BizBuzz – prvi dan

Danas je u Nišu uspešno protekao prvi dan ovogodišnjeg BizBuzza. Program je otvorila Jasna Matić, ministarka za Telekomunikacije i informaciono društvo, sa kratkim osvrtom na aktuelna dešavanja i dalje planove, uz poziv upućen učesnicima da šalju predloge i sugestije Ministarstvu.

Sledila je panel diskusija sa temom Informaciono društvo: Gde je tu južna Srbija? U neformalnoj atmosferi (možda čak i previše neformalnoj) Slobodan Marković, savetnik ministra za telekomunikacije, vodio je diskusiju o tome gde se trenutno Srbija nalazi, šta Ministarstvo trenutno radi i šta treba očekivati. Ups… to je trebala da bude tema ali vi[e je bilo reci o tome sta učesnici diskusije rade i čime se bave, a to nije baš uvek bilo saglasno sa temom. Bez obzira što se većina učesnika pravdala da nije pripremljen, diskusija je protekla zanimljivo, mada malo offtopic. Kako li bi tek pričali i šta bi sve uradili da su se pripremilili ostaje nam da nagađamo 🙂 Naravno, treba pomenuti i poptumo opravdane kritike na račun lokalne uprave koja je u potpunosti ignorisala ovaj događaj, oni uvek imaju neka “pametnija” posla.

Posle haotičnog početka Dragan Varagić je govorio o Kreiranju online sadržaja – pisanju za web. Bilo je ovo odlično predavanje, verovatno najbolje u današnjem programu. Mislim da je na ovom predavanju svako mogao da čuje bar nešto zanimljivo i korisno, bez obzira na to koliko dugo pisao i koliko god mislio da zna šta i kako treba da se radi. Više bih voleo da je nivo predavanja bio malo viši, ali i ovo je bilo odlično. Iznenadilo me to da na kraju nije bilo pitanja, ali… nadam se da na ovakvim skupovima ne važi ono Fejnamnovo “Predavanje je propalo ako nema pitanja”.

Poslednji predavač u prvom delu bio je Rade Tričković. On je govorio oglasnom potencijalu web sajtova u Srbiji. Oblast mog interesovanja nema nekih dodirnih tačaka sa ovom oblašću pa ne mogu da komentarišem ono o čemu je pričao. Bez obzira na moje nepoznavanje oblasti predavanje mi je privuklo pažnju i delovalo zanimljivo.

Nakon pauze za ručak Saša Krasojević govorio je reciklaži IT opreme i novom Toyotinom hibridnom modelu automobila. Možda ovo izlaganje nije bilo posebno interesantno za veći deo publike, ali za jednog fizičara – izizetno zanimljiva tema. Interesantna oblast rada, veliki napredak, lepa priča ali… mislim da je situacija u stvarnosti malo drugačija. Koliko god se prodavci automobila trudili da nas ubede u ekološki uspeh i alternativne izvore energije, nauka i tehnologija (ona u labaratorijama, daleko od komercijalizacije i reklame) govori da smo još uvek robovi nafte. Naravno, ovaj model koji je predstavila Toyota pokazuje da smo na odličnom putu i da će problem nafte uskoro biti rešen.

Kada je reč o reciklaži ne mogu a da ne uputim jednu kritiku centru za IT reciklažu – možda reciklaža papira nije u njihovoj oblasti, ali većina flajera završi u kantama za đubre. Mislim da je reciklaža papira možda i jednako važna kao i reciklaža IT opreme.

U nastavku je sledila priča o sajtu Vesti.rs, govorio je Ilija Bursać. On je pričao o ideji i realizaciji pomenutog sajta i o velikom uspehu koji su ostvarili. Odlična ideja i fenomenalno rešenje, ali predavanje – prvo njegovo predavanje i trema je uradila svoje. Skup ove veličine nije baš najbolje mesto za početak, ali svaki početak je težak. Sve čestitke za hrabrost da govori pred onoliko ljudi.

Sledeće je bilo predstavljanje sajta MyCity gde je Jovana Radak govorila forumu i rezultatima. Nisam siguran, ali mislim da je i ovde trema uradila svoje.

Sledeće predavanje “Ko nije tražio, nije ni dobio” je neplanirano kasnilo. Marko Bijelić, koji je trebao da govori, verovatno vođen onom Balaševićevom (“nikad nisam zakasnio na moj koncert”) nestao je iz sale i napravio problem organizatoru. Usledila je kraća pauza, dok se Marko nije pojavio. Predavanje je bilo kao i sam početak. Neozbiljno i bez veze (moje subjektivno mišljenje). Posle izjave o tome da je originalnost nepotrebna i reklamiranja plagijatorstva nisam se ni trudio mnogo da slušam. Priča me podsetila na biznis devedesetih – švercujemo, ako prođemo granicu ok, ako ne… pa nadoknadićemo sledeći put. Nadam se da taj metod u biznisu neće još dugo da funkcioniše.

Danas je poslednji govorio Vladimir Živaljević (čovek koji ne koristi e-mail, pametno). Mnogo godina iskustva, uspešni poslovi i osećaj za prave stvari. Priča o tome kako treba raditi. Slična tema kao i prethodno predavanje, ali čista suprotnost – u svakom pogledu: mnogo iskustva, mnogo znanja, realan pristup. Naravno, čovek je rekao da su ideje najvažnije, ali ideje ne padaju baš često… nekada ih treba pozajmiti. Zanimljivo predavanje, sa dozom humora i malo ironije (jednim delom upućene i prethodnom predavaču). Odlično.

Zaboravih, posle ovoga sledilo je još jedno predavanje o JCI Komori mladih. Nisam baš ukapirao o čemu se radi, ali nisam se nešto previše trudio. Ovo mi je malo ličilo na EPP, ali mora i to.

Sve u svemu super dan, dosta ljudi i pohvale organizatoru.