, ovde nema problema. Pre pra-kokoške postojala je neka pra-pra-kokoška koja je na sličan način snela prvo jaje pra-kokoške. I tako redom, iz generacije u generaciju, unazad kroz istoriju planete. Ako nastavite da postavljate pitanja doćićete do vremena dinosaurusa, vremena riba, vremena jednoćelijskih organizama. Možete krenuti i dalje u prošlost, pojavljuje se mnogo pitanja ali postoje i odgovori i, što je najvažnije, postoje dokazi. Požete ići i do perioda kada je nastajao život, do perioda kada je nastajala Zemlja, Sunce i čitav univerzum, daleko u prošlost… ali to je već jedna sasvim druga priča, možda i zanimljivija priča ali o tome možda drugi put, na nekom drugom mestu.

Koliko god mnogima čudno delovalo ova poslednja definicija prepisana je iz prirode i jedino nas ta definicija vodi do odgovora koji je saglasan sa evolucijom, sa naukom – jaje je nastalo pre kokoške.

Poslednjih nekoliko paragrafa

Stigli smo i do poslednjeg dela, dela za one koji su možda preskočili veliki deo prethodnog teksta. Pre svega ovde moram da pomenem još jedan pristup, pristup koji mnogi prihvataju kao najbolji. To je pristup religije, pristup kreacionista. Ako spadate u grupu onih koji vole da im neko servira najjednostavnije rešenje i ako to rešenje uvek prihvatite kao tačno i ne želite da se mučite razmišljanjem o tome, jer neko je to već smislio za vas, otvorite Bibliju, na samom početku piše da je Bog stvorio ptice i petog dana:

Potom reče Bog: Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski. (Postanak, 10)

Ako spadate uovu grupu, ovde više nema šta da se priča jer tako kaže Biblija, mesta za diskusiju i razmišljanje nema, kokoška je nastala pre jajeta.

Postoji još jedan pristup ovom i sličnim problemima, oni koji na taj način pristupaju verovatno misle da je sve ovo nevažno, da ne služi ničemu i da je proučavanje evolucije, kosmologije i traganje za odgovorom na pitanje “šta je bilo pre” samo gubljenje vremena i para. Ne znam, možda oni i jesu u pravu, postoji toliko jedinki na našoj planeti koje nikada nisu razmišljale o tome kako i zašto su tu dospele, ali upravo razmišljanje o takvim pitanjima, razmišljanje o stvarima od kojin ne zavisi naš opstanak razlikuje čoveka od ostalih životinja koje šetaju ovom planetom. Čovek je jedino biće koje je sposobno da sazna tajne sveta u kome živi, čovekova želja za upoznavanjem prirode i potraga za pitanjem “odakle ja ovde” stara je isto koliko i ljudska vrsta, stara je koliko i želja za opstankom. Ako čovek izgubi želju za takvom vrstom saznanja, pitam se da li je on još uvek čovek. Ovoj poslednjoj grupi ljudi potpuno je nevažno šta je nastalo prvo kokoška ili jaje, oni jedino znaju da kokoška bolje izleda u tanjiru, ali ni jaja u tanjiru nisu loša.

Stigli smo do kraja. Krenuli smo od jednostavnog pitanja i stigli do različitih odgovora na to pitanje, odgovora koji zavise od toga kako čovek doživljava svet oko nas. Ne znam koliko vam vam je važno da li je prvo nastala kokoška ili jaje, ali ovaj odgovor vam sigurno može pomoći da razumete kako onaj ko odgovara doživljava svet oko sebe.

Što se mene tiče odgovor je samo jedan, onaj koji je saglasan sa evolucijom, prvo je nastalo jaje.