(Kineski) termometar vs meteorolozi: ko laže?

Koji termometar meri tačnu temperaturu – ovaj “domaći” ili meteorološki?

Vreli letnji dani svake godine ožive jedan od “omiljenih” hobija na ovim prostorima – dokazivanje da izveštaji o temperaturi nisu tačni! Društvene mreže i stranice pojedinih medija prepone su fotografijama običnih kućnih termometara, često sa buvljaka ili iz kineskih radnji, koji pokazuju temperature od 45, 50 a nekad čak i mnogo više stepeni celzijusa.

Prvo i logično pitanje koje se nameće je koja je temperatura tačna – da li ona koju objavljuju televizije i Hidrometeorološki zavod Srbije ili one izmerene na “terenu”, na Suncu u centru grada gde ljudi najviše borave? Za mnoge je najlogičniji zaključak – meteorolozi lažu! Oni neće da objave tačne temperature! Moj (naš) termometar je tačniji jer je temperatura u gradu ona koju ljudi osećaju.

Ali da li je stvarno tako? Da li običan termometar tačnije pokazuje temperaturu vazduha od profesionalnog meteorološkog termometra? Da li su zvanične informacije tažne ili izmišljene?

Najlakše je dati odgovor na poslednje pitanje – temperature vazduha koje objavljuju mediji i koje se mogu naći na mnogobrojnim Internet sajtovima su sigurno tačne i sigurno je da nema prikrivanja temperatura. Razlog za ovakvu tvrdju je jednostavan – ako ne verujete Hidrometeorološkom zavodu možete i sami da proverite temperaturu vazduha kod nezavisnih izvora. Sajtovi kao što su AccuWather, WeatherUnderground i mnogi drugi prikupljaju informacije ne samo sa zvaničnih meteoroloških stanica širom sveta već i iz mnogobrojnih privatnih, amaterskih, automatskih meteoroloških stanica. Korisna mogućnost kod ovih i sličnih sajtova je što temperaturu vazduha i druge parametre vremena možete dobiti za različite lokacije a ne samo za mesta zvaničnih mernih stanica. Na ovaj način se izmerena temperatura vazduha “približava” mestima na kojima ljudi najčešće borave. Ove temeprature su često nešto veće od onih na televiziji, ali su još uvek daleko od onih koje mere kućni termometri (izloženi sunčevom zračenju).

Za odgovore na ostala pitanja potrebno je poznavanje fizike. Verovatno najjednostavniji odgovor je “ne laže niko, oba termometra rade relativno tačno ali ne mere istu temperaturu“.

Ako ste pažljivo čitali prethodni tekst verovatno ste primetili da često pominjem “temperaturu vazduha”, ne bilo koju “temperaturu” već upravo “vazduha”. Upravo je temperatura vazduha ona koju ljudski organizam oseća i koja je bitna za meteorologiju. Naravno, subjektivan osećaj temperature je nešto sasvim drugo i na njega, osim stvarne temperature vazduha, značajno utiče i vlažnost vazduha i atmosferski pritisak. Sve ove parametre mere meteorološke stanice pod tačno definisanim uslovima (daleko od asfalta, iznad trave, u senci, u zaklonjenom prostoru itd). Ovako definisani, standardni, uslovi omogućavaju da izmerena temperatura vazduha (i svi drugi parametri) bude univerzalna i da može da se upoređuje i tumači na uvek isti način. Ovo važi i za profesionalce koji se bave meteorologijom ali i za obične ljude koji samo žele da znaju šta ih čeka napolje kad izađu iz klimatizovane prostorije.

Svi znamo da je temperatura u gradu, gde je mnogo asfalta i betona, uvek viša od standardnih merenja. Takođe znamo da nije isto da li stojimo u hladu ili na osunčanom mestu. Sve ove razlike eliminišu se standardnim merenjem a pošto znamo da je merenje uvek isto možemo lako i da procenimo kakvi su uslovi napolju. Zamislite situaciju da ovih standardna nema – kako bi znali u kojim uslovima je vršeno merenje, tj. da li je u vašem dvorištu ili ispred vaše zgrade temperatura niža ili viša od one koju ste čuli/pročitali? Standardni rešavaju ovu dilemu na lak i efikasan način!

Fotografija sa Grenlanda koja na najbolji način demonstrira razliku između temperature koju pokazuje termometar i temperature vazduha. Iako termometar pokazuje 26C za prijatan boravak napolju neophodna je kompletna zimska oprema (bez rukavica, jer nema vetra) zato što je temperatura vazduha -6C.

Iako je sve ovo do sada napisano već dobro poznato, ipak ima mnogo onih koji nastavljaju da tvrde da meteorolozi lažu o temperaturama vazduha i više vole da veruju termometru koji su kupili na buvljaku, u kineskoj prodavnici ili (oni malobrojni) u nekoj prodavnici sa kvalitetnom i testiranom mermom opremom. Ljudi posebno vole da pričaju o temperaturi koju pokazuje termometar koji je direktno izložen zracima Sunca. Tu dolazimo do najvećih razlika i do temperatura od 45, 50, i više stepeni celzijusa. Sve ovo ranije napisano ne može da objasni ovoliku razliku u temperaturi i “logičan” zaključak za mnoge je – meteorolozi lažu, temperatura koju meri “moj” termometar je tačna i to je ona temperatura koju ja osećam dok šetam po suncu.

Međutim, da li je baš tako? Koji termometar meri pogrešno, tj. laže? I da li neki uopšte laže? (ako izuzmemo tačnost merenja svakog mernog instrumenta, koja je ovde manje važna)

Možemo reći da svaki meri tačno, ne laže niko ali ne mere istu temperaturu. Meteorološli termometar meri temperaturu vazduha a vaš meri samo “temperaturu”!

Drveni, ili bilo koji drugi termometar, okačen na, osunčani, zid kuće, stavljen na asfalt ili beton koji je ceo dan grejalo Sunce i slično meri temperaturu materijala sa kojim je u kontaktu, temperaturu tečnosti koja se u njemu nalazi i slično a ne meri temperaturu vazduha! Najbitnije je da temperatura izmerena na ovakav način ne zavisi samo od mesta gde se merenje vriš već i od samog tipa termometra. Termometar sa živom, alkoholom, metalni digitalni termometar (termopar) i mnogi drugi neće pokazivati istu temperaturu kada na njih direktno padaju sunčevi zraci, čak i kad se nalaze pod istim uslovima!

Razlog za ovakve razlike u izmerenoj temperaturi leže u osobini sunčevih zraka i materijala od kojih je termometar konstruisan. Ako je termometar zaklonjen od sunca temperatura koju meri potiče od energije molekula vazduha koji su u kontaktu sa termometrom, tj. sudaraju se sa površinom koja vrši merenje. Termometar registruje enrgiju ovih molekula i pokazuje tačnu temperaturu vazduha.

Uticaj boje na izmerenu temperaturu tečnosti. Sličan efekat događa se i u termometru.

Termometar koji je izložen direktnom delovanju sunčevih zraka meri nešto sasvim drugo. Svelost sunčevih zraka, tj. fotoni,  padaju na termometar i predaju mu energiju. Uticaj energije zračenja postaje značajan i temperatura počinje da raste. U zavisnosti od materijala od kog je termometar izgrađen i materijala sa kojim je u kontaktu temperatura se razlikuje. Ovde nastupa slična situacija onoj koju osećate kad leti nosite crnu ili belu majcu. Kad ste u hladovini ne primećujete nikakvu razliku, kad ste na suncu u crnoj majci je mnogooooo toplije. Osnovni razlog je to što crna majca apsorbuje više energije fotona (svetlosti) i onda u njoj postaje toplije! Isto je i sa termometrom – ako je tečnost u termometru tamnije boje (npr. crvena) on će pokazivati višu temperaturu nego termometar bele boje ili boje žive! Sličan efekat možete da postignete ako termometar (alkohol ili živa) stavite direktno ispod sijalice od 100W – temperatura koju će pokazivati uopšte neće da liči na onoj u sobi! Ako je termometar u kontaktu sa asfaltom/betonom ili zidom kuće temperatura tog materijala preneće se na termometar i uticaće na izmerenu temperaturu. Sve ove razlike koje utiču na termometar su ili osobine samog instrumenta ili ograničenog dometa (temperatura asfalta je značajna do visine od desetak centimetara, na većoj visini razlike su zanemarljive) i one nikao ne znače da ljudsko telo oseća ovako izmerenu temperaturu.

Subjektivni doživljaj spoljne temperature zavisi od temperature vazduha i vlažnosti. Zgodna zamena za komplikovanu formulu je ova tabela.

Koliko god bila izmerena temperatura na ovakav način ona nam ne govori ništa. Međusobni uticaj okoline i termometra i osobine samog termometra ne govore ništa o tome kako okolina utiče na ljudski organizam a delovanje zračenja na kožu ne može se uporediti sa delovanjem zračenja na termometar. Zbog ovoga temperatura koju pokazuje termometar na suncu nam ne govori bukvalno ništa! Ovako izmerene temperature su često 10-20 pa i više stepeni veće od temperature vazduha ali to nisu temperature koje mi osećamo! Temperatura, tačnije zračenje, koju oseća vaša koža dok šetate po suncu može biti i manja i veća od ove a to zavisi pre svega od načina na koji koža reaguje fotonima zračenja i od boje i materijala vaše odeće. Naravno, ovde nije bitna samo vidljiva svetlost već i IC zračenje koje dolazi sa sunca i koje igra veoma značajnu ulogu u zagrevanju i UV zračenje, koje ne zagreva ali dovodi do drugih efekata (i zbog kog treba izbegavati boravak na suncu!)

Stvarno, ne dozvolite da Vas neko laže i uči pogrešnim stvarima. Ne čitajte ovakve novine i sajtove.

Jedina temperatura koju čovek oseća je temperatura vazduha, tačnije ono što je nama najbitnije je subjektivni osećaj temperature vazduha (toplotni indeks) i na taj doživljaj osim temperature utiče i vlažnost vazduha. Toplotni indeks se izračunava na osnovu izmerenih parametara a za procenu “temperature” može poslužiti i tabela.

Ne nasedajte na tekstove i “vesti” koji služe za povećanje tiraža i zarade. Informišite se i naučite da razumete i koristite zvanične informacije. Standardi su tu da pomognu a ne smetaju. AKo vam nešto deluje nelogično peroverite i potražite informacije. Neinformisanost i neznanje najčešće nikad ne znače da je informacija pogrešna već da je potrebno učenje.

 (Fotografije: ElectroDry, Jack Williams/USA Today, Joachim Köppen Strasbourg, EuroWeather, Telegraf)