apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

CERN – Veliki Sudarač Hadrona (LHC) – fotografije

Fizičari, a i mnogi drugi, širom sveta polako odbrojavaju dana do uključivanja najkompleksnije i najsavršenije mašine koju je čovek ikada napravio. Projekat vredan preko 8 milijardi dolara, hiljade naučnika, inžinjera, tehničara, majstora radilo je godinama na toj mašini. Konačno, bliži se i taj trenutak kada će najsnažniji akcelerator čestica LHC, u CERN-u početi sa radom.

O LHC-u sam već malo pisao na Mreži kreativnih ljudi, narednih dana, nedelja i meseci sigurno ću dosta pisati o LHC-u, o tome kako ta mašina radi, koja je korist te mašine i fundamentalnih istraživanja uopšte i naravno, o velikim otkrićima (koja svi željno iščekuju). Nadam se da je ovo samo početak jedne priče, priče sa srećnim krajem.

A priču je možda najbolje početi fotografijama jer slika govori više od reči….

Pogled na CERN iz vazduha

Avionski snimak CERN-a, koji se nalazi na granici između Švajcarske i Francuske. Tri kruga koja su nacrtana na ovoj fotografiji označavaju mesta gde se ispod zemlje nalaze akceleratori.
Najmanji krug (dole desno) označava najmanji akcelerator – Protonski sinhrotron. Sredji krug je Super Protonski Sinhrotron (SPS), obima 7 km. Najveći prsten označava tunel, obima 27 km, u kome se nekada nalazio LEP (Veliki sudarač leptona i protona). Sada se u tom tunelu nalazi upravo LHC (Large Hadron Collider) Copyright: CERN

Inženjeri podešavaju magnete u LHC tunelu - (C) Maximilien Brice, CERN

Inženjeri podešavaju magnete u LHC tunelu – (C) Maximilien Brice, CERN

Superprovodni magneti - (C) Maximilien Brice, CERN

Superprovodni magneti – (C) Maximilien Brice, CERN

Kroz centar ovih velikih superprovodnih elektromagneta prolaze cevi u kojima se obrzavaju hadroni (protoni, antiprotoni i druge teže čestice). Superprovodnost se postiže tečnim helijumom, na temperaturi koja je skoro jednaka apsolutnoj nuli.

Jedan deo unutrasnjosti CMS detektora / (C) Maximilien Brice, CERN /

Jedan deo unutrasnjosti CMS detektora / (C) Maximilien Brice, CERN /

Ovako izgleda jedan deo CMS detektora. CMS je jedan od dva detektora opšte namene na LHC-u. Biće korišćen za istraživanje fizike koja opisuje procese na energetskoj skali od nekoliko TeV. Na ovim energijama očekuju se odgovori na najbitnija pitanja u fizici XXI veka.

Spustanje malog točka - ATLAS / (C) Claudia Marcelloni, CERN)

Spustanje malog točka – ATLAS / (C) Claudia Marcelloni, CERN)

Početak spuštanja jednog od dva mala točka (prečnik 9,5 metara, masa 100t) za eksperiment ATLAS. Jedan od ta dva točka (detektori miona) napravljen je u Srbiji.

Kompjuterski centar u CERN-u / (C) Maximilien Brice; Claudia Marcelloni, CERN /

Kompjuterski centar u CERN-u / (C) Maximilien Brice; Claudia Marcelloni, CERN /

Instalacija kompjuterskog centra koji će imati zadatak da prikuplja i obrađuje podatke koji dolaze sa LHC-a. Količina podataka koja se generiše tokom rada akceleratora biće reda veličine nekoliko terabajta svake sekunde.

(biće nastavljeno)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: