Tranzit Venere – 6. jun 2012

Sutra 6. juna gotovo neprimetno jedan mali, crni kružić prošetaće preko sjajnog Sunčevog diska. Ovaj crni kružić biće planeta Venera a pojava koji će ranoranioci moći da posmatraju poznata je kao tranzit Venere.

Jedna od najsjajnijih “tačkica” na zapadnom delu večernjeg neba tokom prethodnih nedelja polako je bivala sve bliže i bliže Suncu. Ta sjajna “zvezda”, kako su je mnogi pogrešno nazivali bila je planeta Venera, najsjajniji objekat na nebu posle Sunca i Meseca. Kružeći oko naše zvezde, zajedno sa Zemljom planete povremeno dolaze u neke karakteristične položaje. Jedan takav položaj nazvan je konjunkcija i nastaje onda kad se Sunce, Zemlja i neka planeta približno nađu na istoj pravoj. Ako se ta planeta (Merkur ili Venera) nađu između Sunca i Zemlje tada je reč o donjoj konjunkciji. Tranzit Venere je jedna posebna donja konjunkcija ove planete. Gledano sa Zemlje Venera tokom konjunkcije prođe ispod a neka iznad Sunčevog diska, ali nekad prođe tačno preko diska i tada nastaje tranzit. U Sunčevom sistemu moguće je posmatrati tranzite samo unutrašnjih planeta, Merkura i Venere.

Kad nastaje tranzit Venere?

Tranzit Venere je jedna od najređih poznatih periodičnih pojava u astronomiji. Od pronalaska teleskopa nastupila su samo šest tranzita Venere, 1639, 1761, 1769, 1874, 1882 i 2004, a u periodu od 6000 godina, od 2000. god. pre nove ere do 4000. god nove ere desiće se samo 81 tranzit. Tranzit planete Merkur je češći i dešava se 13 ili 14 puta na svakih 100 godina.

Razlog za ovu izuzetno retku pojavu tranzita Venere potiče iz karakteristika njenog i Zemljinog kretanja oko Sunca. Veneri je za jedan krug oko Sunca potrebno nešto manje vremena nego Zemlji, pa njena “godina” traje 224,7 dana. Zbog istovremenog kretanja Zemlje oko Sunca (1 godina = 365,25 dana) vreme koje protekne između dva ista međusobna položaja ove dve planete (dve donje konjunkcije) iznosi 583,9 dana. Zbog ovog prolaska Venere između Sunca i Zemlje i ponavljanja donje konjunkcije na svakih 19 meseci može se očekivati da se tranzit dešava toliko često, ali to nije slučaj. Orbita Venere ne nalazi se u istoj ravni kao Sunce i Zemlja već je nagnuta u odnosu na tu ravan (ekliptika) pod uglom 3,5 stepeni. Ovaj ugao dovodi do toga da u najvećem broju konjunkcija Venera prođe ispod ili iznad Sunčevg diska. Da bi došlo do pojave tranzita potrebno je da se konjunkcija desi početkom juna ili decembra, u vreme kada Venera preseca ekliptiku i kada se dve planete i Sunce nalaze u približno u istoj ravni.

Kad i gde da posmatrate tranzit Venere?

Zbog velikog broja neophodnih uslova, koji ni sami nisu mnogo česti, tranzit Venere se javlja sa odgovarajućom periodičnošću. Tranziti uvek dolaze u paru, na osam godina a između dva para protekne 105,5 odnosno 121,5 godina. Ovakav raspored tranzita zatvara ceo ciklus Venere od 243 godine (8+105,5+8+121,5) nakon čega se tranziti ponavljaju na isti način. Ovogodišnji tranzit Venere je drugi u ovom paru, prethodni tranzit mogli smo da posmatramo juna 204. godine, a tranzit pre njega zabeležen je još 1882. godine. Ovo je poslednji tranzit Venere koji možete da posmatrate! Sledeći tranzit desiće se za 105,5 godina, tačnije tek decembra 2117. a zatim 2125. godine!

Po nastanku tranziti se ne razlikuju mnogo od pomračenja Sunca. U slučaju pomračenja Mesec je taj koji ulazi između Sunca i Zemlje, zaklanja nam pogled ka Suncu i tad nastaje pomračenje. Isto se dešava i tokom tranzita. Venera je mnogo veća od Meseca, po dimenzijama je približna Zemlji, ali nalazi se na mnogo većem rastojanju od Meseca pa je njen prividni disk mnogo manji i nedovoljan da prekrije Sunce. Zbog ovih malih dimenzija diska Venere tranzit liči na mini pomračenje Sunca tokom kog mali crni kružić klizi preko Sunčevog diska. Zbog velikog rastojanja i malih prividnih dimenzija biće potrebno nekoliko sati da Venera pređe preko Sunčevog diska.

Ovogodišnji tranzit počeće 6 juna, samo 5 minuta iza ponoći i trajaće do 6h 55min sati. Nažalost veći deo tranzita Sunce će kod nas biti ispod horizonta i taj deo tranzita nećemo moći da posmatramo. U našim krajevima posmatranje tranzita može da počne sa izlaskom Sunca, u 4h 55min. Ceo tok ovogodišnjeg tranzita moćiće da se posmatra iz Istočne Azije, Australije i sa Pacifika. Stanovnici Evrope i Afrike videće samo kraj tranzita, nakon izlaska Sunca. Stanovnici u Severnoj i Južnoj Americi imaće priliku da posmatraju početak tranzita, do zalaska Sunca.

Tranzit Venere posmatra se na sličan način kao i pomračenje Sunca. Pošto je glavni objekat koji posmatramo Sunce neophodno je koristiti odgovarajuće zaštitne filtere ili primeniti indirektni metod projektovanja lika Sunca kroz teleskop. Nikad ne posmatrajte Sunce golim okom ili kroz teleskop bez odgovarajućeg filtera, posledice mogu da budu opasne i trajne.

Zašto je tranzit Venere važan?

Tranzit Venere je zanimljiv događaj za posmatranje zbog toga što se dešava vrlo retko, ali tokom istorije imao je i veliki značaj za nauku.

U XVII veku bili su poznati metodi za merenje određivanje rastojanja u Sunčevom sistemu ali svi ti metodi merili su relativna rastojanja, u odnosu na rastojanje Zemlja – Sunce. Da bi ovakvo merenje Sunčevog sistema imalo smisla bilo je neophodno da se što tačnije odredi rastojanje od Zemlje do Sunca. Za određivanje ovog rastojanja može se koristiti tranzit Venere. Metod  za merenje rastojanja zasnovan je na efektu paralakse, triangulaciji i III Keplerovom zakonu. Merenjem vremena početka i kraja tranzita sa različitih, udaljenih, mesta na Zemlji i primenom odgovarajućih matematičkih metoda moguće je izračunati rastojanje do Sunca. Ovaj metod bio je toliko značajan da su za tranzite organizovane brojne ekspedicije u različite krajeve sveta sa samo jednim ciljem – da što tačnije odrede vreme početka i kraja tranzita na lokaciji na kojoj se nalaze. Zbog loše opreme i nepreciznih merenja rezultati koje su dobijali dosta se razlikuju od danas poznatih vrednosti ali ovo su bila prva uspešna merenja dimenzija našeg Sunčlevog sistema.

Poslednjih godina postoje mnogo precizniji metodi za merenje rastojanja do Sunca ali tranzit Venere nije u potpunosti izgubio svoj naučni značaj. Tokom poslednjih godina astronomi su otkrili veliki broj planeta van Sunčevog sistema a metodi i efekti koji služe za otkrivanje ovih planeta slični su onima kod tranzita Venere. Tokom prethodnog tranzita 2004. godine astronomi su iskoristili priliku da provere i usavrše različite metode za detekciju ekstrasolarnih planeta i metode za određivanje osobina tih planeta. Za ovu godinu takođe su planirani različiti eksperimenti koji će, na osnovu merenja promene sjaja Sunca i prividnog prečnika Venere, odrediti već poznate parametre Venere. Upoređivanjem rezultata dobijenih na ovakav način i poznatih vrednosti, dobijenih drugim metodama, naučnici će moći da provere i unaprede metode koji se primenjuju za opisivanje dimenzija, atmosfera i drugih osobina ekstrasolarnih planeta. Osim ovih merenja vršiće se i nekoliko drugih eksperimenata čiji će cilj biti bolje upoznavanje i opisivanje “paklene” Venerine atmosfere.

Tranzit Venere bio je i ostao značajan za astronome. Ako ste neko ko se astronomijom bavi profesionalno, amater koji voli da uživa u predstavama  koje nam priprema nebeska mehanika ili samo želite da vidite nešto što više nikada nećete moći da vidite puno je razloga da u sredu 6. juna ustanete pre izlaska Sunca, uzmete odgovarajuću opremu i filter, pogledate Sunce i na njemu potražite crni kružić koji juri preko njegove užarene površine.

Fotografije: SOHO i NASA.